Mali o uspešno emitovanim održivim obveznicama: Srbija prikupila 1,5 milijardi dolara

To je danas izjavio prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Sini&scaron;a Mali.On je ocenio da je veliko interesovanje investitora najbolji pokazatelj da je ekonomija Srbije stabilna i da nastavlja da raste.&quot;U prvom kvartalu ove godine smo imali stopu rasta od 4,7%, i želja nam je da dalje nastavimo da ostvarujemo ovako visoke stope rasta kako bismo uspe&scaron;no sproveli program &ldquo;Skok u budućnost - Srbija 2027&ldquo;, koji obuhvata 323 projekta u celoj Srbiji. Pri tome, u potpunosti zadržavamo makroekonomsku stabilnost, s obzirom na to da nam je udeo javnog duga u BDP-u 47,6%, &scaron;to je daleko ispod nivoa zaduženosti evrozone koja iznosi 89% BDP-a. Sa ovim prikupljenim sredstvima, na računu budžeta ćemo imati oko 5,4 milijardi evra, &scaron;to građanima Srbije daje sigurnost, a nama veliku rezervu, ne samo da sprovedemo projekte koje smo definisali, nego i da budemo sposobni da reagujemo u slučaju neke nove svetske krize&quot;, rekao je prvi potpredsednik Vlade.On je dodao da kada bismo, hipotetički, sav novac na računu iskoristili za vraćanje duga, bi udeo javnog duga u BDP-u bio 45,6 odsto.Mali je rekao da je Srbija jedina zemlja van Evropske unije i ispod nivoa investicionog rejtinga koja je izdala socijalno održivu obveznicu. Prethodno su to učinile Rumunija, Mađarska i Slovenija, koje su članice EU i imaju investicioni rejting.&quot;Izdavanje ovakve obveznice je važan signal za investitore da smo posvećeni projektima koji imaju socijalnu komponentu, a sa druge strane imaćemo konkretne benefite za građane. Kada je reč o konkretnim projektima, tu je pomoć od 20.000 evra za kupovinu prvog stana ili kuće za roditelje koji dobiju dete u tekućoj godini, zatim projekat koji se tiče kupovine seoskih kuća sa okosnicom, dalje tu je projekat Moja prva plata, imamo i povećanje budžeta za lečenje retkih bolesti, za zavr&scaron;etak i opremanje bolnica, izgradnja Centra za rani razvoj dece i inkluziju. Kada je reč o obrazovanju, tu je i individualna podr&scaron;ka studentima, razvoj IT infrastrukture u obrazovnim ustanovama, izgradnja trening centra u Staroj Pazovi i Vranju... Pokazujemo posvećenost i brigu prema onima kojima je to najpotrebnije, i time se stavljamo u rang najrazvijenijih zemalja, jer brinemo o najranjivijima&quot;, rekao je Mali.On je dodao da kada je reč o zelenoj komponenti, da su tu projekti poput izgradnje beogradskog metroa, pruge Beograd &ndash; Budimpe&scaron;ta, projekti vezani za reciklažu, pobolj&scaron;anje energetske efikasnosti itd.Istakao je da je Srbija već poslala važan signal investitorima kada je 2021. godine izdala prve zelene obveznice.&quot;Ovo je prva srpska dolarska obveznica za održivi razvoj koja obuhvata investitore koji ranije nisu imali prilike da investiraju u ovaj sektor u dolarima. To je iskorak dalje na trži&scaron;tu kapitala nakon &scaron;to smo 2021. godine prvi u regionu emitovali zelene obveznice. Pratimo svetske trendove razvijenih zemalja sa investicionim rejtingom i pokazujemo da smo apsolutno i sami spremni za taj sledeći korak&quot;, rekao je Mali.Prvi potpredsednik Vlade je rekao da su obveznice ročnosti 10 godina emitovane po kuponskoj stopi od 6 odsto u dolarima, a da je nakon svop transakcije obezbeđena kamata od 4,754%, pri čemu je ostvarena u&scaron;teda od skoro 1 pp u odnosu na to da su obveznice emitovane u evrima.On je rekao da smo tokom dana&scaron;nje aukcije uspeli da smanjimo cenu od inicijalne stope za 40 b.p. &scaron;to je vi&scaron;e nego zemlje u regionu, koje su pre Srbije iza&scaron;le na trži&scaron;te kapitala, a ukupna tražnja investitora je iznosila čak 6,5 milijardi dolara.&quot;To nam pokazuje da smo u dobrom trenutku iza&scaron;li na međunarodno trži&scaron;te kapitala jer su ovo godine kada je novac skup. Svetske ekonomske nestabilnosti su podigle cene na svetskom trži&scaron;tu i sada je najteže doći do jeftinih izvora finansiranja projekata. Srbija to uspeva uz dobro upravljanje i pozicioniranje na tom trži&scaron;tu&quot;, rekao je ministar finansija.On je naveo primer Rumunije koja ima investicioni kreditni rejting i već 20 godina je punopravna članica EU, a pro&scaron;le nedelje se zadužila po kamatnoj stopi od 5,25 odsto na period koji je kraći za dve godine u odnosu na period novog zaduženja Srbije.Mali je istakao da je interesovanje svetskih investitora za srpske hartije od vrednosti u stalnom porastu, te da je to značajno priznanje Srbiji imajući u vidu da su rejting agencije samo pre nekoliko dana snizile dugoročni kreditni rejting skupu zemalja iz Evropske unije.Na drugoj strani, rejting agencija &bdquo;S&amp;P&ldquo; ističe snažne makroekonomske rezultate koje postiže Srbija, ističući očekivanja kontinuiranog popravljanja rezultata iz domena fiskalne politike.&quot;Nama je uspeh ove emisije jo&scaron; jedna međunarodna potvrda da vodimo dobru ekonomsku politiku koja nam daje kredibilitet u svetu međunarodnih finansijskih investitora i institucija. Ostajemo na putu daljeg razvoja, za Srbiju imamo velike planove i oni su u potpunosti ostvarivi&quot;, istakao je Mali.On je dodao da dominantni uslovi na međunarodnom trži&scaron;tu kapitala empirijski pokazaju da bi potencijalna obveznica u evro valuti rezultirala u povećanoj premiji za nova izdanja, &scaron;to implicira veću kamatu i samim tim skuplje zaduženje.&quot;Prva ESG dolarska obveznica je značajno maksimizirala potražnju na međunarodnom trži&scaron;tu kapitala s obzirom na &scaron;iri opseg investitora, te takva potražnja dovodi do konkurentnijeg prinosa kao i celukopnog tro&scaron;ka zaduživanja&quot;, objasnio je ministar finansija.Mali dodaje i da je dominantnost dolarske obveznice na međunarodnom trži&scaron;tu kapitala vidljiva na primerima država sa područja &scaron;ireg regiona koje su izdale dolarske obveznice, poput Mađarske koja je izdala sedam tran&scaron;i dolarskih obveznica u iznosu od 7,7 milijardi dolara, naspram samo dve evro tran&scaron;e u iznosu od 3,25 milijardi evra, zatim Poljske koja je uspe&scaron;no realizovala dolarsko izdanje od ukupno pet milijardi dolara u 2023, i Rumunije koja je realizovala sedam tran&scaron;i dolarskih obveznica sa ukupnim obimom od 8 milijardi dolara za period 2023-2024, Crne Gore koja je realizovala dolarsko izdanje od 750 miliona dolara u 2024, kao i Slovenije koja je izdala dolarsku obveznicu u iznosu od jedne milijarde dolara u septembru 2023.Održive obveznice su vrsta dužničkih hartija od vrednosti kod kojih se sredstva koriste isključivo za finansiranje ili refinasiranje postojećih, budućih ili ranijih zelenih i socijalno održivih projekata.

Mali o uspešno emitovanim održivim obveznicama: Srbija prikupila 1,5 milijardi dolara

0 Komentari