Nobelovac: Živimo u teškim vremenima neoliberalizma i geopolitike

Upozorio je da ćemo ukoliko ne obratimo pažnju na egzitencijalne pretnje i ne usmerimo se na zajedni&scaron;tvo snositi duboke posledice.&quot;Živimo u te&scaron;kim vremenima koja su obeležena neliberalizmom, transakcionom geopolitikom, nacionalizmom i ratom. Istovremeno, ostajemo nepažljivi, &scaron;to je veoma opasno, prema egzistencijalnim pretnjama sa kojima se suočavamo, uključujući klimatske promene i ukoliko ne uspostavimo odgovarajuće mere za&scaron;tite za ve&scaron;tačku inteligenciju. Čak i kada sukobi poprime manje nasilne oblike, imaće eroziju poverenja i solidarnosti, &scaron;to nosi duboke posledice&quot;, rekao je Tirol koji je jedan od najuticajnijih modernih ekonomista.Tirol je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju 2014. godine za svoju revolucionarnu analizu trži&scaron;ne snage i regulacije monopola i oligopola. On je, na Svetskom kongresu ekonomista Međunarodne ekonomske asocijacije (IEA), koji se održava u Sava centru od danas do 26. juna, istakao da hitno treba obnoviti dru&scaron;tvene veze i osećaj zajedni&scaron;tva u svetu.&quot;Ovaj izazov se proteže na sve nivoe kolektivnog života, među narodima, unutar zajednica, unutar organizacija, pa čak i u na&scaron;im ličnim odnosima&quot;, poručio je Tirol. On je podsetio na citat sociologa Georga Zimela koji kaže da svi odnosi ljudi jedni prema drugima počivaju na preduslovu da znaju ne&scaron;to jedni o drugima.&quot;Dakle, da bismo sarađivali, moramo znati bar malo jedni o drugima. Ali onda filozof i istoričar Ernest Renan u ranijem citatu - Su&scaron;tina nacije, kaže da svi pojedinci imaju mnogo toga zajedničkog, a takođe i da su mnogo toga zaboravili&quot;, rekao je Tirol.Kako kaže, dru&scaron;tva i organizacije, bilo da su firme, nacije, religije, teže da istaknu ono &scaron;to ujedinjuje članove, dok poku&scaron;avaju da izbegnu ono &scaron;to ih deli.&quot;Zato poku&scaron;avaju da &scaron;ire i stvaraju zajedničke atribute, podstaknu izgradnju tima i obuzdaju diskusije o temama koje izazivaju razdor. Inače, ono &scaron;to učimo u &scaron;koli je istorija i skoro svaka zemlja u različitom stepenu, naravno, stvara svoju istoriju. Zapravo, to vi&scaron;e nije istorija, to je sećanje. To je sećanje u korist određene grupe ljudi koji žele da podele neka uverenja o tome &scaron;ta se dogodilo u pro&scaron;losti. Sada se veoma često zajednički identiteti stvaraju na nesrećan način, &scaron;to u osnovi koriste spoljne grupe kako bi članovi unutra&scaron;nje grupe zaboravili na svoje razlike. Dakle, pretnja zajedničkog neprijatelja se zapravo često koristi da bi se stvorila ova zajednička tačka&quot;, rekao je Tirol.Napomenuo je da smo navikli da kažemo da bi trebalo da stvorimo dobro usklađeno okruženje podsticaja za promociju timskog rada.&quot;Na primer, trebalo bi da ponudimo timsku platu ili kooperativnu platu, a ne benčmarking ili konkurentnu platu. Trebalo bi da ograničimo fluktuaciju, jer ako postoji percepcija dugogodi&scaron;njeg odnosa sa kolegama, onda ste deo ponavljajuće igre i to će promovisati saradnju&quot;, naveo je profesor.On je ukazao da je važno pitanje kako stvoriti osećaj zajedni&scaron;tva, ne samo kroz podsticaj već kroz informacije.&quot;Pretpostavićemo da će postojati dve faze, jedna komunikacije i jedna zajedničkog rada. Zamislite to apstraktno kao eksperiment koji će na kraju komunikacijske igre dati kumulativnu raspodelu. Ako oboje radimo, bolje funkcioni&scaron;e, ali takođe ako smo podudarni, biće bolje jer ćemo vući u istom smeru, a ne u suprotnom&quot;, rekao je Tirol.Rad francuskog profesor sa Univerziteta u Tuluzu je iz korena promenio način na koji vlade &scaron;irom sveta upravljaju spajanjem velikih kompanija i kako reguli&scaron;u industrije u kojima dominira svega nekoliko moćnih firmi. Autor je svetskog bestselera &quot;Ekonomija za op&scaron;te dobro&quot; (fr. &Eacute;conomie du bien commun).Otvaranju 21. Svetskog kongresa ekonomista u Sava centru prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kongres će okupiti vi&scaron;e od 1.000 učesnika iz oko 80 zemalja uključujući i dobitnike Nobelove nagrade i tokom pet dana biće organizovano 12 plenarnih sesija i plenarnih panela, kao i vi&scaron;e od 200 paralelnih panela.Među ključnim temama 21. Svetskog kongresa ekonomista biće budućnost globalizacije i pitanje da li se taj proces zavr&scaron;ava ili se nastavlja u novim oblicima. Posle gotovo 20 godina, ovaj najznačajniji svetski događaj u ekonomskoj struci vraća se u Evropu, a po prvi put će biti organizovan u regionu jugoistočne Evrope.Među učesnicima su i tri dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju: Žan Tirol sa Tulu&scaron;ke ekonomske &scaron;kole, Ester Diflo sa Univerziteta Masačusets i Erik Maskin sa Harvarda.Tema ovogodi&scaron;njeg kongresa je &quot;Suprotstavljene vizije sveta: globalizam nasuprot nacionalizmu, multilateralizam nasuprot bilateralizmu i demokratija nasuprot autokratiji&quot;. Organizatori su Međunarodna ekonomska asocijacija (IEA) i Savez ekonomista Srbije, pod pokroviteljstvom Vlade Srbije.

Nobelovac: Živimo u teškim vremenima neoliberalizma i geopolitike

0 Komentari