Pomen za nedužno stradale radnike RTS-a u NATO bombardovanju

Tačno u 2 sata i 6 minuta, u noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, prvi put je bombardovana jedna medijska kuća, prethodno progla&scaron;ena za legitimni vojni cilj. Živote su izgubili zaposleni u RTS-u koji su tada bili na svom radnom mestu: Jelica Munitlak - &scaron;minker, Ksenija Banković - video-mikser, Darko Stoimenovski - tehničar u razmeni, Neboj&scaron;a Stojanović - tehničar u masteru, Dragorad Dragojević - radnik obezbeđenja, Dragan Tasić - električar, Aleksandar Deletić -kamerman, Slavi&scaron;a Stevanović - realizator, Sini&scaron;a Medić - dizajner programa, Ivan Stukalo - realizator, Dejan Marković - radnik obezbeđenja, Milan Joksimović - radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović - tehničar u masteru, Slobodan Jontić - monter, Milovan Janković - precizni mehaničar i Tomislav Mitrović - režiser programa.U ime porodica stradalih obratio se Miroslav Medić, brat ubijenog Sini&scaron;e Medića, i poručio da je smrt 16 ljudi na njihovom radnom mestu stra&scaron;an zločin NATO pakta, prenosi RTS.&quot;I to odlučiv&scaron;i da prvi put u istoriji ratovanja bombarduje jednu medijsku kuću. Bez ikakvog javnog upozorenja, raketirali su zgradu RTS-a sme&scaron;tenu u gusto naseljenom delu grada, ne vodeći ni u jednom trenutku računa o mogućem broju civilnih žrtava. Dobro su znali da je u ovoj zgradi tih noći uvek bilo između 150 i 160 ljudi koji su samo radili svoj svakodnevni posao. To su bili obični ljudi, koji su imali porodice i planove u životu&quot;, rekao je Medić.Naveo je da zaposleni nikoga nisu ugrožavali, nikome pretili, niti su nosili oružje.&quot;Samo su obavljali svoje poslove marljivo, odgovorno i profesionalno, nervozno i&scaron;čekujući jutro da se vrate svojim majkama, očevima, suprugama, braći i sestrama - svojoj deci. Od njih 16, desetoro nije bilo udato i oženjeno. Nisu imali priliku da osnuju svoje porodice, da dobiju potomstvo i da žive normalan život. Neko je odlučio da im sve to oduzme&quot;, izjavio je Medić.Podsetio je i da kolege koje su preživele bombardovanje imaju velike zdravstvene probleme, kao posledicu svega &scaron;to ih je zadesilo u zgradi tog jutra.&quot;Nažalost, vi&scaron;e njih je i preminulo ubrzo posle bombardovanja, a uzrok smrti je bio posledica ovog zločina. NATO moćnici su tada želeli da pokažu svu svoju bahatost - hladnokrvno ubijajući civile, na&scaron;u decu, i uni&scaron;tavajući privredne i civilne objekte &scaron;irom zemlje u tih 78 dana rata koji su vodili na bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija&quot;, naglasio je Medić.Istakao je da su isto tako odlučili da bombarduju i zgradu RTS-a.&quot;I to pravdajući time &scaron;to su govorili da RTS emituje lažne vesti i &scaron;iri propagandu Milo&scaron;evićevog režima i ima komandnu ulogu u operacijama vojske Jugoslavije. To, naravno, nije bilo tačno. U zgradi RTS-a u to vreme nije bilo nijedno vojno lice, niti vojna oprema koja bi se koristila za slanje komandi. U zgradi RTS-a su bili samo civili, tehničko osoblje i novinari, &scaron;to mogu da potvrde i strani dopisnici koji su slali svakoga dana svoje izve&scaron;taje iz ove zgrade&quot;, rekao je Medić. Istakao je da je RTS tada &quot;samo emitovao izve&scaron;taje o zločinima koje su činili albanski teroristi na Kosovu i Metohiji i NATO zločinci &scaron;irom na&scaron;e zemlje&quot;&quot;Ta istina je ono &scaron;to ih je bolelo i zbog čega su dobijali kritike i u svojim zemljama. Zato su želeli da ućutkaju RTS, da se u svetu čuje samo njihova verzija događaja na terenu. Bombardovanjem zgrade RTS-a prekinuli su na&scaron; program samo na nekoliko sati. Zbog toga, razaranje ove medijske kuće i ubistvo nedužnih civila nije imalo nikakvog smisla, efekta, a ni opravdanja&quot;, ukazao je Medić.Zaključio je da nanesena ogromna tuga i bol za &scaron;esnaest porodica koje su tom prilikom izgubile najmilije.&quot;Pitamo se i danas - za&scaron;to&quot;, napomenuo je Medić.Objasnio je da se Sud za ljudska prava u Strazburu oglasio nenadležnim u ovom slučaju i ponovio da je i dalje u pitanju zločin bez kazne. &quot;Mi, porodice poginulih na&scaron;e najmilije ne možemo da vratimo, ali u njihovo ime moramo da pitamo za&scaron;to ovaj zločin niko nije priznao? Za&scaron;to za njega niko nije odgovarao? Mi ne tražimo osvetu, već - zarad mira du&scaron;a na&scaron;ih ubijenih - tražimo istinu&quot;, rekao je Medić.U ime porodica zamolio je nadležne da se uru&scaron;ena zgrada za&scaron;titi od propadanja i pretvori u memorijalni centar.&quot;Hajde da uradimo ne&scaron;to za stradale u RTS-u i za sve žrtve rata 1999. godine. Ovde bi trebalo da bude jedinstveni memorijalni centar za sve žrtve bombardovanja. To je želja svih nas&quot;, zaključio je Medić.Na pomenu &quot;Sećanje na nedužne&quot; minutom ćutanja odata je po&scaron;ta ubijenima i položeni su venci na spomenik &quot;Za&scaron;to&quot;.Za taj zločin niko iz međunarodne zajednice nije odgovarao niti je zločin procesuiran pred međunarodnim sudovima.Za ovaj zločin odgovarao je samo tada&scaron;nji direktor RTS-a Dragoljub Milanović, jer nije po&scaron;tovao naređenja Savezne vlade i izmestio radnike i tehniku na bezbednu lokaciju. Za NATO - RTS je bio legitiman cilj.Slučaj je ispitivala specijalna komisija Ha&scaron;kog suda, ali Tužila&scaron;tvu nije predložila pokretanje krivičnog postupka.Kako navodi RTS, u znak sećanja na stradale radnike ove medijske kuće, kao i svake godine, organizuje se sportski turnir &quot;Igrajmo za 16&quot; u vi&scaron;e sportova.

Pomen za nedužno stradale radnike RTS-a u NATO bombardovanju

0 Komentari