Svetska banka objavila koliko će poskupeti energenti

Ukupne cene roba skočiće za vi&scaron;e za 16 odsto, &scaron;to će dodatno podstaći inflaciju i usporiti globalni ekonomski rast.Kako se navodi u izve&scaron;taju, zbog rata je do&scaron;lo do jednog od najvećih &scaron;okova u snabdevanju naftom, uz početni pad globalne ponude od oko 10 miliona barela dnevno.Napadi na energetsku infrastrukturu i poremećaji u transportu kroz Ormuski moreuz, kojim prolazi oko 35 odsto svetske pomorske trgovine sirovom naftom, dodatno su pogor&scaron;ali situaciju, navodi Svetska banka.Cena nafte Brent već je sredinom aprila bila vi&scaron;a za 50 odsto vi&scaron;a nego na početku godine, dok se za 2026. prognozira prosečna cena od 86 dolara po barelu, u odnosu na 69 dolara u 2025. godini. Ove projekcije polaze od pretpostavke da će se najteži poremećaji stabilizovati do maja i da će se transport kroz ključne rute normalizovati do kraja godine.Glavni ekonomista Svetske banke Indermit Gil upozorava da rat deluje kroz &quot;talase&quot; na globalnu ekonomiju &ndash; prvo kroz rast cena energenata, zatim hrane, a potom kroz inflaciju i rast kamatnih stopa, &scaron;to dodatno poskupljuje zaduživanje.Cene đubriva mogle bi da porastu za 31 odsto u 2026, &scaron;to bi dodatno smanjilo prihode poljoprivrednika i ugrozilo prinose. Istovremeno, cene industrijskih metala poput aluminijuma, bakra i kalaja mogle bi da dostignu istorijske maksimume, podstaknute snažnom tražnjom iz sektora kao &scaron;to su centri podataka električna vozila i obnovljivi izvori energije.Plemeniti metali takođe beleže rast, uz očekivani skok prosečnih cena od 42 odsto tokom godine, zbog povećane potražnje za sigurnim investicijama u uslovima geopolitičke neizvesnosti.U ekonomijama u razvoju, inflacija bi mogla da poraste na 5,1 odsto u 2026, &scaron;to je za jedan procentni poen vi&scaron;e u odnosu na procene pre izbijanja sukoba, dok se rast revidira naniže na 3,6 odsto.U negativnijem scenariju, ukoliko sukob potraje ili dođe do dodatnih o&scaron;tećenja ključne infrastrukture, prosečna cena nafte mogla bi da dostigne i 115 dolara po barelu. U tom slučaju inflacija u ekonomijama u razvoju mogla bi da porasti na 5,8 odsto, &scaron;to je nivo viđen samo tokom energetske krize 2022. godine, navodi se u izve&scaron;taju na veb stranici Svetske banke.Zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke Ajhan Kose upozorava da vlade imaju ograničen fiskalni prostor za reakciju i da bi trebalo izbegavati &scaron;iroke, neselektivne mere podr&scaron;ke koje mogu da dodatno naru&scaron;e trži&scaron;te, već se treba fokusirati na ciljanu i privremenu pomoć najugroženijima.

Svetska banka objavila koliko će poskupeti energenti

0 Komentari