IFIMES iz Ljubljane objavio: "Ekonomski razvoj Srbije važan faktor stabilnosti i napretka Zapadnog Balkana"

Time je učvrstila poziciju vodeće regionalne ekonomije prema nizu ključnih razvojnih pokazatelja, ocenio je Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane u danas objavljenoj analizi &quot;U čemu je tajna ekonomskog uspona Srbije?&quot;.Kako je ocenjeno, ekonomski razvoj Srbije ne predstavlja samo pitanje nacionalnog prosperiteta, već i važan faktor ukupne stabilnosti, povezanosti i ekonomskog napretka Zapadnog Balkana.Nagla&scaron;ava se da se ključ ekonomskog uspona Srbije ogleda u kombinaciji političke stabilnosti, strate&scaron;kog razvojno-planskog pristupa, aktivne politike privlačenja investicija, intenzivnih infrastrukturnih ulaganja i kontinuiranog unapređenja životnog standarda građana.Poslednjih godina, poja&scaron;njava se, Srbija ostvaruje zapažene ekonomske rezultate koji privlače pažnju međunarodnih finansijskih institucija, investitora i ekonomskih analitičara a koji su rezultat kombinacije političke stabilnosti, aktivne razvojne politike, strate&scaron;kih infrastrukturnih ulaganja, uspe&scaron;ne politike privlačenja stranih investicija, fiskalne discipline i dugoročno definisane vizije ekonomskog razvoja.Posebno se izdvaja kontinuirani rast prosečne neto zarade, jer dok je 2012. godine prosečna plata iznosila 366 evra, u martu 2026. godine dostigla je 1.036 evra, čime je Srbija po prvi put prema&scaron;ila simboličnu granicu od 1.000 evra prosečne plate i približila se nivou pojedinih država članica Evropske unije.Tu poziciju potvrđuju i uporedni podaci, budući da je Srbija po vidini prosečne plate prva među zemljama Zapadnog Balkana, ispred Crne Gore (1.027 evra), Bosne i Hercegovine (859 e), Severne Makedonije (785 evra) i Albanije (723 evra). Jedan od najupečatljivijih pokazatelja ekonomskog napretka zemlje je podatak da je ukupan rast prosečne plate od 2012. godine čak 183 odsto.Ipak, navodi se u analizi, rast plata sam po sebi nije dovoljan ukoliko nije praćen rastom produktivnosti, a ključni izazov srpskog razvojnog modela vi&scaron;e nije isključivo dinamika povećanja zarada, već sposobnost ekonomije da kontinuirano unapređuje produktivnost, jača konkurentnost domaćih kompanija i omogućava njihovo uključivanje u lance proizvodnje i usluga vi&scaron;e dodane vrednosti.Jedan od ključnih pokretača takvog razvoja predstavlja uspe&scaron;na politika privlačenja direktnih stranih investicija, a tu se tokom poslednje decenije, Srbija profilisala kao jedna od vodećih investicionih destinacija u jugoistočnoj Evropi, zahvaljujući kombinaciji političke stabilnosti, povoljnog geostrate&scaron;kog položaja, kvalifikovane i konkurentne radne snage i proaktivne državne podr&scaron;ke investitorima. Značajne investicije realizovane su u automobilskoj industriji, informacionim tehnologijama, energetskom sektoru, infrastrukturi, logistici i prerađivačkoj industriji, čime su stvoreni novi razvojni kapaciteti i unapređena konkurentnost nacionalne ekonomije, navodi Ifimes.Nagla&scaron;ava se da je takav razvojni model omogućio otvaranje desetina hiljada novih radnih mesta, snažan rast izvoza, povećanje budžetskih prihoda i jačanje ukupne ekonomske otpornosti Srbije u uslovima sve složenijeg međunarodnog ekonomskog okruženja.Kao drugi značajan stub ekonomskog napretka Srbije navodi se intenzivan infrastrukturni razvojni ciklus, odnosno kontinuirana ulaganja u izgradnju autoputeva, brzih saobraćajnica, modernizaciju železničkih koridora, energetsku infrastrukturu i digitalnu transformaciju čime su se stvorile ključne pretpostavke za održiv i dugoročan ekonomski rast.&quot;U poslednjim godinama Srbija je značajno unapredila svoju saobraćajnu i logističku povezanost sa susednim državama, regionalnim trži&scaron;tima i Evropskom unijom, čime je dodatno ojačala svoju poziciju atraktivne destinacije za strane i domaće investicije. Savremena infrastruktura danas vi&scaron;e nije samo pitanje ekonomskog razvoja, već predstavlja i važan geopolitički resurs koji direktno utiče na konkurentnost države, privlačenje kapitala i njenu ulogu u regionalnim povezivanjima&quot;, ističe ljubljanski institut.Podaci pokazuju i kontinuirano povećanje socijalno-ekonomskih pokazatelja, odnosno da je prosečna penzija porasla sa 204 evra u 2012. godini na 484 evra u aprilu 2026. godine, uz projekcije daljeg rasta do približno 750 evra do kraja 2030. godine, a da je u istom periodu minimalna neto zarada povećana sa 153 na 541 evro, dok su planovi za naredni period usmereni prema njenom daljem rastu.&quot;Ovakvi pokazatelji ukazuju da efekti ekonomskog rasta nisu ostali ograničeni samo na makroekonomske parametre, već su se postupno preneli i na &scaron;ire dru&scaron;tvene slojeve kroz rast plata, penzija i minimalnih primanja&quot;, navodi Ifimes.Dalje, navodi se i da je Srbija tokom poslednje decenije razvila razvojni model u kojem država ima aktivnu i strate&scaron;ku ulogu u usmeravanju ekonomskih procesa, odnosno koji nastoji da uspostavi ravnotežu između trži&scaron;ne ekonomije i aktivne uloge države u usmeravanju investicija, razvoju infrastrukture i definisanju strate&scaron;kih razvojnih prioriteta. Takav pristup omogućio je ubrzanu realizaciju velikih infrastrukturnih i privrednih projekata, privlačenje značajnog investicionog kapitala i efikasnije kori&scaron;ćenje ekonomskih potencijala zemlje.Poseban značaj u transformaciji srpske ekonomije ima ubrzani razvoj informaciono-komunikacionog i tehnolo&scaron;kog (IKT) sektora - Srbija danas raspolaže visokokvalifikovanim ljudskim kapitalom u oblastima informacionih tehnologija, matematike, inženjerstva, naučnoistraživačkog rada i inovacija, &scaron;to predstavlja jednu od njenih najvažnijih razvojnih prednosti.&quot;Izvoz IT usluga, koji prema&scaron;uje dve milijarde evra godi&scaron;nje, postao je jedan od najdinamičnijih i najbrže rastućih segmenata nacionalne ekonomije, istovremeno se profili&scaron;ući kao značajan izvor visokovrednih prihoda, tehnolo&scaron;kih inovacija i međunarodne konkurentnosti Srbije&quot;, navodi se u analizi.Ifimes nagla&scaron;ava i da ekonomski uspon Srbije ima i &scaron;iru regionalnu dimenziju, jer kao najveća ekonomija Zapadnog Balkana, Srbija ima potencijal da postane jedan od ključnih pokretača regionalne ekonomske integracije, infrastrukturnog povezivanja i održivog razvoja.&quot;Unapređenje infrastrukturne povezanosti Beograda sa Sarajevom, Zagrebom, Skopljem, Podgoricom, Tiranom i drugim regionalnim centrima, koje se nalazi među prioritetima politike predsednika Srbije Aleksandra Vučića, može značajno da doprinese stvaranju integrisanog regionalnog trži&scaron;ta. Takvo trži&scaron;te, zahvaljujući svojoj veličini, funkcionalnoj povezanosti i razvojnim potencijalima, bilo bi znatno atraktivnije za globalne investitore u poređenju sa pojedinačnim nacionalnim ekonomijama Zapadnog Balkana&quot;, navodi se u analizi.Zbog svega toga ekonomski razvoj Srbije ne predstavlja samo pitanje nacionalnog prosperiteta, već i važan faktor ukupne stabilnosti, povezanosti i ekonomskog napretka Zapadnog Balkana.Izazovi sa kojima se Srbija suočava u velikoj meri će odrediti održivost njenog budućeg razvojnog modela, a među najvažnijim izazovima izdvajaju se negativni demografski trendovi, odlazak mladih i visokoobrazovanih kadrova, potreba za povećanjem produktivnosti, ubrzavanjem inovacionih procesa i daljim jačanjem domaće industrijske baze.&quot;Naredna faza ekonomskog razvoja zahtevaće postepeni prelazak sa modela dominantno zasnovanog na investicijama i infrastrukturnom razvoju prema modelu čiji će glavni nosioci biti znanje, istraživanje, inovacije i tehnolo&scaron;ka izvrsnost&quot;, pi&scaron;e u analizi.Nagla&scaron;ava se da je Srbija već ekonomski deo Evropske unije, a visok nivo integrisanosti u evropske proizvodne i logističke lance potvrđuje da je srpska ekonomija već duboko povezana sa jedinstvenim evropskim trži&scaron;tem. EU, dodaje se, ima izražen geostrate&scaron;ki interes da ubrza integraciju Zapadnog Balkana u uslovima promenjene evropske bezbednosne arhitekture, pojačane globalne konkurencije i sve intenzivnijeg geopolitičkog nadmetanja velikih sila, a u tom kontekstu, Srbija kao vodeća ekonomija regiona predstavlja važan faktor ekonomske stabilnosti, regionalne povezanosti i dugoročne konkurentnosti evropskog trži&scaron;ta.&quot;Uspeh evropskih integracija Srbije zavisiće od sposobnosti da se postojeći visok nivo ekonomske integracije prati jednako odlučnim političkim, pravnim i institucionalnim reformama. Paralelno s tim, EU će biti suočena s izazovom redefinisanja politike pro&scaron;irenja kako bi ona bolje odražavala stvarni stepen ekonomske integrisanosti država kandidata, uz dosledno insistiranje na po&scaron;tovanju demokratskih vrednosti, vladavine prava i evropskih standarda&quot;, zaključuje se u analizi.

IFIMES iz Ljubljane objavio: "Ekonomski razvoj Srbije važan faktor stabilnosti i napretka Zapadnog Balkana"

0 Komentari