Ormuski moreuz otvoren, ali preti nestašica nafte

Lo&scaron;a vest je da je to možda stiglo prekasno. Nafta sa Bliskog istoka nije stigla na trži&scaron;te skoro četiri meseca, a svet je u tom periodu izgubio 1,15 milijardi barela nafte, prema podacima analitičke firme Kpler. To je dovelo globalno trži&scaron;te na ivicu ozbiljne krize, pi&scaron;e CNN.Strate&scaron;ke rezerve nafte Međunarodne agencije za energiju (IEA) pale su na najniži nivo od 1990. godine. Strate&scaron;ke rezerve SAD su na najnižem nivou u poslednjih 43 godine, a komercijalne zalihe su toliko niske da normalno snabdevanje postaje te&scaron;ko.&quot;Da li želite da vidite haos?&quot;, rekao je predsednik Donald Tramp na sastanku G7 u Versaju u sredu. &quot;Za oko četiri nedelje, ponestaće nam rezervi&quot;.Tramp je u pravu, ali ponovno otvaranje moreuza možda neće dozvoliti da nafta dovoljno brzo ističe iz Persijskog zaliva kako bi se sprečilo skoro potpuno iscrpljivanje zaliha sirove nafte. To bi moglo da znači da će cene nafte ponovo porasti.Cene nafte su naglo pale poslednjih dana, jer je memorandum o razumevanju sa Iranom pregovarao i sprovođen. Brent nafta je počela da pada nakon &scaron;to je sredinom aprila objavljeno primirje, pav&scaron;i sa ratnog maksimuma od 126,41 dolara na ispod 80 dolara po barelu.Pad cena je omogućen velikim zalihama koje su postojale pre rata, &scaron;to je ublažilo najveći &scaron;ok ponude zabeležen do sada. Ali taj vi&scaron;ak se istopio i brzo pretvorio u ozbiljan deficit.Svetske zalihe nafte pale su za 190 miliona barela u poslednjih nekoliko meseci. Ključno naftno čvori&scaron;te u Ku&scaron;ingu, Oklahoma, koje distribuira gorivo &scaron;irom SAD, dostiglo je nivo gde normalna isporuka postaje otežana.Problem nije samo Ku&scaron;ing. Skladi&scaron;ta &scaron;irom sveta se približavaju prekretnici.&quot;Doći će vreme kada neće biti nafte&quot;, rekao je Tramp u sredu, upozoravajući na moguću &quot;ekonomsku katastrofu&quot; ako se moreuz ne ponovo otvori. Dodao je da će biti upoređen sa Herbertom Huverom, biv&scaron;im predsednikom čiji je mandat započeo Veliku depresiju.Za&scaron;to bi cene mogle rastiPonovno otvaranje moreuza neće odmah re&scaron;iti problem snabdevanja, već će samo pokrenuti proces normalizacije tokova nafte. Moreuz treba obezbediti, prazni tankeri vratiti u to područje, ponovo pokrenuti proizvodnju i tek tada nafta može da se kreće ka svojim odredi&scaron;tima.Ni&scaron;ta od ovoga se neće desiti preko noći. Naftna industrija procenjuje da bi mogli proći meseci pre nego &scaron;to se tokovi nafte vrate na bilo &scaron;ta blizu normalnog nivoa.Dok se trži&scaron;te ne stabilizuje, sistem će nastaviti da se oslanja na postojeće zalihe. Zbog toga mnogi analitičari smatraju da su cene nafte previ&scaron;e pale i da trži&scaron;te potcenjuje rizik od daljeg iscrpljivanja zaliha pre nego &scaron;to se rezervoari ponovo napune.&quot;Trži&scaron;te je sedam koraka ispred krive&quot;, rekla je Helima Kroft, &scaron;efica globalne strategije za robu u RBC Capital Markets. &quot;Svi misle: &#39;Gotovo je&#39;, ali pred nama je ogroman logistički izazov ako želimo da se vratimo u normalu&quot;.Kada početni optimizam oko ponovnog otvaranja moreuza izbledi, fundamentalni trži&scaron;ni indikatori bi mogli ponovo da podignu cene nafte.&quot;&Scaron;ta god da se desi u Ormuskom moreuzu u narednim nedeljama, američke potro&scaron;ače očekuju vi&scaron;e cene ovog leta&quot;, rekao je Met Smit iz kompanije Kpler. &quot;To se jo&scaron; nije osetilo zbog optimizma koji okružuje sporazum, ali trži&scaron;ne snage moraju na kraju prevladati&quot;.Matematika je jasna: čak i ako bi globalno trži&scaron;te počelo da proizvodi skoro 5 miliona barela vi&scaron;e nego &scaron;to kupci traže, kako predviđa IEA, bilo bi potrebno oko godinu dana da se nadoknadi izgubljenih 1,15 milijardi barela.&quot;Na kraju su važne stvarne količine nafte&quot;, rekao je Dan Pickering. &quot;Kada njih izgubite, to se oseti.&quot;Za&scaron;to bi cene mogle padatiAli trži&scaron;te se ne pona&scaron;a uvek logično. Trgovci očekuju uskoro povratak velikih količina nafte, posebno od članica OPEK-a kojima je potreban novac i žele da povećaju proizvodnju.Tu novu trži&scaron;nu dinamiku biće te&scaron;ko promeniti, tvrdi Džej Hetfild, izvr&scaron;ni direktor firme za upravljanje imovinom Infrastructure Capital Advisors.&Scaron;iri kontekst je takođe važan. Pre rata, svet je imao toliko nafte da su postojeće rezerve jo&scaron; uvek donekle &scaron;titile od posledica velikog iscrpljivanja.&quot;Imali smo dosta zaliha i iskoristili smo te zalihe&quot;, rekao je Vikas Dvivedi, globalni strateg za naftu i gas u Makvori grupi. &quot;Sada smo ispod pro&scaron;logodi&scaron;njeg nivoa, ali ne značajno&quot;.Na primer, zalihe dizela u SAD su na najnižem nivou od 2003. godine, ali su niže za samo 12,4 procenta od petogodi&scaron;njeg proseka. Zalihe benzina u SAD su niže za samo 5 procenata u odnosu na pro&scaron;lu godinu.Rizik za zalihe je realan, ali Dvivedi smatra da analitičari koji očekuju snažan rast cena preuveličavaju problem.&quot;Ako ste trgovac u rafineriji zadužen za nabavku, tokom krize ste morali da obavite deset poziva da biste dobili naftu. Sada morate da obavite pet ili &scaron;est. A za nekoliko nedelja, prodavci će sami doći kod vas i reći: &#39;Imam naftu, hoćete li je kupiti?&#39;&quot;, rekao je Dvivedi.

Ormuski moreuz otvoren, ali preti nestašica nafte

0 Komentari