Rod bolji nego lane: Proizvođači kilogram prodavali i za 800 dinara

Proizvođači su veoma zadovoljni ovogodi&scaron;njim prinosima za razliku od godinu dana ranije kada su pretrpeli gubitke zbog velike su&scaron;e, dok je cena bila zadovoljavajuća kada je reč o prodaji van otkupljivača koji i ove godine nisu plaćali ovo voće onoliko koliko vredi.To su utisci o sezoni ove godine koje je za Biznis.rs izneo proizvođač Ivan Mitrović koji borovnicu porodično gaji već desetak godina u okolini Bajine Ba&scaron;te. Njihovi prinosi ove godine bili su između 60 i 70 odsto bolji nego pro&scaron;le godine i njegova je ocena je da je rod bio na visokom nivou.&quot;Za nas je ova sezona bila zadovoljavajuća&quot;, kaže Mitrović.Otkupna cena kod hladnjačara u tom kraju kretala se između 200 i 250 dinara, &scaron;to je ocenio kao veoma nisku cenu, dok je prodaja na malo obavljana po cenama između 600 i 800 dinara po kilogramu.&quot;Mi imamo na&scaron;e stalne kupce i postižemo te cene bez problema i ove godine&quot;, kazao je Mitrović navodeći da zasada pro&scaron;irenje proizvodnje nije u planu.Porodica se do pro&scaron;le godine bavila i gajenjem malina, ali su odlučili da je vi&scaron;e ne proizvode jer je reč o veoma zahtevnoj kulturi, dok je borovnica zahvalnija i potrebno joj je manje nege i radne snage.Cena borovnica se na Veletržnici Beograd kreće između 800 i 1.000 dinara, dok cene na pijacama u glavnom gradu variraju, pa se tokom sezone mogla naći i za 600 dinara po kilogramu a poslednjih dana na nekim pijacama i po ceni od 300 do 350 dinara. Krajem roda vidna su bila i brojna sniženja koja su proizvođači ogla&scaron;avali preko interneta i dru&scaron;tvenih mreža.Na&scaron; sagovornik Ivan Mitrović kaže da je iznenađen tako niskim cenama i ne misli da je reč o prevelikoj ponudi i padu cene zbog zasićenja trži&scaron;ta, bar prema tome &scaron;to bez problema prodaje borovnice u svom kraju stalnim kupcima po mnogo vi&scaron;im cenama.Prema poslednjem popisu poljoprivrede iz 2023. godine, najveće povećanje povr&scaron;ina i proizvodnje u poslednjih deset godina ostvareno je upravo kod borovnice. Sa samo 250 hektara u 2012. povr&scaron;ine su u 2023. godini dostigle 8.318 hektara, pokazuju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).Srbija se svrstava među značajne evropske proizvođače i nalazi se na četvrtom mestu u Evropi, iza Poljske, &Scaron;panije i Nemačke.Godi&scaron;nji izvoz borovnica kreće se na nivou od oko 30 miliona evra, a nakon potpisivanja sporazuma sa Kinom domaći proizvođači dobili su &scaron;ansu da na ovom voću ostvare veću zaradu plasmanom na jedno od najvećih trži&scaron;ta na svetu bez carine. Pro&scaron;la sezona je, međutim, bila dosta slabija zbog su&scaron;e.Borovnica iz Srbije je za kratko vreme postala lider u ovom delu Evrope osvojiv&scaron;i trži&scaron;ta Francuske, &Scaron;panije, Nemačke, Engleske, ali i Rusije i Japana, gde je najče&scaron;će plasirana. Da bi stigla do Kine najveći problem je transport, jer do tamo ne može da se prenosi brodom. Borovnica se transportuje u svežem stanju i problem predstavlja to &scaron;to ne može dugo da stoji u hladnjači.Jedina prepreka većoj proizvodnji je podizanje novih zasada koji iziskuju veliko ulaganje. Za jedan hektar borovnice potrebno je uložiti od 20.000 do 100.000 evra. Sama sadnja, okopavanje, iskopavanje bunara ko&scaron;ta oko 20.000 evra.Zatim navodnjavanje, akumulacija zemlji&scaron;ta za zagrađivanje, pripremanje zemlji&scaron;ta, protivgradna mreža i druge stvari potrebne za čuvanje roda ko&scaron;taju jo&scaron; toliko.Borovnice se u Srbiji najvi&scaron;e gaje na &scaron;umskim područjima u podnožju brda, gde je zemlji&scaron;te tresetno. Najpoznatije plantaže nalaze se u okolini Lajkovca, ali i u celoj &Scaron;umadiji, gde je nadmorska visina u rasponu od oko 120 do 550 metara, pa i do 760 metara, kao i u okolini Zlatibora.Borovnica je voće koje može da rađa tri decenije. Prskanje roda i za&scaron;tita od biljnih bolesti obavlja se samo u ranoj fazi života biljke, i to pre cvetanja. Proizvodnja se &scaron;titi i produžava sistemima za navodnjavanje, protivgradnim mrežama i drugom opremom koja bi produžila dugovečnost i sačuvala plod od vremenskih nepogoda.

Rod bolji nego lane: Proizvođači kilogram prodavali i za 800 dinara

0 Komentari