U kojim evropskim državama su "klinci" najimućniji

Dok je medijalno neto bogatstvo osoba od 16 do 34 godine u Evrozoni 24.600 evra, na Malti ono iznosi čak 257.500 evra, a u Finskoj svega 5.700 evra.Visoke kirije, skupe nekretnine i rastući tro&scaron;kovi života otežavaju mladima da &scaron;tede, investiraju ili kupe prvi stan. Ipak, u pojedinim zemljama bolja primanja, dostupnije stanovanje ili snažna podr&scaron;ka porodice omogućavaju mladima da ranije akumuliraju značajniju imovinu.Prema istraživanju Evropske centralne banke o finansijama i potro&scaron;nji domaćinstava, Household Finance and Consumption Survey (HFCS), objavljenom sredinom 2026. godine, medijalno neto bogatstvo mladih od 16 do 34 godine u Evrozoni iznosi 24.600 evra. To je svega 18 odsto ukupnog medijalnog neto bogatstva svih starosnih grupa, koje iznosi 140.100 evra.Neto bogatstvo podrazumeva vrednost ukupne imovine, uključujući nekretnine, &scaron;tednju i finansijsku imovinu, umanjenu za dugove. Medijalna vrednost znači da polovina posmatrane grupe ima vi&scaron;e, a polovina manje od tog iznosa.Razlike među državama su izuzetno velike. Među 22 evropske zemlje za koje postoje dostupni podaci, medijalno neto bogatstvo mladih kreće se od 5.700 evra u Finskoj do 257.500 evra na Malti.Malta najveći izuzetakProfesor Fabijan Pfefer sa Univerziteta LMU u Minhenu, osnivački direktor Munich International Stone Center for Inequality Research, za Euronews Business kaže da kod mladih odraslih osoba razlike u bogatstvu naročito otkrivaju &scaron;iru sliku, jer ljudi od 16 do 34 godine najče&scaron;će nisu imali dovoljno vremena da značajnu imovinu steknu isključivo radom.Kamil Macniak/Shutterstock&quot;Kada kod mladih domaćinstava vidimo veliku imovinu, treba biti oprezan i ne tumačiti je samo kao rezultat individualne &scaron;tedljivosti&quot;, kazao je Pfefer.Malta je ubedljivo najveći izuzetak u Evropi. Osim nje, medijalno neto bogatstvo mladih iznad 100.000 evra beleži samo Luksemburg, gde iznosi 135.000 evra. Belgija je treća, sa oko 97.200 evra.Zanimljiv je i primer Hrvatske, gde medijalno neto bogatstvo mladih iznosi 82.000 evra. To je iznenađujuće visok iznos imajući u vidu da je Hrvatska znatno niže rangirana po neto godi&scaron;njim zaradama. Prema Evrostatu, prosečna godi&scaron;nja neto zarada samca bez dece u Hrvatskoj iznosila je 17.256 evra u 2025. godini.Visoko medijalno bogatstvo mladih beleže i Slovačka sa 74.600 evra, Estonija sa 62.200 evra, Če&scaron;ka sa 59.900 evra i Litvanija sa 59.600 evra, iako su zarade u tim zemljama ispod proseka Evropske unije.Među četiri najveće ekonomije EU, najbogatiji mladi su u Italiji, gde medijalno neto bogatstvo osoba od 16 do 34 godine iznosi 53.500 evra. To je znatno vi&scaron;e nego u Francuskoj, gde iznosi 27.700 evra, i &Scaron;paniji, gde je 23.700 evra.Ko je na dnu listeNajnižu neto imovinu među velikim ekonomijama imaju mladi u Nemačkoj &ndash; svega 17.600 evra. To znači da su mladi Italijani, prema ovom pokazatelju, tri puta bogatiji od svojih nemačkih vr&scaron;njaka.Na dnu evropske liste nalazi se Finska, sa 5.700 evra medijalnog neto bogatstva mladih. Odmah iznad nje je Grčka sa 9.900 evra. Slabije rezultate beleže i Austrija sa 13.400 evra i Letonija sa 16.900 evra, koje su ispod Nemačke.U Irskoj medijalno neto bogatstvo mladih iznosi 23.900 evra, u Portugalu 36.200 evra, Mađarskoj 36.300 evra, a u Holandiji 40.900 evra.Prema Pfeferu, rana imovina mladih često govori manje o tome koliko su već zaradili, a vi&scaron;e o okruženju iz kojeg dolaze. Ključni faktori su pristup stanovanju, hipotekarnim kreditima, podr&scaron;ka porodice, pokloni, nasleđivanje i nivo zaduženosti.&quot;U tom uzrastu visoko privatno bogatstvo nije samo priča o individualnom uspehu. To je i porodična i institucionalna priča&quot;, naveo je Pfefer.On ističe da je kupovina prve nekretnine često trenutak kada mladi od skromne &scaron;tednje prelaze u kategoriju stvarnih vlasnika imovine. Međutim, ulazak na trži&scaron;te nekretnina najče&scaron;će ne zavisi samo od discipline i dobrog finansijskog planiranja.Shutterstock/Nick StarichenkoZa kupovinu stana potrebni su pristup kreditu, stabilni prihodi, prihvatljive cene, ali vrlo često i roditelji koji mogu pomoći pri uče&scaron;ću za kredit ili direktno preneti nekretninu na decu.&quot;Tu porodično bogatstvo postaje tih, ali veoma moćan mehanizam razdvajanja&ldquo;, ocenjuje Pfefer.On upozorava da se nejednakost u bogatstvu ne prenosi tek u poznim godinama, kroz nasleđivanje, već mnogo ranije &ndash; kada mladi napu&scaron;taju roditeljski dom, studiraju, počinju da rade, formiraju porodice ili poku&scaron;avaju da kupe stan.Drugim rečima, bogatstvo mladih u Evropi sve manje zavisi samo od plate, a sve vi&scaron;e od toga da li iza njih stoji porodična imovina. To je posebno vidljivo u zemljama u kojima je vlasni&scaron;tvo nad nekretninama ra&scaron;ireno, a stanovi se če&scaron;će prenose unutar porodice.Podaci ECB-a zato ne pokazuju samo gde mladi danas imaju najvi&scaron;e novca. Oni otkrivaju i kako se evropska nejednakost reprodukuje mnogo pre nego &scaron;to mladi uop&scaron;te stignu do vrhunca radne karijere.

U kojim evropskim državama su "klinci" najimućniji

0 Komentari