Mali: "Veliko interesovanje investitora za državne hartije Srbije"; "Potvrda stabilnosti zemlje"

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Sini&scaron;a Mali izrazio je zadovoljstvo rezultatom emisije, koja potvrđuje snažno poverenje investitora u stabilan kreditni profil i u ekonomsku politiku Republike Srbije.&quot;Ovakvo interesovanje investitora za na&scaron;e državne obveznice nam je najbolji pokazatelj makroekonomskog uspeha na&scaron;e zemlje. Ovoga puta, Srbija je zabeležila veoma visoku tražnju u iznosu od vi&scaron;e od osam milijardi evra. U ovaj tip hartija investitori ulažu kada veruju u dugoročnu stabilnost zemlje, &scaron;to nam govori da se finansijska slika Srbije u svetu drastično promenila tokom poslednje decenije&quot;, rekao je Mali.On je naglasio da je po prvi put emisija realizovana u tri tran&scaron;e i u dve različite valute. &quot;Prva tran&scaron;a, u iznosu od jedne milijarde evra, sa dospećem 2031. godine i kuponskom stopom od 4,25% će se iskoristiti za prevremeni otkup obveznica koje dospevaju sledeće godine. Druga tran&scaron;a, u iznosu od 900 miliona evra, sa dospećem 2038. godine i kuponskom stopom od 4,875% predstavlja jo&scaron; jednu u nizu &#39;održivih&#39; obveznica Republike Srbije. Posebno je važna ta zelena obveznica, s obzirom na to da će se sredstva prikupljena ovom emisijom koristiti isključivo za finansiranje zelenih projekata, kao &scaron;to su unapređenje železničke infrastrukture, za nabavku vozova, projekat beogradskog metroa i drugo. Ostatak prikupljenih sredstava kroz treću tran&scaron;u će se takođe koristiti za velike kapitalne projekte u okviru nacionalne strategije &#39;Srbija 2030&#39;&quot;, istakao je prvi potpredsednik Vlade.Kada je reč o poslednjoj tran&scaron;i u iznosu od 1,25 milijarde dolara, ona dospeva 2036. godine. Prateći politiku aktivnog upravljanja javnim dugom, Ministarstvo finansija je danas realizovalo operaciju finansijskog hedžinga čime je dolarsku kuponsku stopu zamenilo kuponskom stopom u evrima od 4,66%.&quot;Prevremenim otkupom obveznica koje dospevaju 2027. godine aktivno upravljamo javnim dugom i dodatno jačamo stabilnost javnih finansija. Osim toga, ne stajemo sa projektima za razvoj zemlje jer oni donose jo&scaron; novih radnih mesta, i dalji rast BDP-a. Posebno smo posvećeni ulaganjima u ʹzeleneʹ projekte koji podstiču održivi i inkluzivni ekonomski rast&quot;, rekao je on.Mali je istakao da smo tokom aukcije uspeli da smanjimo cenu u odnosu na inicijalnu stopu za 30 baznih poena, &scaron;to je veoma dobar rezultat u aktuelnim uslovima na trži&scaron;tu kapitala koje karakteri&scaron;u povećana neizvesnost i promenljivi uslovi finansiranja.Emisija je, kako je objasnio, u skladu sa planiranom dinamikom finansiranja velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji, a takođe i u skladu sa projekcijom javnog duga, koja za kraj ove godine iznosi 44,5 %.&quot;Na&scaron;a projekcija će biti ispo&scaron;tovana. Striktno vodimo računa o nivou javnog duga jer nam je stabilnost javnih finansija neophodna u aktuelnim svetskim krizama. Na&scaron; javni dug je na kraju februara iznosio 41,5% BDP-a, &scaron;to je duplo manje u odnosu na javni dug evrozone koji se kreće na nivou od oko 89%&quot;, istakao je Mali.Ministar je dodao da ovom transakcijom Republika Srbija dodatno jača otpornost na spoljne rizike i obezbeđuje stabilne izvore finansiranja. &quot;Ekonomija Srbije je danas daleko otpornija na &scaron;okove jer se novcem, investicijama i reformama upravlja odgovorno. To su stvari koje su Srbiji pre dve godine prvi put donele investicioni kreditni rejting. Očuvanje fiskalne stabilnosti, pažljivo planiranje trenutka zaduživanja i blagovremeno upravljanje javnim dugom postaju od su&scaron;tinskog značaja za za&scaron;titu ekonomskih interesa države i građana&quot;, poručio je ministar. On je istakao da su od početka godine zemlje Centralne i Istočne Evrope na međunarodnom trži&scaron;tu emitovale obveznice u vrednosti od oko 60 milijardi evra. Rumunija je na taj način prikupila osam milijardi evra uz nivo javnog duga koji je na kraju 2025. godine iznosio 59,3%, Mađarska tri milijarde evra uz nivo javnog duga na kraju pro&scaron;le godine od 74,6% BDP-a, Poljska, 9,5 milijardi evra i dugom od 59,7% BDP-a i Slovenija 2,5 milijarde evra uz nivo javnog duga na kraju 2025. godine od 65,7% BDP-a.

Mali: "Veliko interesovanje investitora za državne hartije Srbije"; "Potvrda stabilnosti zemlje"

1 Komentari