Centralne banke okreću leđa dolaru

To je prvi put od 2023. godine, otkako OMFIF prati dugoročne investicione namere centralnih banaka, da je broj onih koje žele da smanje izloženost dolaru veći od broja onih koje planiraju da je povećaju.Istraživanje je sprovedeno od marta do maja i obuhvatilo je odgovore 74 centralne banke &scaron;irom sveta. Rezultati ukazuju na jačanje procesa koji se sve če&scaron;će opisuje kao postepena dedolarizacija &ndash; smanjenje oslanjanja na američku valutu u međunarodnoj trgovini, finansijskim transakcijama i deviznim rezervama.Glavni razlog za oprez prema dolaru vi&scaron;e nije samo stanje američke politike, već &scaron;iri geopolitički rizik. OMFIF navodi da su rat i tenzije na Bliskom istoku, nepredvidljivost američke spoljne politike, energetska bezbednost i trgovinske barijere postali važni faktori u odlučivanju centralnih banaka o strukturi rezervi, prenosi Investitor.&quot;Ove godine geopolitika je pretekla američko političko okruženje kao faktor koji odvraća od ulaganja u dolar, &scaron;to odražava percepciju uloge SAD u povećanju geopolitičkog rizika&rdquo;, navodi se u izve&scaron;taju OMFIF-a.Promena ne znači krajIpak, promena ne znači kraj dominacije dolara. Američka valuta i dalje ostaje glavni stub globalnih deviznih rezervi, pre svega zbog dubine i likvidnosti američkog trži&scaron;ta državnih obveznica.OMFIF ocenjuje da dolar i dalje nema pravu zamenu kada su u pitanju sigurnost i likvidnost, zbog čega će zadržati dominantnu ulogu u portfeljima centralnih banaka i u doglednoj budućnosti.Prema nalazima OMFIF-a, udeo dolara u alokacijama centralnih banaka poslednjih pet godina kretao se oko 58 odsto. To je i dalje daleko najveći udeo među svetskim valutama, ali je trend jasan: centralne banke žele vi&scaron;e diverzifikacije i manje zavisnosti od jedne valute.Ko su najveći dobitnici?Najveći dobitnici tog pomeranja mogli bi da budu evro, kineski juan i zlato. OMFIF navodi da se centralne banke sve vi&scaron;e okreću evru i juanu kao alternativama dolaru.Shutterstock/rustamxakimGotovo sve anketirane centralne banke smatraju da kineska valuta pruža mogućnost diverzifikacije portfelja, dok je dve trećine njih ocenilo da je evro postao atraktivniji za kori&scaron;ćenje u globalnoj trgovini. To je značajan rast u odnosu na pro&scaron;lu godinu, kada je takav stav imalo 43 odsto ispitanika.Dugoročno, 29 odsto centralnih banaka planira da poveća udeo evra u rezervama, u odnosu na 22 odsto pro&scaron;le godine. Evru ide u prilog i rast trži&scaron;ta međunarodnog duga denominovanog u evropskoj valuti, kao i njegova sve veća uloga u zelenim obveznicama.Ipak, ni evro ni juan jo&scaron; ne mogu u potpunosti da zamene dolar. Evrozona i dalje nema jedinstveno, duboko i potpuno integrisano trži&scaron;te sigurnih državnih obveznica koje bi se moglo da se meri sa američkim trži&scaron;tem trezorskih zapisa. S druge strane, kineski juan je ograničen strukturom kineskog finansijskog trži&scaron;ta, kontrolom kapitala i geopolitičkim rizicima.Raste i interesovanje za manje rezervne valute, uključujući singapurski dolar, južnokorejski von i južnoafrički rand. To pokazuje da centralne banke ne traže jednu veliku zamenu za dolar, već &scaron;ire svoje portfelje na vi&scaron;e valuta i instrumenata.Zlato najveći pobednikShutterstock/PixfictionNajveći pobednik nove faze globalne neizvesnosti, međutim, ostaje zlato. Rekordan udeo centralnih banaka najavio je da planira povećanje ulaganja u zlato, iako je njegova cena već snažno porasla. Prema OMFIF-u, zlato se pomerilo u samo sredi&scaron;te strategija upravljanja državnim rezervama, pre svega kao za&scaron;tita od geopolitičkog rizika i mogućih potresa u međunarodnom monetarnom sistemu.U 2026. godini 82 odsto centralnih banaka drži fizičko zlato, u odnosu na 71 odsto godinu ranije. Neto 30 odsto centralnih banaka planira da poveća alokaciju u zlato u narednih godinu do dve, dok 51 odsto njih navodi za&scaron;titu od geopolitičkog rizika kao ključni razlog za ulaganje u plemeniti metal.Zaključak istraživanja je da centralne banke ne napu&scaron;taju dolar naglo, ali sve jasnije pripremaju rezerve za svet u kojem američka valuta vi&scaron;e neće biti jedini oslonac. Dedolarizacija je, zasad, postepena i oprezna, ali trend je dovoljno snažan da pokaže da se globalni monetarni poredak menja.

Centralne banke okreću leđa dolaru

0 Komentari