Svet ostaje bez nafte? Goldman Saks objavio alarmantno upozorenje

Eskalacija sukoba na Bliskom istoku i blokada Ormuskog moreuza, pi&scaron;e Rojters, prete potpunim kolapsom lanaca snabdevanja i nesta&scaron;icama goriva &scaron;irom sveta.Globalne zalihe nafte na putu su da dostignu najniži nivo u poslednjih osam godina, a brzina kojom se tope postaje ozbiljan razlog za zabrinutost dok je snabdevanje kroz ključni Hormu&scaron;ki moreuz i dalje drastično ograničeno, upozorio je Goldman Sachs u svom najnovijem izve&scaron;taju.Procenjuje se da trenutne svetske zalihe mogu da pokriju 101 dan globalne potražnje, ali banka predviđa da bi ta brojka do kraja maja mogla pasti na samo 98 dana. Iako se jo&scaron; uvek ne radi o minimalnim operativnim nivoima, analitičari ističu da je tempo pražnjenja rezervi, zajedno sa gubicima u snabdevanju koji pogađaju pojedine regione, alarmantan. Trži&scaron;ta su već reagovala panično, a cene nafte skočile su za oko &scaron;est odsto nakon poslednje eskalacije sukoba u Persijskom zalivu.Glavni pokretač ove energetske krize je takozvani rat Irana i SAD 2026. godine, koji je paralizovao Ormuski moreuz, najvažniju svetsku pomorsku rutu za transport nafte. Kroz ovaj uski prolaz prolazi gotovo petina ukupne svetske nafte, a njegova blokada praktično je uklonila milione barela dnevno sa trži&scaron;ta. Tenziје su dostigle vrhunac kada je Iran napao nekoliko brodova u moreuzu i zapalio naftnu luku u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.Ovaj čin predstavlja najveću eskalaciju otkako je pre četiri nedelje progla&scaron;eno primirje, a dogodio se kao direktan odgovor na poku&scaron;aj američkog predsednika Donalda Trampa da iskoristi ratnu mornaricu za deblokadu plovnog puta. Situacija ostaje krajnje nestabilna, a Va&scaron;ington i Teheran nalaze se u opasnom sukobu koji preti daljom destabilizacijom celog regiona.Međunarodna agencija za energetiku (IEA) opisala je trenutno stanje kao &bdquo;najveći poremećaj u snabdevanju u istoriji globalnog trži&scaron;ta nafte&ldquo;. Kao odgovor na krizu, IEA je već odobrila koordinisano pu&scaron;tanje čak 400 miliona barela iz strate&scaron;kih rezervi kako bi se ublažio udar na potro&scaron;ače.S druge strane, grupa zemalja OPEC+, uključujući Saudijsku Arabiju i Rusiju, dogovorila je tek skromno povećanje proizvodnje od 188.000 barela dnevno za jun, &scaron;to analitičari smatraju nedovoljnim i tek delimičnim re&scaron;enjem s obzirom na razmere problema. Zemlje koje su se decenijama oslanjale na bliskoistočnu naftu sada su primorane da panično traže alternativne dobavljače, &scaron;to stvara ogroman pritisak na druge proizvođače i remeti globalne trgovinske tokove.Ono &scaron;to dodatno zabrinjava jeste brzina kojom se situacija preokrenula. Početkom 2026. godine, u januaru, globalne zalihe nafte bile su na najvi&scaron;em nivou jo&scaron; od februara 2021. godine. Međutim, sukob koji je izbio krajem februara doveo je do dramatičnog pada. Podaci IEA pokazuju da su samo u martu svetske zalihe pale za neverovatnih 85 miliona barela.Zbog toga Goldman Sachs nagla&scaron;ava da, iako ukupne zalihe verovatno neće dostići kritični minimum ovog leta, brzina kojom se tope stvara rizik od nesta&scaron;ica određenih proizvoda u pogođenim regionima. Potro&scaron;ačke zemlje primorane su da crpe sopstvene zalihe tempom koji je dugoročno neodrživ.Posebno kritična situacija je na trži&scaron;tu rafinisanih naftnih proizvoda, poput benzina, dizela i avionskog goriva. Prema procenama Goldman Sachsa, komercijalne zalihe ovih proizvoda pale su sa nivoa koji je pokrivao 50 dana potražnje pre početka sukoba na sada&scaron;njih 45 dana.Banka upozorava da se lako dostupne zalihe rafinisanih proizvoda opasno približavaju vrlo niskim nivoima. Već se pojavljuju nesta&scaron;ice specifičnih proizvoda ključnih za industriju i saobraćaj, kao &scaron;to su avionsko gorivo, sirovine za petrohemijsku industriju i tečni naftni gas (TNG). Analitičari idu toliko daleko da upozoravaju na mogućnost fizičkih nesta&scaron;ica avionskog goriva u Evropi, &scaron;to bi moglo imati nesagledive posledice za vazdu&scaron;ni saobraćaj i turizam.Posledice krize već se osećaju &scaron;irom sveta. Cene nafte su eksplodirale, pri čemu je Brent, međunarodni standard za naftu, na vrhuncu krize pre&scaron;ao cenu od 120 dolara po barelu, a trenutno se njime trguje po ceni od oko 113 dolara.Ovakav skok cena podstiče inflatorne pritiske na globalnom nivou i te&scaron;ko pogađa domaćinstva i industrije zavisne od nafte. Istovremeno, visoke cene i potencijalne nesta&scaron;ice dovode do fenomena poznatog kao &bdquo;uni&scaron;tavanje potražnje&ldquo;. Suočeni s preskupim gorivom, potro&scaron;ači i kompanije smanjuju potro&scaron;nju.Međunarodna agencija za energiju već je revidirala svoju prognozu potražnje za 2026. godinu, pa umesto rasta sada predviđa blagi pad. I Goldman Sachs očekuje značajan pad globalne potražnje u tekućem tromesečju, &scaron;to dodatno komplikuje ionako neizvesnu situaciju na trži&scaron;tu. Svet se suočava s periodom povećane neizvesnosti i nestabilnosti, a brzina pražnjenja zaliha biće ključni faktor koji će se pratiti u nedeljama i mesecima koji dolaze.

Svet ostaje bez nafte? Goldman Saks objavio alarmantno upozorenje

0 Komentari