NBS: Kumulativni realni rast BDP-a od 2021. do 2025. veći od 20 procenata

Filip Krvavac iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije navodi da je projekcija revidirana navi&scaron;e za 0,2 procentna poena u odnosu na majsku projekciju, s obzirom na realni rast BDP-a u prvoj polovini godine od 3,4 odsto međugodi&scaron;nje, koji je bio iznad očekivanja.U narednoj godini Narodna banka Srbije projektuje ubrzanje rasta srpske ekonomije od 4,5 odsto čemu će, kako kažu, u značajnoj meri doprineti realizacija investicionih projekata sadržanih u programu &quot;Skok u budućnost - Srbija EKSPO 2027&quot;, kao i održavanje međunarodne izložbe Ekspo, koja će privući milione posetilaca iz zemlje i sveta.U srednjem roku, kako je rekao Krvavac, očekuje se i&scaron;čezavanje uticaja privremenih faktora i stabilniji tempo privrednog rasta od oko 3,5 odsto godi&scaron;nje, &scaron;to odgovara potencijalnom rastu.Krvavac je u novom izdanju rubrike NBS &quot;Korisno je da znate&quot; objasnio građanima značaj i značenje BDP-a navodeći da on predstavlja ukupnu trži&scaron;nu vrednost svih krajnjih dobara i usluga proizvedenih unutar jedne zemlje tokom određenog perioda, najče&scaron;će u jednoj godini ili tromesečju.&quot;Bruto domaći proizvod služi kao op&scaron;ti pokazatelj ekonomske aktivnosti i koristi se za upoređivanje veličina različitih ekonomija, ali i za poređenje nivoa ekonomske aktivnosti u jednoj zemlji tokom vremena&quot;, rekao je Krvavac.Krvavac obja&scaron;njava da vlade i centralne banke koriste podatke o BDP-u za kreiranje fiskalne i monetarne politike, odnosno za planiranje javne potro&scaron;nje, poreske politike i utvrđivanje kamatnih stopa.Ekonomisti koriste BDP za analizu stanja privrede, razumevanje ekonomskih ciklusa, predviđanje budućeg rasta, kao i za poređenje ekonomija različitih zemalja i proučavanje efekata različitih ekonomskih politika.Preduzeća i domaći investitori koriste podatke o BDP-u za procenu ekonomskih uslova u zemlji i planiranje poslova.Međunarodni trgovinski partneri i finansijske organizacije zainteresovani su za BDP kako bi procenili veličinu trži&scaron;ta, stabilnost i potencijal privrede posmatrane zemlje, &scaron;to utiče na sklapanje trgovinskih sporazuma i prilive stranih direktnih investicija.Kako je objasnio Krvavac, kada BDP u nekoj godini ili tromesečju poraste, to znači da je ekonomija proizvela vi&scaron;e dobara i usluga nego u prethodnom periodu.Drugim rečima, rast BDP-a ukazuje na rast ekonomske aktivnosti.On je ukazao na to da je važno napraviti razliku između nominalnog i realnog BDP-a.Nominalni BDP meri vrednost proizvedenih dobara i usluga po tekućim trži&scaron;nim cenama, dok realni BDP isključuje efekat rasta cena, odnosno inflacije.Nominalni rast BDP-a može značiti i da je fizički obim proizvodnje dobara i usluga nepromenjen ili čak smanjen, dok su njihove cene porasle.S druge strane, realni rast BDP-a nastoji da isključi cenovnu komponentu rasta i označava samo rast obima proizvodnje, odnosno količinu proizvedenih dobara i pruženih usluga.&quot;Rast BDP-a znači veću trži&scaron;no verifikovanu proizvodnju dobara i usluga, &scaron;to posledično znači i veću naplatu poreza koji se slivaju u državni budžet. To stvara veći fiskalni prostor za javnu potro&scaron;nju, odnosno rast plata i penzija, a time i veću kupovnu moć građana, kao i veće investicije u oblasti infrastrukture, zdravstva, prosvete i socijalne za&scaron;tite&quot;, kaže Krvavac.Veći BDP znači da privreda raste, otvaraju se fabrike, raste zaposlenost, a pada nezaposlenost, dok su kompanije u mogućnosti da isplaćuju veće zarade svojim zaposlenima.Prema njegovim rečima, rast BDP-a u krajnjoj liniji znači veći životni standard svih građana.Kao jedna od mera životnog standarda građana, često se koristi BDP po glavi stanovnika, koji predstavlja odnos ukupnog nominalnog BDP-a i broja stanovnika zemlje.Međutim, pri poređenju ovog pokazatelja između različitih zemalja, potrebno je prikazati stvarnu vrednost novca, jer ista količina novca nema istu vrednost svuda, s obzirom na to da su cene dobara i usluga u siroma&scaron;nijim zemljama najče&scaron;će niže nego u bogatijim zemljama, navode iz NBS.Kao pokazatelj koji uvažava ove razlike koristi se BDP po glavi stanovnika korigovan za paritet kupovne moći.Krvavac je ukazao i na to da se mnogi ekonomski pokazatelji iskazuju kao udeo u nominalnom BDP-u, poput fiskalnog deficita, javnog i spoljnog duga, deficita tekućeg računa platnog bilansa i drugih pokazatelja, te da je stoga važno da BDP raste brže od varijabli u odnosu na koje se iskazuje.Kao primer je naveo da sama informacija da neka osoba ima kredit od, na primer, 100.000 evra ne govori mnogo sve dok se ne uzme u obzir visina njenih prihoda, a isto važi i kada se posmatraju države.Zato je, kako je objasnio, neophodno nivo zaduženja zemlje dovesti u odnos s njenom &quot;zarađivačkom&quot; sposobno&scaron;ću, odnosno sposobno&scaron;ću da stvara dodatu vrednost, pri čemu je BDP op&scaron;teprihvaćena mera te sposobnosti.To je mera koja pokazuje da li smo na osnovu onoga &scaron;to stvorimo u mogućnosti da servisiramo svoje obaveze, a da pri tome ne dođemo u situaciju da ih u budućnosti ne možemo izmirivati.Kada se javni dug uporedi s BDP-om, vidi se da se javni dug Srbije u apsolutnom iznosu već godinama povećava sporije od BDP-a i da je udeo javnog duga u BDP-u na opadajućoj putanji i znatno ispod kriterijuma iz Mastrihta, koji iznosi 60 odsto.Poređenja radi, na kraju 2013. godine dug sektora države iznosio je 68,4 odsto BDP-a, dok je na kraju pro&scaron;le godine iznosio 44,7 odsto BDP-a.

NBS: Kumulativni realni rast BDP-a od 2021. do 2025. veći od 20 procenata

0 Komentari

Najnovije

Veliki grčki lanac sprema ulazak na srpsko tržište?