Beli luk postaje hit među vojvođanskim povrtarima: Rod rasprodat i pre vađenja

U Kikindi je uspe&scaron;no zavr&scaron;eno vađenje domaće sorte koja je, uz primenu sistema &quot;kap po kap&quot;, ostvarila rekordne prinose i natprosečan kvalitet.Godi&scaron;nje se u Srbiji proizvede oko 3.700 tona belog luka, dok se čak 70 odsto potreba domaćeg trži&scaron;ta podmiruje iz uvoza, najvi&scaron;e iz Kine i &Scaron;panije.Ipak, bela povrtarska kultura jedna je od najtraženijih i najisplativijih, zbog čega se sve vi&scaron;e vojvođanskih poljoprivrednika odlučuje za njenu setvu. U Kikindi je nedavno zavr&scaron;eno vađenje semenskog belog luka.&quot;Kvalitetan je i krupan. Nije sitan. Ovakvog luka jo&scaron; nisam videla. Od kada radim, a imam 75 godina, ovo jo&scaron; nisam videla&quot;, kaže Zora Petrov, nadničarka iz Kikinde.Region severnog Banata oduvek je bio poznat po proizvodnji belog luka. Sada već davnih sedamdesetih i osamdesetih godina pro&scaron;log veka, sela poput Vrbice i Crne Bare živela su od ove proizvodnje. Možda zahvaljujući ovim entuzijastima, beli luk ponovo bude na stazama stare slave.Kikinđanin Goran Lazić jesenas je beli luk zasejao na ne&scaron;to vi&scaron;e od pola hektara. Uz sistem &quot;kap po kap&quot; i genetiku domaće sorte &quot;bosut&quot;, koju godinama umnožava, ostvario je vanserijski kvalitet i rekordan prinos.Sav rod već je prodat na zeleno kupcima &scaron;irom regiona, a cena od 700 dinara po kilogramu opravdava uloženi trud.&quot;Kvalitet je nadprosečan, iako je proleće bilo bez ki&scaron;e. Kvalitet je takoreći fantastičan, ne može biti bolji. Tajna je u dobrom semenu, u dobroj genetici, kada posadite krupnu glavicu, da dobijete krupan luk, ali je isto važno znati sa biljkom&quot;, rekao je Goran Lazić.Nedostak prerađivačkih kapacitetaBeli luk uspeva na različitim tipovima zemlji&scaron;ta i relativno je otporan na bolesti. Ipak, iako je domaći sortiment vi&scaron;e nego dobar, stručnjaci upozoravaju da dalji razvoj ove proizvodnje koči nedostatak prerađivačkih kapaciteta.&quot;To &scaron;to se proizvede belog luka u Srbiji, to se sveže i konzumira, vrlo male su količine koje dospevaju u preradu. To je možda i najograničavajući faktor &scaron;to se tiče &scaron;irenja ove biljne vrste&quot;, rekao je Robert Neme&scaron; iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Proizvođači su dokazali da kvalitetom mogu da pariraju svetskom trži&scaron;tu, ali za pravi korak napred &ndash; domaći luk mora pronaći put od njive do domaćih prerađivačkih pogona.

Beli luk postaje hit među vojvođanskim povrtarima: Rod rasprodat i pre vađenja

1 Komentari