Najstrašnije mesto u Beogradu: Hičkok je baš njega želeo da vidi; Ostao fasciniran njegovom tajnom

Tokom posete Beogradu 1964. godine, jedan od najuticajnijih filmskih reditelja svih vremena, Alfred Hičkok, navodno je imao vrlo specifičan zahtev: želeo je da vidi &quot;najstra&scaron;nije mesto u gradu&quot;. Beograd ga je tada ugostio u okviru promotivne posete, a lokalne priče i kasnija svedočenja navode da je izbor pao na Kalemegdan i jedan od njegovih najzagonetnijih delova - Rimski bunar.Shutterstock/VV ShotsRimski bunar, iako nosi ime koje sugeri&scaron;e antičko poreklo, zapravo potiče iz 18. veka i nastao je u vreme barokne rekonstrukcije Beogradske tvrđave. Sme&scaron;ten u srcu Kalemegdana, dubok je oko 60 metara, pri čemu se deo konstrukcije spu&scaron;ta i ispod nivoa Save, &scaron;to mu dodatno daje osećaj nelagode i zatvorenosti. Prema zapisima o poseti, Hičkok je bio fasciniran atmosferom prostora. U jednom od svedočenja navodi se njegova reakcija da je &quot;takvo okruženje uvek poseban užitak&quot; za njega kao autora koji je gradio karijeru na osećaju napetosti i psiholo&scaron;kog straha.Shutterstock/Snezana VasiljevicZa reditelja koji je u filmovima poput &quot;Psycho&quot; ili &quot;Vertigo&quot; istraživao granice psiholo&scaron;ke napetosti, Rimski bunar je delovao kao prirodni nastavak njegovog filmskog univerzuma. Uski spiralni hodnici, vlaga, eho i osećaj da se prostor &quot;zatvara sam u sebe&quot; činili su ga gotovo idealnim scenografskim motivom.Zanimljivo je da se u lokalnoj tradiciji upravo Hičkokova poseta često navodi kao trenutak kada je Rimski bunar dobio dodatni sloj urbane legende, kao mesto koje nije samo istorijski spomenik već i prostor koji izaziva strah i ma&scaron;tu posmatrača. Rimski bunar jedno od najintrigantnijih mesta Beogradske tvrđaveRimski bunar je, međutim, i bez filmske popularnosti imao reputaciju jednog od najintrigantnijih mesta Beogradske tvrđave. Prema istorijskim podacima, nije služio kao klasičan bunar već kao cisterna za vodu, a njegova konstrukcija i položaj doprineli su brojnim legendama o tajnim zatvorima i skrivenim prolazima. Shutterstock/VV Shots Hičkokova poseta Beogradu ostala je zabeležena i kroz jo&scaron; nekoliko detalja. Navodno je pokazivao interesovanje za grad u celini, njegovu slojevitu istoriju i kontraste, &scaron;to se često poklapa sa njegovim filmskim interesovanjem za prostorne metafore i osećaj nelagode u urbanim sredinama.Iako ne postoje detaljni filmski zapisi njegove &scaron;etnje kroz Beograd, činjenica da se ime Alfreda Hičkoka vezuje za Rimski bunar i danas doprinosi njegovoj reputaciji kao jedne od najmističnijih tačaka grada.Kalemegdan je tako, makar na trenutak, postao i deo globalne filmske imaginacije &ndash; kroz oči reditelja koji je znao kako da od straha napravi umetnost.

Najstrašnije mesto u Beogradu: Hičkok je baš njega želeo da vidi; Ostao fasciniran njegovom tajnom

0 Komentari