Kafa postaje luksuz?

Kafa je oduvek u Nemačkoj bila ne&scaron;to posebno. To je bilo jasno odmah uočljivo posle Drugog svetskog rata. U to vreme, dva grada na zapadu Severne Rajne-Vestfalije pripala su na nekoliko godina Holandiji, kao reparacija. A po&scaron;to je putera, cigareta i kafeu toj susednoj zemlji bilo, a u Nemačkoj se gotovo uop&scaron;te nisu mogili nabaviti, to je za stanovnike dva grada, Eltena i Selfkanta, bio dobitak kao na lotou, pi&scaron;e DW.S oporavkom nemačke privrede, u pogranično područje ponovo su stigli i posetioci. I to ne zbog prelepih pejzaža, već zbog putera i kafe &ndash; &scaron;to je bio dobar posao za nove Holanđane.Osim toga, Selfkant je imao koristi i od &scaron;verca. Tamo, kao i u pograničnom području sa Belgijom, &scaron;verc je bio veliki problem koji policija i carina nisu mogli da stave pod kontrolu. To je uspelo tek s ekonomskim oporavkom Nemačke.&quot;Prilagođavanje&quot; cenaČini se da se trenutno istorija ponavlja, jer omiljeno piće Nemaca ponovo poskupljuje. Globalno trži&scaron;te i visoki tro&scaron;kovi energije čine topli napitak sve skupljim, navodi nemački lider na trži&scaron;tu kafe Čibo.Ta hambur&scaron;ka kompanija početkom maja je najavila da će morati da &quot;prilagodi&quot; cene pržene kafe.&quot;Pro&scaron;le godine mnogi tro&scaron;kovi su nastavili da rastu, uključujući i sirovu kafu. Da bismo nastavili da na&scaron;im kupcima nudimo kvalitet na koji navikli, sada i mi moramo da se prilagodimo&quot;, naveli su.Novinari su ovih dana postavili o tome pitanje Gepi, najvećem evropskom uvozniku hrane s globalnog juga, koji posluje po principima fer trgovine.&quot;Trenutno smo u ekonomski izazovnoj situaciji&quot;, odgovara komercijalni direktor Matijas Krot.Iz Gepe se žale na pad prodaje koji je izazvala uzdržanost kupaca zbog inflacije. Negativan uticaj imaju i visoke cene sirovina za kafu i kakao, kao i rat u Ukrajini.Andrea Fiterer iz Gepe zabrinuta je zbog visokih cena i fluktuacija na trži&scaron;tu sirovina. Razlog za to su bolesti biljaka koje se javljaju tokom uzgoja monokultura, ali i zbog klimatskih promena koje sa sobom nose su&scaron;e ili prekomerne padavine.Brige i na globalnom juguS druge strane prodajnog lanca su proizvođači na globalnom jugu. I oni su ugroženi.Kako za DW obja&scaron;njavaju iz zastupničke grupe Fairtrade International, cene podstiču nepovoljni vremenski uslovi, posebno u jugoistočnoj Aziji i Južnoj Americi. To povećava strah od uskih grla u snabdevanju.&quot;Pogor&scaron;ana je ionako delikatna ravnoteža ponude i potražnje. Duge su&scaron;e u Vijetnamu, glavnom proizvođaču kafe robusta, na&scaron;kodile su biljkama. Brazil, s druge strane, koji je glavni izvor arabike, pati od jakih ki&scaron;a koje utiču na prinose&quot;, saop&scaron;tava Fairtrade International.&quot;Klimatske neizvesnosti, poremećaji na međunarodnim trgovinskim rutama i spekulativna priroda mnogih investicija stvorili su na trži&scaron;tu kafe savr&scaron;enu oluju&quot;, kažu u ovoj grupi.Brazil u prednostiI oružani sukobi koji su se rasplamsali &scaron;irom sveta bacaju senku na trži&scaron;ta, ukazuje Karsten Frič. Taj analitičar nemačke Komercbanke prati de&scaron;avanja na trži&scaron;tima &quot;mekih sirovina&quot;, u &scaron;ta spadaju i prehrambene namirnice.U izjavi za DW on se poziva na studiju koju je pripremilo odeljenje za istraživanje njegove banke: &quot;Za razliku od robuste, na arabiku gotovo uop&scaron;te ne utiču problemi tokom transporta kroz Crveno more, jer velikim proizvođačima arabike taj put i nije potreban. Situacija je drugačija s robustom, koja se pretežno proizvodi u jugoistočnoj Aziji&quot;.Sve ima svoje lice i naličje, pa tako problemi za jednog proizvođača, mogu biti od koristi za drugog.&quot;Značajno povećanje cena i nedostatak robuste mogli bi da povećaju potražnju za arabikom. Tu je Brazil u prednosti, jer odatle dolazi 80 odsto svetske berbe&quot;, kaže Frič.Za najvećeg svetskog proizvođača arabike, prognoze su i bez toga dobre. &bdquo;Postoje znaci koji govore da će u sezoni 2024/25. ponuda kafe u Brazilu biti povećana&ldquo;, kaže Frič.Zvaničnici u toj zemlji su u prognozi objavljenoj u januaru naveli da očekuju povećanje proizvodnje od 5,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, odnosno na 58,1 milion džakova od po 60 kilograma. Od toga će u 40,75 miliona džakova biti arabika, a u 17,33 miliona robusta.Prognoze ostaju sumorneMeđutim, predstavnik jedne nemačke kompanije za prženje kafe umanjuje taj oprezni optimizam. &Scaron;tefen &Scaron;varc, naime, u izjavi za magazin &Scaron;pigel, rekao je da očekuje dalja povećanja cena &ndash; zbog problema u regrutovanju radnika-migranata na plantažama, a i sve veće potro&scaron;nje za kafom u samim zemljama u razvoju.&quot;Imamo, dakle, manje prinose, manjak radnika, a istovremeno sve veću potražnju&quot;, kaže on.Sve je veća potražnja ne samo zbog toga &scaron;to je kafa u Evropi i SAD &quot;u trendu&quot;. Promovi&scaron;u je kafe-somelijeri, a i sve je vi&scaron;e onih koji piju kafu i sebe smatraju &quot;poznavaocima&quot;.Cene podstiče i sve veća potro&scaron;nja u zemljama koje su hiljadama godina negovale kulturu pijenja čaja. U Južnoj Koreji i Kini potražnja za aromatičnim zrnima kafe raste.Moramo da se naviknemo na visoke cene, zaključuje &Scaron;tefen &Scaron;varc. On smatra da bi kafa trebalo da ko&scaron;ta od 25 do 30 evra po kilogramu.&quot;Barem toliko moram da budem spreman da platim ako želim dobar ukus, a važni su mi i ekolo&scaron;ki i socijalni aspekti&quot;, rekao je.

Kafa postaje luksuz?

12 Komentari