Od divljih deponija do uređene zone: Veliki plan za Bajdinu padinu u Mirijevu

Ovaj korak je od ogromnog značaja za preko 500 porodica u čijem je privatnom vlasni&scaron;tvu teritorija Bajdine padine. Zbog vi&scaron;egodi&scaron;njeg nedostatka adekvatne regulative, oni nisu mogli da privedu svoje građevinsko zemlji&scaron;te nameni, dok su njihove parcele u međuvremenu postale meta za stvaranje divljih deponija.Generalnim urbanističkim planom Beograda, kao i Planom generalne regulacije sistema zelenih povr&scaron;ina, kompletna ova teritorija već godinama unazad viđena kao građevinsko zemlji&scaron;te. Usvajanjem ovog PDR-a, Grad postupa po već važećim planskim aktima i konačno ispunjava svoje zakonske obaveze prema privatnim vlasnicima.Ostavljanje ove lokacije bez jasnog plana direktno stimuli&scaron;e neplansku i divlju gradnju. Zbog trenutnog urbanističkog haosa i nepostojanja kanalizacije, nelegalni objekti ispu&scaron;taju otpadne vode direktno u prirodu. To dovodi do formiranja opasnih &quot;jezera fekalija&quot; koja direktno ugrožavaju zdravlje i bezbednost građana.Usvajanje PDR-a je jedini mehanizam da se ovaj prostor infrastrukturno uredi. To podrazumeva povezivanje na gradsku mrežu vodovoda i kanalizacije, ali i izgradnju modernih saobraćajnica koje će Mirijevo najzad spojiti sa Bulevarom kralja Aleksandra.Kao jedan od najvećih uspeha Grada Beograda izdvaja se postizanje dogovora sa vlasnicima parcela, koji su dali saglasnost da se 15 hektara zemlji&scaron;ta prenameni u zelenu povr&scaron;inu umesto u građevinsku zonu.Na tom prostoru, gde trenutno dominiraju korov i smeće, biće planski zasađeno 15 hektara guste &scaron;ume. Upravo je sadnja drveća sa dubokim korenom jedino stručno i trajno re&scaron;enje za stabilizaciju tla, čime će se konačno sanirati klizi&scaron;ta koja već decenijama prete Bajdinoj padini.

Od divljih deponija do uređene zone: Veliki plan za Bajdinu padinu u Mirijevu

0 Komentari