Fasada iz 19., pozorište iz 21. veka: Kako je obnavljano i obnovljeno Narodno pozorište u Subotici

U samom centru Subotice nalazi se jedna od najneobičnijih pozori&scaron;nih zgrada u Srbiji. Iako spolja zadržava prepoznatljivo neoklasicističko pročelje iz 19. veka, iza njega se danas nalazi gotovo potpuno novi objekat nastao kroz jednu od najdužih i najkompleksnijih rekonstrukcija u domaćoj kulturi.Narodno pozori&scaron;te u Subotici nije samo priča o obnovi jedne zgrade. To je priča o objektu koji je tokom vi&scaron;e od 170 godina bio hotel, pozori&scaron;te, ru&scaron;evina, gradili&scaron;te i simbol grada, kao i o gotovo dve decenije dugom poku&scaron;aju da se istorijsko nasleđe uskladi sa zahtevima savremenog pozori&scaron;ta.Nakon 17 godina radova, prekida, izmena projekata i vi&scaron;estrukog redefinisanja obima investicije, Subotica je konačno dobila obnovljeno pozori&scaron;te koje danas predstavlja spoj očuvane istorijske fasade i savremene pozori&scaron;ne infrastrukture.Za&scaron;to rekonstrukcijaMalo koja pozori&scaron;na zgrada u Srbiji ima tako dramatičnu istoriju kao Narodno pozori&scaron;te u Subotici. Njena priča počinje sredinom 19. veka, u vreme kada je Subotica doživljavala ubrzani urbani razvoj i kada su gradske vlasti želele da gradu podare reprezentativno kulturno zdanje dostojno njegovog značaja u južnim delovima tada&scaron;nje Ugarske.Iako je odluka o izgradnji pozori&scaron;ta doneta jo&scaron; 1847. godine, realizacija nije krenula odmah. Tek nakon nasipanja Rogine bare, na prostoru dana&scaron;njeg Trga slobode, stvoreni su uslovi za gradnju. Posao je 1853. poveren majstoru Jano&scaron;u &Scaron;kultetiju, dok je unutra&scaron;nje uređenje osmislio Đerđ Telepi, svestrani umetnik koji je istovremeno bio scenograf, slikar i pozori&scaron;ni stvaralac.Shutterstock/baca130Narodno pozori&scaron;te u Subotici nije samo priča o obnovi jedne zgrade. To je priča o objektu koji je tokom vi&scaron;e od 170 godina bio hotel, pozori&scaron;te, ru&scaron;evina, gradili&scaron;te i simbol grada.Nova zgrada nikla je gotovo neverovatnom brzinom &ndash; za svega godinu dana. Međutim, već tada pojavila se dilema koja će pratiti njenu istoriju: kultura ili ekonomija. Gradski oci procenili su da bi objekat mogao donositi vi&scaron;e prihoda kao hotel nego kao pozori&scaron;te. Tako je na monumentalnoj fasadi sa korintskim stubovima, umesto očekivanog natpisa &quot;Pozori&scaron;te&quot;, osvanuo naziv &bdquo;Hotel Pe&scaron;ta&ldquo;.Ipak, pozori&scaron;na funkcija nije nestala. Naprotiv, u zgradi Hotela Pe&scaron;ta je uređena sala sa 450 mesta u parteru, 45 loža i prostorom za oko 160 gledalaca koji su predstave pratili stojeći. Lože su predstavljale poseban dru&scaron;tveni statusni simbol jer su ih imućne porodice same opremale i dekorisale. Prva predstava, &bdquo;Dvoje iz porodice Barčai&ldquo;, izvedena je 16. decembra 1854. godine, čime je započeo kontinuirani pozori&scaron;ni život grada.Obnova, požar, pa jo&scaron; jedna obnovaPedeset godina kasnije, tokom velike obnove 1904. godine, zgrada konačno dobija identitet koji joj je od početka bio namenjen. Na fasadi se prvi put pojavljuje natpis &bdquo;Gradsko pozori&scaron;te&ldquo;, pro&scaron;irena je scena, a izgrađen i balkon. Činilo se da objekat ulazi u novo, zrelije doba. Sudbina je, međutim, imala drugačije planove.Dana 2. marta 1915. godine izbio je veliki požar koji je gotovo potpuno uni&scaron;tio pozori&scaron;te. Od nekada&scaron;nje zgrade ostali su samo spoljni zidovi. Ipak, zanimljivo je da su Hotel &quot;Pe&scaron;ta&ldquo; i mala sala ostali gotovo netaknuti, pa je pozori&scaron;ni život nastavljen već naredne sezone na improvizovanoj sceni. Obnova stradale zgrade započela je u novoj državi, Kraljevini SHS, 1924. godine, a tri godine kasnije građani su dobili novo i reprezentativnije zdanje.Posleratni period doneo je novu transformaciju &ndash; osnovani su Hrvatsko narodno kazali&scaron;te i Mađarsko narodno pozori&scaron;te, &scaron;to je predstavljalo jedinstven primer institucionalizacije vi&scaron;ejezične kulture u tada&scaron;njoj Jugoslaviji. Već 1951. godine dva ansambla objedinjena su pod imenom Narodno pozori&scaron;te &ndash; N&eacute;psz&iacute;nh&aacute;z, nazivom koji i danas simbolizuje multikulturni karakter grada, a taj će natpis stajati i na fasadi do 2007. godine.Shutterstock/fotogurmespbSimbol &ldquo;večitog gradili&scaron;ta&rdquo;Tokom narednih decenija postajalo je sve jasnije da zgrada ulazi u ozbiljne konstruktivne probleme. Iako je projekat rekonstrukcije zavr&scaron;en 1970. godine, već 1974. inspekcija zabranjuje rad zbog dotrajalih instalacija. Nakon hitnih intervencija pozori&scaron;te je ponovo otvoreno, ali problemi nisu nestali.Početkom osamdesetih objekat je progla&scaron;en spomenikom kulture, da bi samo dve godine kasnije stručnjaci zaključili da su temelji nestabilni i da je potrebna radikalna rekonstrukcija. Tada počinje dug period privremenih re&scaron;enja, projekata, konkursa i odlaganja, budući da je Jugoslavija u &ldquo;eri stabilizacije Milke Planinc&rdquo;, a zatim se SFRJ raspada i dolaze sankcije i nema&scaron;tina.Godine 1998. izabrano je idejno re&scaron;enje beogradskog projektantskog biroa JUSTAT, ali su politička i ekonomska previranja kraja devedesetih značajno usporila realizaciju, posle koga je imalo mnogo važnijih stvari da se sagrade i obnove od pozori&scaron;ta. Početkom novog milenijuma situacija se dodatno komplikuje zbog proki&scaron;njavanja krova i uru&scaron;avanja delova enterijera.Shutterstock/saiko3pPočetkom osamdesetih objekat je progla&scaron;en spomenikom kulture, da bi samo dve godine kasnije stručnjaci zaključili da su temelji nestabilni i da je potrebna radikalna rekonstrukcija.Posebno zanimljiv trenutak dogodio se 2003. godine kada je otvorena scena &quot;Jadran&ldquo; u prostoru nekada&scaron;njeg bioskopa. Ona je privremeno zami&scaron;ljena kao alternativni prostor za rad ansambala, ali je tokom narednih godina postala glavno pozori&scaron;no utoči&scaron;te.Kada su 2006. konačno obezbeđena sredstva za obnovu, činilo se da je kraj vi&scaron;edecenijske sage na vidiku. Već naredne godine počelo je ru&scaron;enje većeg dela stare zgrade i izgradnja novog kompleksa koji je trebalo da spoji očuvanu istorijsku fasadu sa savremenim pozori&scaron;nim sadržajima.Međutim, ono &scaron;to je zami&scaron;ljeno kao nekoliko godina dug projekat pretvorilo se u jednu od najdužih i najskupljih rekonstrukcija u istoriji srpske kulture. Radovi su se odvijali u etapama, često usporavani finansijskim i organizacionim problemima, a Narodno pozori&scaron;te postalo je simbol &ldquo;večitog gradili&scaron;ta&rdquo; u samom centru grada.Arhitektonski koncept: Između konzervacije i novog teatarskog blokaNosilac idejnog re&scaron;enja i projekta rekonstrukcije u ranoj fazi bio je arhitektonski biro Arhitektonski atelje &ldquo;Luković&rdquo; (Beograd), koji je radio na konceptu integracije istorijske fasade i potpuno novog pozori&scaron;nog volumena iza nje. Osnovna ideja bila je radikalno jasna, ali tehnički izuzetno zahtevna: sačuvati ulično pročelje iz 19. veka, a iza njega izgraditi potpuno savremeni teatarski kompleks.Kasnije faze razrade i projektantske kontrole uključivale su vi&scaron;e lokalnih i republičkih projektnih timova, kao i korekcije tehničke dokumentacije kroz različite faze finansiranja i izvođenja. Rezultat je hibridni objekat u kojem fasada funkcioni&scaron;e kao konzervirani urbani artefakt, dok je sve iza nje nova konstrukcija.Rezultat je hibridni objekat u kojem fasada funkcioni&scaron;e kao konzervirani urbani artefakt, dok je sve iza nje nova konstrukcija.Shutterstock/BalkansCatFragmentirani model izvođenja odužio projekatTokom gotovo dve decenije izvođenja, na projektu su se smenjivale faze i izvođači kroz sistem javnih nabavki i faznog finansiranja. Među glavnim izvođačima u različitim periodima pojavljuju se konzorcijumi građevinskih firmi iz Srbije, uz podr&scaron;ku specijalizovanih podizvođača za scensku mehaniku, akustiku, fasadne restauracije i čelične konstrukcije.Radovi su u pojedinim fazama bili poveravani velikim domaćim građevinskim sistemima, dok su specijalizovani delovi (pozornica, tehnička oprema, enterijerski sistemi) izvođeni kroz posebne ugovore sa međunarodnim dobavljačima scenske opreme. Ovaj fragmentirani model izvođenja jedan je od razloga zbog kojih je projekat trajao toliko dugo &ndash; svaki segment imao je sopstveni tehnički i finansijski ritam.Poseban je kuriozitet postavljanje trojezičnog natpisa koji je doživeo jedno skidanje slova i zamenu redosleda mađarskog i hrvatskog natpisa iz zakonskih razloga &ndash; ali nećemo dublje ulaziti u ovu priču.Fasada kao spomenik, struktura kao nova zgradaKonstruktivni sistem nove zgrade izveden je kao armiranobetonski skelet, nezavisan od istorijskog pročelja koje je konzervirano i statički osigurano, &scaron;to bi trebalo da re&scaron;i vi&scaron;e od veka star problem nestabilnosti temelja na poroznom (pe&scaron;čanom) tlu severne Bačke.U praksi, to znači da fasada funkcioni&scaron;e kao &bdquo;urbana maska&ldquo;, dok se nova struktura pona&scaron;a kao samostalna zgrada umetnuta iza nje. Ovo je klasičan evropski pristup adaptivne rekonstrukcije, ali u Subotici dobija dodatnu težinu zbog kompleksne geometrije i očuvanih dekorativnih elemenata iz 19. veka.Ovo je klasičan evropski pristup adaptivne rekonstrukcije, ali u Subotici dobija dodatnu težinu zbog kompleksne geometrije i očuvanih dekorativnih elemenata iz 19. veka.Shutterstock/xbrchxVarijabilna akustika u zavisnosti od tipa predstaveUnutra&scaron;njost objekta projektovana je kao potpuno savremen teatarski sistem. Mala scena i studio prostori namenjeni su eksperimentalnim i kamernim formatima, dok su probe i tehničke sale organizovane kao fleksibilni produkcioni prostori. Akustička obrada izvedena je kombinacijom drvenih obloga, apsorpcionih panela i perforiranih tehničkih povr&scaron;ina, čime se omogućava varijabilna akustika zavisno od tipa predstave.Materijalna logika projekta jasno pokazuje dualitet: tu je istorijski omotač, odnosno restaurirani malter i fasadna plastika, rekonstrukcija dekorativnih elemenata i konzervacija uličnog fronta, dok je iza i unutar svega prisutan savremeni unutra&scaron;nji sistem &ndash; armirani beton kao osnovna struktura, čelik u tehničkim i servisnim zonama, aluminijum i staklo u komunikacijama i drvo kao jedini &bdquo;topli&ldquo; materijal javnih prostora.Shutterstock/trabantosKipovi muza, uključujući prominentnu Taliju na stepeni&scaron;tu, dopunjuju neoklasicistički izraz doba u kojem je prva zgrada pravljena.Unutra&scaron;njost zgrade dekorativno potpuno replicira prethodne elemente enterijera &ndash; i neoklasicistički elementi stepeni&scaron;ta, kori&scaron;tenje svetložute i bele boje, drveta i kovanog gvožđa, potpuno je u skladu sa očuvanjem originalnog projekta, koji je svojevremeno bio naru&scaron;en farbanjem cele fasade u smeđecrvenu boju.Dana&scaron;nja boja zgrade, i spolja i iznutra, je originalna. Kipovi muza, uključujući prominentnu Taliju na stepeni&scaron;tu, dopunjuju neoklasicistički izraz doba u kojem je prva zgrada pravljena. Minuciozno restaurirani lusteri od kristala su posebno impresivni, takođe su tu i maske za radijatore i ventilaciju sa floralnim motivima.Domaćini su nam naglasili da je posebno zahtevno bilo napraviti replike svećnjaka-lampi na zidovima, &ldquo;korintske detalje&rdquo; na unutra&scaron;njim zidovima (pilastrima) i neokaslicističku plastiku na stropovima.Epilog dugotrajne pričeNarodno pozori&scaron;te u Subotici pro&scaron;lo je kroz brojne izazove i danas je na neki način, skup arhitektonskih reinterpretacija sopstvenog identiteta. U njemu se čita ne&scaron;to &scaron;to je retko u savremenoj arhitekturi: ne samo &scaron;ta je izgrađeno &ndash; već i koliko puta je poku&scaron;ano da se izgradi.Danas, kada se posmatra monumentalna fasada na Trgu slobode, te&scaron;ko je poverovati da je ova zgrada tokom vi&scaron;e od jednog i po veka bila istovremeno hotel, pozori&scaron;te, ru&scaron;evina, gradili&scaron;te i kulturni simbol. Njena istorija zapravo predstavlja istoriju same Subotice &ndash; grada koji je kroz različite epohe, države i identitete uspevao da sačuva ono najvažnije: potrebu za kulturom i javnim prostorom u kojem se ona stvara.U tom smislu, evo za kraj i jedne male ironijske opaske: originalna zgrada iz 1854. podignuta je za oko godinu dana, dok je njena rekonstrukcija trajala skoro dve decenije. To je podatak koji sam po sebi govori vi&scaron;e od bilo kakvog komentara. Ali, da ipak damo jedan komentar &ndash; sve to čini subotičko Narodno pozori&scaron;te &ldquo;arhitektonskim svedočanstvom jedne duge institucionalne upornosti&rdquo;. Koja se isplatila.

Fasada iz 19., pozorište iz 21. veka: Kako je obnavljano i obnovljeno Narodno pozorište u Subotici

0 Komentari