Roditeljima bi značilo, ali škole teško ispunjavaju uslove: Školske kuhinje sve ređe u Beogradu

Zbog strožih propisa o bezbednosti hrane, broj &scaron;kolskih kuhinja danas je sveden na minimum. Za mnoge roditelje, posebno one sa decom u nižim razredima, doručak ili ručak u &scaron;koli veliko je olak&scaron;anje. Ipak, od 166 redovnih osnovnih &scaron;kola, svega 12 ima kuhinje u kojima se obroci pripremaju na licu mesta.Da bi &scaron;kolska kuhinja mogla da radi, neophodno je da posedujes standard HASAP, sistem koji garantuje bezbednost hrane tokom pripreme i distribucije. Međutim, za mnoge &scaron;kole to je te&scaron;ko ostvarivo zbog visokih tro&scaron;kova i komplikovane procedure.Među &scaron;kolama koje su nekada imale domaće obroke za učenike bila je i jedna od najvećih osnovnih &scaron;kola u Srbiji - O&Scaron; &quot;Pavle Savić&quot; u Mirijevu. Nakon odlaska kuvarice u penziju i zbog nedostatka pomenutog sertifikata, priprema hrane u &scaron;kolskoj kuhinji je obustavljena, pa učenicima obroke sada dostavlja ketering služba.Kuhinja ispunjava uslove kada je reč o opremljenosti i higijeni, ali je potreban sertifiakt HASAP. Jo&scaron; veći problem je pronaći kvalitetnog kuvara, po&scaron;to u restoranima mogu mnogo bolje da zarade.Za ručak 7.000 dinaraVećina roditelja odlučuje se samo za ručak, dok deca doručak uglavnom donose od kuće ili kupuju sama. Za ručak svakog radnog dana potrebno je izdvojiti oko 7.000 dinara mesečno.Prema pravilima, jedan kuvar mora dnevno da pripremi najmanje 180 obroka, dok servirka opslužuje čak 360 učenika. Da bi &scaron;kola uop&scaron;te imala kuhinju, potrebno je najmanje 100 zainteresovanih đaka, ali i zaposleno kuhinjsko osoblje.Jedna od retkih beogradskih &scaron;kola koja je zadržala sopstvenu kuhinju jeste O&Scaron; &quot;Drinka Pavlović&quot;. Učenici od prvog do osmog razreda svakodnevno dobijaju sveže obroke, a priprema se vi&scaron;e od 1.000 dnevno.Najveće interesovanje vlada među mlađim osnovcima. Na početku &scaron;kolske godine roditelji biraju vrstu usluge i potpisuju ugovor sa &scaron;kolom, nakon čega se ishrana mesečno plaća. &Scaron;kola je angažovala i nutricionistu koji vodi računa o kvalitetu i nutritivnoj vrednosti obroka.

Roditeljima bi značilo, ali škole teško ispunjavaju uslove: Školske kuhinje sve ređe u Beogradu

0 Komentari