Mnogi gastarbajteri napuštaju Nemačku: Evo gde odlaze

&quot;Na&scaron; zaključak je jasan: ako želite uspe&scaron;no da upravljate imigracijom, morate da razumete i emigraciju. Ključno je da ljude dugoročno zadržite kroz jednake &scaron;anse, pouzdane procedure, odgovarajuću podr&scaron;ku i okruženje u kojem mogu da grade svoju budućnost&quot;, kaže Laura Gosner iz Instituta za istraživanje trži&scaron;ta rada i zanimanja (IAB).Institut je sproveo onlajn-anketu među osobama starosti od 18 do 65 godina koje su se doselile u Nemačku do aprila 2025, kako bi utvrdio zbog čega su kasnije napustile zemlju i koji faktori su bili presudni za takvu odluku.Rezultati pokazuju da iza odlaska uglavnom ne stoji samo jedan razlog. Posebno važnu ulogu imaju porodične okolnosti, ali i iskustva diskriminacije. Istraživači ukazuju da su mnogi faktori, poput birokratije, stambene politike ili učenja jezika, podložni političkim promenama i unapređenjima.Mladi odlaze u &Scaron;paniju i &Scaron;vajcarskuKo najče&scaron;će napu&scaron;ta Nemačku?&quot;Ljudi koji odlaze u proseku su mlađi, kraće su živeli u Nemačkoj i če&scaron;će imaju partnera ili decu u inostranstvu. Takođe, ređe govore nemački jezik, ali če&scaron;će dobro vladaju engleskim&ldquo;, obja&scaron;njava ekspertkinja IAB Tereza Koh.Oko 60 odsto onih koji se isele, vraća se u zemlju porekla, dok 40 odsto odlazi u neku drugu državu. Najče&scaron;ći izbor su &Scaron;panija, &Scaron;vajcarska, Italija i Hrvatska.&bdquo;Nalazimo se u direktnoj konkurenciji s drugim evropskim zemljama kada je reč o privlačenju kvalifikovane radne snage&ldquo;, kaže Julija Kosjakova, rukovodilac odeljenja za migracije, integraciju i međunarodna istraživanja trži&scaron;ta rada pri IAB.Birokratija među glavnim razlozima odlaskaVećina primedbi koje doseljenici imaju na život u Nemačkoj nije nova. Među najvećim problemima navode se dugi postupci za dobijanje državljanstva, boravi&scaron;nih dozvola, viza i priznavanje stranih diploma.Mnogi kažu da mesecima čekaju odgovore nadležnih institucija, kao i da su administrativne takse previsoke. Problem predstavlja i nedovoljna podr&scaron;ka kada je reč o zapo&scaron;ljavanju i profesionalnom razvoju, bilo od strane službi za zapo&scaron;ljavanje, lokalnih vlasti ili samih poslodavaca.Sve to otežava dugoročno planiranje života, pristup trži&scaron;tu rada i razvoj osećaja pripadnosti, kaže Laura Gosner.Prema njenim rečima, administrativne procedure značajno utiču na to kako doseljenici vide svoju budućnost u Nemačkoj.&quot;Ako se postupci doživljavaju kao spori, komplikovani i te&scaron;ko dostupni, to direktno utiče na odluku da li će neko ostati u zemlji&ldquo;, navodi ona.Istraživanje pokazuje i da se ljudi s vi&scaron;e negativnih iskustava u kontaktu sa administracijom ređe osećaju dobrodo&scaron;lo u Nemačkoj.Jezik ostaje ključ uspehaTilman Frank, predsednik Saveznog udruženja za međunarodno privlačenje stručne radne snage i direktor kompanije TalentOrange, godinama radi na regrutovanju medicinskih sestara, tehničara, vaspitača i fizioterapeuta za nemačko trži&scaron;te rada.On dobro zna zbog čega se mnogi nakon kratkog vremena odluče za povratak.&quot;Jezik je ključ za snalaženje u Nemačkoj, a posebno na trži&scaron;tu rada&ldquo;, kaže Frank.Problem nastaje kada je čitav proces od samog početka pogre&scaron;no postavljen &ndash; kada se ne odaberu odgovarajući kandidati ili im se ne pruži kvalitetna podr&scaron;ka u učenju jezika.&quot;Ako to nije dobro organizovano, velika je verovatnoća da će se ljudi vratiti. S druge strane, kada imaju adekvatnu jezičku pripremu i kada se odaberu kandidati spremni za život u Nemačkoj, stope ostanka su veoma visoke&quot;, ističe Frank.Potražnja za negovateljima sve većaPrema njegovim rečima, trenutno veliki broj ljudi iz Kenije, Indije i Vijetnama poku&scaron;ava da pronađe posao i život u Nemačkoj.Kenija podstiče odlazak mladih nezaposlenih u inostranstvo, dok roditelji u Indiji i Vijetnamu stručno obrazovanje u Nemačkoj vide kao veliku priliku za svoju decu.Posebno je velika potražnja za radnicima u sektoru nege i brige o starijim osobama.Zbog toga Frank smatra da bi nemačka vlada trebalo da podrži učenje nemačkog jezika jo&scaron; u zemljama porekla.&quot;Poku&scaron;aji da neko dođe u Nemačku bez znanja jezika dugoročno uglavnom ne daju rezultate. Primer za to su međunarodni studijski programi na engleskom jeziku, gde polaznici očekuju da će kasnije moći da rade u Nemačkoj. U praksi se to često pokaže kao pogre&scaron;na pretpostavka&ldquo;, kaže on.Dodatni problem predstavlja i to &scaron;to mnogi doseljenici na kraju rade poslove koji ne odgovaraju njihovim kvalifikacijama.&quot;Na primer, ljudi koji su se u svojoj zemlji &scaron;kolovali za rad u akutnoj bolničkoj nezi, ovde često zavr&scaron;e u domovima za stare, radeći osnovnu negu, a da im to unapred nije dovoljno jasno obja&scaron;njeno&ldquo;, navodi Frank.Nova ideja &ndash; agencije &quot;Work and Stay&quot;Frank kaže da je tokom godina čuo bezbroj priča o problemima s nemačkom administracijom.Njegova kompanija čak vodi posebnu evidenciju apsurdnih situacija i administrativnih gre&scaron;aka. Jedan od primera su slučajevi kada dva službenika izdaju različita re&scaron;enja sa različitim rokovima za istu vizu.Zbog toga smatra da je profesionalna podr&scaron;ka doseljenicima neophodna.Ipak, primećuje i određeni napredak. Političari su, kaže, konačno shvatili da nije dovoljno samo dovesti stručnjake u Nemačku, već je potrebno i zadržati ih.&quot;Savezna agencija za rad uvela je centralizovan sistem koji radi brže i pouzdanije. Pokrajina Hesen osniva centralnu službu za strance, a na saveznom nivou planira se i formiranje agencije &rsquo;Work and Stay&rsquo;&ldquo;, navodi Frank.I pored toga, svakodnevni rad i dalje otežava nedostatak zaposlenih u nadležnim institucijama.&quot;Digitalizacija napreduje, ali veoma sporo. Uglavnom se uvode pojedinačna re&scaron;enja u pojedinim pokrajinama ili op&scaron;tinama. Jo&scaron; ne postoji jedinstven i sveobuhvatan sistem&ldquo;, zaključuje Frank.

Mnogi gastarbajteri napuštaju Nemačku: Evo gde odlaze

1 Komentari