EU želi da države zajednički nabavljaju i proizvode oružje. Može li da uspe?

EU želi da zemlje-članice če&scaron;će nabavljaju oružje zajedno i da ga če&scaron;će kupuju u EU. Da li će uspeti?Evropska unija želi da izvuče pouke iz ruskog agresorskog rata u Ukrajini. Ovog utorka (5. mart) je, kako sama navodi, po prvi put predstavila strategiju za industriju oružja. Cilj je da se zamene programi pokrenuti ad hok nakon početka invazije i da se industrija oružja u EU dugoročno oblikuje.Suzbijanje fragmentacijeU Briselu je rečeno, da je strategija naoružanja EU posebno neophodna radi suzbijanja fragmentacije unutar te oblasti. Fragmentacija znači da svih 27 država-članica EU samostalno opremaju svoje vojske oružjem koje često nije kompatibilno i pre svega ne udružuje svoju kolektivnu kupovnu moć.Pored toga, fragmentacija dovodi do toga da nema konkurencije između proizvođača oružja, objasnila je potpredsednica Evropske komisije Margrete Vestager u Briselu. &bdquo;To dovodi do ogromne neefikasnosti i neefikasnog kori&scaron;ćenja novca poreskih obveznika. Osim toga, države-članice tro&scaron;e novac na mnogo različitih vrsta opreme&ldquo;, naglasila je Vestager na konferenciji za novinare. Ponekad, kaže, postoji i do pet vrsta jednog istog oružja.Nova strategija ima za cilj da garantuje da industrija naoružanja u EU može brže, bolje i zajednički da proizvodi, naglasio je Tijeri Breton, komesar EU zadužen za unutra&scaron;nje trži&scaron;te. U tom cilju, Evropska komisija predlaže niz mera.Zajednička nabavka trebalo bi da postane normaCentralni predlog je da zajednička nabavka oružja ubuduće bude pravilo. U tu svrhu biće formirano novo telo koje će činiti Komisija, visoki predstavnik, &scaron;ef Evropske odbrambene agencije i države-članice. Zadatak tog novog tela će biti utvrđivanje potreba država-članica prilikom kupovine naoružanja i omogućavanje koordinacije.U saradnji oko oružja takođe bi trebalo da postoje zajednička pravila za nabavke, poreske podsticaje i fondovi EU. Evropska komisija za industriju oružja obećava ukupno milijardu i po evra za period od 2025. do 2027. Osim toga, pominje se i mogućnost kori&scaron;ćenja profita od ruskog novca koji se nalazi u EU. Kao pokazatelj uspeha, Komisija EU utvrđuje da bi do 2030. najmanje 40 odsto oružja i opreme trebalo da se nabavi zajednički.Dik Zandi, s holandskom instituta &bdquo;Clingendael&ldquo;, smatra da je ta suma prilično ambiciozna, posebno imajući u vidu brojke iz poslednjih godina. Na primer, 2021. zemlje-članice EU zajedno su kupovale oko 18 odsto oružja, a jo&scaron; 2007. su postavile cilj od 35 odsto.Kupovati vi&scaron;e oružja proizvedenog u EUReč je i o količini naoružanja koje članice kupuju van EU. Prema rečima potpredsednice Margrete Vestager, zemlje-članice EU su od početka ruskog agresorskog rata u Ukrajini, do juna 2023, na naoružanje potro&scaron;ile vi&scaron;e od 100 milijardi evra. Skoro 80 odsto toga potro&scaron;eno je van EU, a 60 odsto je oti&scaron;lo proizvođačima u SAD. Najmanje 50 odsto novca država-članica koji se tro&scaron;i na oružje trebalo bi do 2030. da bude potro&scaron;eno unutar Unije, a do 2035. to bi trebalo da bude 60 odsto.Evropskoj komisiji je pritom takođe važna i veća nezavisnost u snabdevanju oružjem. &bdquo;Bez obzira na izbornu dinamiku u SAD, moramo da preuzmemo vi&scaron;e odgovornosti za sopstvenu bezbednost&ldquo;, rekla je Margret Vestager, govoreći o mogućoj izbornoj pobedi Donalda Trampa u novembru. Istovremeno, dodaje, imamo obaveze i prema NATO.Malo je verovatno da ovi postavljeni ciljevi neće biti kontroverzni među državama-članicama. Pija Furhop, iz berlinske Fondacije za nauku i politiku, istakla je u intervjuu za DW da mnoge istočnoevropske države, ali i Nemačka i Italija, tradicionalno imaju bliske odnose sa SAD kada se radi o naoružanju. Pored tabora skeptika, svakako postoje i države koje će se zalagati za kredibilne alternative na sopstvenom trži&scaron;tu, naglasila je Furhop.Koliko je strategija obećavajuća?U svakom slučaju, industrija naoružanja EU pozdravlja plan Evropske komisije. &bdquo;U potpunosti podržavamo cilj Komisije da pobolj&scaron;a odbrambenu spremnost EU i pozdravljamo fokus strategije na podr&scaron;ku odbrambenoj industriji EU&ldquo;, rekao je Jan Pije, generalni sekretar udruženja &bdquo;Aerospace, Security and Defence Industries Association of Europe&ldquo;. Međutim, kako dodaje, uspeh strategije zavisi od država-članica.One moraju ne samo da glasaju za zakon, već i da ga kasnije sprovedu u život. Od njihove volje &ndash; a država članica imaju prerogativ u oblasti odbrane &ndash; zavisi da li su spremne da se dogovore o zajedničkim standardima čak i o jednom uređaju, a ne o pet različitih, obja&scaron;njava Fuhrhop.Dik Zandi očekuje da će strategija biti dobro prihvaćena od strane država-članica, jer su bile unapred uključene u njenu izradu. Pa ipak, moglo bi da potraje dok zakon zaista ne bude usvojen.

EU želi da države zajednički nabavljaju i proizvode oružje. Može li da uspe?

0 Komentari