Evropa uvodi četvorodnevnu radnu nedelju: Da li bi taj model mogao da zaživi i u Srbiji?

Belgija je ponudila ovu mogućnost svojim radnicima, a istraživanja je bilo i u Nemačkoj. Da li bi taj model mogao da zaživi u Srbiji? Koje profesije bi mogle da &quot;trpe&quot; ovu promenu? Da li bi dodatno produbio jaz između kancelarijskog posla i rada na terenu?Belgija je prva zemlja Evropske unije koja je svojim zaposlenima ponudila mogućnost četvorodnevne radne nedelje.Svi zaposleni imaju zakonsko pravo da od poslodavca traže četvorodnevnu radnu nedelju, ali to znači da isti broj sati &ndash; 38 nedeljno, treba da rasporede u četiri dana. Dakle, nema kraćeg radnog vremena za isti nivo prihoda, i ideja je pre svega bila da se ljudima omogući fleksibilnost.U susednoj Holandiji drugačija je situacija &ndash; tamo se radi 32 sata nedeljno. Holanđani prednost daju balansu između privatnog života i radnog vremena, i odlučuju se za manji broj radnih sati, bez obzira na to &scaron;to to eventualno znači i manje prihode.Podaci, međutim, pokazuju da Holanđani zadržavaju isti nivo produktivnosti i kad rade kraće, ali postavlja se pitanje o dugoročnoj održivosti takvog modela.U Francuskoj je odavno radna nedelja ograničena na 35 sati i zaposleni imaju mogućnost da rade četiri dana &ndash; a da li to znači manju ili istu platu, zavisi od konkretnog dogovora sa poslodavcima.Neke zemlje u ovim testovima i eksperimentima idu i korak dalje. Recimo, na Islandu je ra&scaron;irenija praksa kraćeg radnog vremena za istu platu, jer se smatra da to može da deluje motivi&scaron;uće i da je poenta u kvalitetnijem i efikasnijem radu, a ne u broju sati.Pilot-projekat u BritanijiNajveći svetski pilot-projekat četvorodnevne radne nedelje sproveden je u Britaniji u 61 kompaniji i doneo je zanimljive rezultate. Čak 92 odsto firmi odlučilo je da zadrži ovaj model i nakon &scaron;estomesečnog testa.Smanjen osećaj sagorevanja prijavio je 71 odsto zaposlenih, 39 odsto kaže da ima manje stresa, a 37 odsto je osetilo pobolj&scaron;anje fizičkog zdravlja.I ne samo to &ndash; prihodi kompanija su porasli za čak 35 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.I nemačke firme testirale četvorodnevnu radnu nedeljuKada je pre dve i po godine sedamdesetak firmi u Nemačkoj krenulo u eksperiment sa četvorodnevnom radnom nedeljom, mnogi su sumnjičavo vrteli glavom. &Scaron;tavi&scaron;e, nemački političari su bili izrazito protiv, tvrdeći da nikada nijedna privreda nije porasla tako &scaron;to su ljudi radili manje.Međutim, dve i po godine kasnije, 73 odsto firmi koje su učestvovale u eksperimentu istrajava u tome da njihovi zaposleni imaju tri slobodna dana nedeljno, a da ostvaruju iste ili čak i bolje rezultate za istu ili veću platu nego ranije.Studija je pokazala da firme koje su učestvovale u ovom eksperimentu nisu imale finansijske gubitke, da je stres zaposlenih pao za 20 odsto, da su im pobolj&scaron;ani zdravstveni rezultati, kao i da su pojedine firme primetile da imaju znatno manje bolovanja.Uprkos tome, nemački kancelar Fridrih Merc i većina &scaron;efova nemačkih korporacija izrazito je protiv četvorodnevne radne nedelje, smatrajući da to nije pravi korak u trenutku kada se Nemačka bori sa ekonomskom stagnacijom i kada boluje od manjka kvalifikovane radne snage.S druge strane, zastupnici skraćenog radnog vremena ističu da upravo digitalizacija i &scaron;ire kori&scaron;ćenje ve&scaron;tačke inteligencije pomaže da se četvorodnevna radna nedelja mnogo &scaron;ire primeni u celoj nemačkoj ekonomiji.U Srbiji se radi 41,3 sata nedeljno, u EU 36 satiPrema zvaničnim podacima Evropskog statističkog zavoda za 2024, Holanđani rade prosečno 32,1 sat nedeljno, Nemci 33,9, a radnici u Srbiji 41,3 sata nedeljno. Poređenja radi, prosek Evropske unije je 36 sati.Podaci pokazuju i da svaki četvrti zaposleni u Srbiji radi vi&scaron;e od 45 sati nedeljno.Zabluda da se manje radiAdvokat Ozren Slović je, gostujući u Beogradskoj hronici, rekao da je pitanje koje profesije mogu da trpe ovakav model rada.&quot;Ve&scaron;tačka inteligencija će mnoge profesije da ubrza, olak&scaron;a, uradi neki administrativni deo i tu će biti prostora da običan čovek radi mnogo manje&quot;, navodi Slović.Smatra da su visokoobrazvni profili, poput IT sektora, mesta gde je najpre moguće primeniti ovaj model. U Srbiji postoji firma koja s uspehom na ovaj način funkcioni&scaron;e &ndash; Mikroelektronika.&quot;To je krug ljudi koji poku&scaron;ava da se digitalizuje i automatizuje i da komunikaciju među zaspolenima ubrza&quot;, rekao je Slović.S druge strane, te&scaron;ko je zamisliti da maloprodaja radi četiri dana nedeljno, ističe Slović, upozoravajući da bi se napravio jo&scaron; veći jaz među onima koji rade u kancelariji i na terenu.&quot;Ni postojeća prava radnika i zakonodavni okvir nismo u stanju da za&scaron;titimo do kraja, tako da nije realno očekivati da ćemo dati jo&scaron; i jedan pride slobodan dan zaposlenom. S druge strane, koliko se brzo menja tehnologija, postepeno uvođenje tako nečega sigurno dolazi na red&quot;, zaključio je Slović.Pratioci Instagram profila Beogradske hronike odgovarali su na pitanje &scaron;ta bi pre izabrali - četiri radna dana, a istu platu ili pet radnih dana, a veću platu. Vi&scaron;e od polovine odgovorilo je da bi radili četiri dana.

Evropa uvodi četvorodnevnu radnu nedelju: Da li bi taj model mogao da zaživi i u Srbiji?

7 Komentari