MMF Evropi: "Smanjite fiskalnu potrošnju, dugovi su već previsoki"

Posledice u glavnim kanalima prenosa &ndash; cenama roba, inflacionim očekivanjima i finansijskim uslovima &ndash; bile su relativno ograničene.Međutim, preno&scaron;enje efekata je jo&scaron; u ranoj fazi, komercijalno i strate&scaron;ko pražnjenje zaliha pružilo je privremeno olak&scaron;anje od smanjenih energetskih tokova, dok pokazatelji usmereni ka budućnosti, kao &scaron;to su pritisak u lancu snabdevanja i indeksi menadžera nabavke u proizvodnji, ukazuju na slabiji zamah u narednom periodu.To je ocena stručnjaka Međunarodnog monetarnog fonda u poslednjem izdanju Svetskog ekonomskog pregleda (WEO) za jul 2026. godine, koji procenjuju da ponovno otvaranje Ormuskog moreuza počinje sredinom jula, pri čemu bi se uslovi u velikoj meri vratili na predratno stanje do marta 2027. godine.Ozbiljne nesta&scaron;ice trebalo bi da budu izbegnute daljim povlačenjem zaliha, ali se pretpostavlja da će do nesta&scaron;ica doći u nekim ekonomijama u razvoju i trži&scaron;tima u nastajanju koja nemaju dostupne zalihe i suočavaju se sa jakom konkurencijom bogatijih zemalja za dostupu robu.Projektuje se da će cene energije ostati vi&scaron;e nego &scaron;to su bile pre rata. Prosečan indeks cena nafte projektovan je na 89 dolara po barelu, &scaron;to je devet odsto vi&scaron;e nego &scaron;to je pretpostavljeno u referentnoj prognozi iz aprila, a cene prirodnog gasa zasnovane na fjučersima na holandskom TTF-u),na 15 dolara, &scaron;to je pet odsto vi&scaron;e od referentne prognozirane cene iz aprila.To odgovara povećanju od 32 odsto za sirovu naftu i 22 odsto za prirodni gas u 2026. u odnosu na 2025. godinu.Cene đubriva pora&scaron;će za 26 odsto. Odražavajući vi&scaron;e tro&scaron;kove energije i đubriva i skuplji transport, očekuje se da će cene hrane porasti za osam odsto.Ipak, efekti nisu bili &ndash; niti će biti &ndash; isti za sve regione i zemlje.Kada je reč o Evropi, odnosno evrozoni, projektuje se rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,9 odsto u 2026. i 1,2 odsto u 2027. godini.Prognoza za 2026. je za 0,2 procentna poena niža nego u aprilskom WEO-u, &scaron;to odražava znatne negativne efekte iz prvog kvartala, uglavnom vođene Irskom. Takođe, ukazuje na uop&scaron;te slab zamah, pritisak vi&scaron;ih cena energije uprkos nekim merama fiskalnog ublažavanja, kao i na slabo poverenje potro&scaron;ača.Ipak, pojedine zemlje su iznenadile MMF, pa je tako u Nemačkoj godi&scaron;nji BDP u prvom kvartalu ove godine porastao za 1,4 odsto vođen neto izvozom, &scaron;to je dvostruko vi&scaron;e od projekcije stručnjaka ove međunarodne finansijske institucije iz aprila od 0,7 odsto.Očekuje se da će monetarna politika pružati manju podr&scaron;ku, s obzirom na vidljive inflatorne pritiske u kombinaciji sa relativno blagim usporavanjem aktivnosti, pa se pretpostavlja da će referentna kamatna stopa u evrozoni ostati stabilna.Podsetimo, Evropska centralna banka već je reagovala u junu podizanjem depozitne kamatne stope na 2,25 odsto, a analitičari su procenjivali da to neće biti i poslednje povećanje. Međutim, poslednjih nedelja utihnuli su glasovi o izvesnom povećanju u julu u svetlu poslednjih podataka koji pokazuju da je inflacija u junu oslabila na 2,8 odsto sa majskih 3,2 odsto. MMF u izve&scaron;taju ocenjuje da će fiskalna politika u evropskom monetarnom bloku biti uglavnom neutralna u 2026. godini pre nego &scaron;to kasnije dođe do poo&scaron;travanja. Preporuka MMF-a je da Evropska centralna banka ostane fokusirana na stabilnost cena, dok je za fiskalnu politiku savet da ide u pravcu postepenog ukidanja fiskalne podr&scaron;ke koja se uglavnom odnosi na energiju kako energetski &scaron;ok slabi.&bdquo;Obnova fiskalnog prostora ostaje ključna s obzirom na povi&scaron;en dug, vi&scaron;e tro&scaron;kove zaduživanja i povećanu spoljnu neizvesnost. Tokom srednjeg roka, napredovanje strukturnih reformi, uključujući energetsku tranziciju i re&scaron;avanje domaćih neravnoteža biće od ključnog značaja za jačanje otpornosti i održavanje uravnoteženog rasta&ldquo;, navodi se u dokumentu.Inače, statistika koju je MMF objavio pokazuje da je Evropa dominanto kroz fiskalnu podr&scaron;ku odgovorila na februarsku ratnu eskalaciju na Srednjem istoku.Do 2. juna, kada je napravljen presek u izve&scaron;taju, Evropa je čak dve trećine podsticaja pružila upravo kroz fiskalnu potro&scaron;nju i poreze, dok se uče&scaron;će podr&scaron;ke sa strane monetarne politike procenjuje na 10 odsto, kontrola cena učestvovala je sa oko sedam procenata, koliki su zbirni doprinos dale i intervencije na deviznom trži&scaron;tu i trgovinske mere.Iako Evropa nije jedina koja je pribegla ovakvim merama, MMF savetuje da fiskalna politika izbegava &scaron;iroko zasnovane subvencije, smanjenje poreza i kontrolu cena, koji su obično lo&scaron;e usmereni, fiskalno skupi i politički te&scaron;ki za ukidanje. Ako se podr&scaron;ka smatra neophodnom, ona treba da bude privremena, strogo usmerena na ranjiva domaćinstva i ugrađena u makroekonomski miks politika usklađen sa stabilno&scaron;ću cena.&quot;Kredibilna srednjoročna konsolidacija treba da se zasniva na trajnim prihodnim merama, jačoj poreskoj administraciji, većoj efikasnosti potro&scaron;nje i preusmeravanju ka prioritetima koji podstiču rast, kao &scaron;to su infrastruktura, ve&scaron;tine i dobro usmerena socijalna za&scaron;tita&quot;, navodi MMF.U visoko zaduženim ekonomijama, prilagođavanje takođe može zahtevati dublju racionalizaciju potro&scaron;nje i aktivno upravljanje rizikom kamatnih stopa i refinansiranja.MMF pretpostavlja da će se trenutne trgovinske politike zadržati tokom čitavog perioda prognoze, uključujući i mere predstavljene kao privremene.Kada je reč o rastu potro&scaron;ačkih cena, očekivanja MMF-a idu u pravcu toga da će se bazna inflacija u evrozoni na ciljani nivo vratiti tek 2028. godine dok će se to u Velikoj Britaniji dogoditi već do sredine sledeće godine. Japan i SAD to mogu da očekuju do kraja 2027.Preporuka u cilju lak&scaron;eg prevazilaženja negativnih ekonomskih efekata za evropski prostor leži u strukturnim reformama, za koje se ocenjuje da mogu ublažiti makroekonomske kompromise povećanjem fleksibilnosti i kapaciteta.&quot;Prioriteti za re&scaron;avanje trenutnih izazova počinju merama za jačanje poslovnog dinamizma. Brže usvajanje obnovljivih i energetski efikasnih tehnologija radi pobolj&scaron;anja energetske bezbednosti može ograničiti ranjivost na buduće cenovne &scaron;okove i podržati klimatske ciljeve. Prednosti ve&scaron;tačke inteligencije i digitalizacije mogu se efikasnije iskoristiti ako budu podržane ulaganjem u ve&scaron;tine, energiju i digitalnu infrastrukturu, kao i kroz robusno upravljanje podacima i sajber-bezbedno&scaron;ću&quot;, navodi se u izve&scaron;taju.Na makroekonomskom nivou se savetuje dublja integracija jedinstvenog trži&scaron;ta u Evropskoj uniji, &scaron;to bi ojačalo globalno prilagođavanje.

MMF Evropi: "Smanjite fiskalnu potrošnju, dugovi su već previsoki"

0 Komentari