Podvodni kablovi – ranjiva tačka u Ormuskom moreuzu

Ovaj uski morski prolaz, koji je već ključno usko grlo za globalne isporuke nafte, podjednako je važan i za digitalni svet. Vi&scaron;e optičkih kablova prostire se morskim dnom moreuza, povezujući zemlje od Indije i jugoistočne Azije do Evrope preko zalivskih država i Egipta.Podmorski kablovi su optički ili električni kablovi postavljeni na morsko dno radi prenosa podataka i električne energije. Oni prenose oko 99 odsto svetskog internet saobraćaja, prema podacima Međunarodne unije za telekomunikacije (International Telecommunication Union &ndash; ITU), specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija za digitalne tehnologije, pi&scaron;e Rojters.Kablovi takođe prenose telekomunikacije i električnu energiju između država i od ključnog su značaja za klaud usluge i onlajn komunikaciju.&quot;O&scaron;tećeni kablovi znače usporavanje interneta ili prekide rada, poremećaje u elektronskoj trgovini, ka&scaron;njenje finansijskih transakcija&hellip; i ekonomske posledice svih tih poremećaja&quot;, rekla je geopolitička i energetska analitičarka Ma&scaron;a Kotkin (Masha Kotkin).Zalivske države, posebno Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, ulažu milijarde dolara u ve&scaron;tačku inteligenciju i digitalnu infrastrukturu kako bi diverzifikovale svoje ekonomije i smanjile zavisnost od nafte. Obe zemlje osnovale su nacionalne AI kompanije koje pružaju usluge klijentima &scaron;irom regiona &mdash; a sve zavise od podmorskih kablova za ultrabrzi prenos podataka.Među glavnim kablovima koji prolaze kroz Ormuski moreuz nalaze se Asia-Africa-Europe 1 (AAE-1), koji povezuje jugoistočnu Aziju sa Evropom preko Egipta, sa pristupnim tačkama u UAE, Omanu, Kataru i Saudijskoj Arabiji; mreža FALCON, koja povezuje Indiju i &Scaron;ri Lanku sa zalivskim državama, Sudanom i Egiptom; kao i Gulf Bridge International Cable System, koji povezuje sve zalivske zemlje uključujući Iran. Dodatne mreže su u izgradnji, uključujući sistem koji predvodi katarski Ooredoo, obja&scaron;njeno je u analizi agencije Rojters.Koji su rizici?Iako je ukupna dužina podmorskih kablova značajno porasla između 2014. i 2025. godine, broj kvarova ostao je stabilan na oko 150 do 200 incidenata godi&scaron;nje, prema podacima Međunarodnog komiteta za za&scaron;titu kablova (International Cable Protection Committee &ndash; ICPC). Sabotaže koje sponzori&scaron;u države ostaju rizik, ali 70 do 80 odsto kvarova izazivaju slučajne ljudske aktivnosti &mdash; pre svega ribarenje i sidra brodova, navode ICPC i stručnjaci.Među ostalim rizicima su podmorske struje, zemljotresi, podmorski vulkani i tajfuni, rekao je Alan Moldin (Alan Mauldin), direktor istraživanja u telekomunikacionoj istraživačkoj firmi TeleGeography. Industrija na to odgovara zakopavanjem kablova, njihovim ojačavanjem i pažljivim izborom bezbednih ruta, dodao je.Rat sa Iranom, koji se približava trećem mesecu, izazvao je nezabeležene poremećaje u globalnom snabdevanju energijom i regionalnoj infrastrukturi, uključujući napade na data centre Amazon Web Servicesa u Bahreinu i UAE. Podmorski kablovi za sada su ostali po&scaron;teđeni.Međutim, postoji indirektan rizik od toga da o&scaron;tećeni brodovi slučajno zakače kablove vukući sidra.&quot;U situaciji aktivnih vojnih operacija povećava se rizik od nenamernog o&scaron;tećenja, a &scaron;to duže sukob traje, veća je verovatnoća takvih incidenata&quot;, rekla je Kotkin. Sličan slučaj dogodio se 2024. godine, kada je trgovački brod koji su napali Huti povezani sa Iranom plutao Crvenim morem i sidrom presekao kablove.Koliko bi eventualna o&scaron;tećenja kablova uticala na povezanost zalivskih država zavisi uglavnom od toga koliko se pojedini mrežni operateri oslanjaju na njih i koje alternative imaju, navodi TeleGeography.Nema lakog re&scaron;enjaPopravka o&scaron;tećenih kablova u ratnim zonama predstavlja poseban izazov pored njihove za&scaron;tite. Iako sama fizička popravka nije previ&scaron;e komplikovana, odluke vlasnika brodova za popravku i osiguravajućih kuća mogu biti pod uticajem rizika od ratnih dejstava ili prisustva mina, kažu stručnjaci.Dozvole za pristup teritorijalnim vodama predstavljaju dodatni problem. &quot;Često je jedan od najvećih problema kod popravki upravo dobijanje dozvola za ulazak u vode gde se o&scaron;tećenje nalazi. To ponekad može trajati veoma dugo i biti najveći izvor problema&quot;, rekao je Moldin.Nakon zavr&scaron;etka sukoba, učesnici u industriji moraće ponovo da mapiraju morsko dno kako bi odredili bezbedne pozicije za kablove i izbegli brodove ili objekte koji su možda potonuli tokom ratnih dejstava, dodao je.Iako eventualna o&scaron;tećenja podmorskih kablova ne bi izazvala potpuni prekid komunikacija &mdash; zbog kopnenih veza &mdash; stručnjaci se slažu da satelitski sistemi nisu održiva zamena, jer ne mogu da podnesu isti obim saobraćaja i znatno su skuplji.&quot;Nije kao da jednostavno možete preći na satelite. To nije alternativa&quot;, rekao je Moldin, ističući da sateliti zavise od povezivanja sa kopnenim mrežama i da su pogodniji za objekte u pokretu, poput aviona i brodova.Mreže u niskoj Zemljinoj orbiti, poput Starlinka, &quot;predstavljaju &lsquo;butik&rsquo; re&scaron;enje koje trenutno nije skalabilno za milione korisnika&quot;, dodala je Kotkin.

Podvodni kablovi – ranjiva tačka u Ormuskom moreuzu

0 Komentari