U Srbiji se godišnje proizvede 1,57 milijardi jaja – kako posluje živinarski sektor?

Iako u ukupnom BDP-u Srbije, procenjenom na oko 60 milijardi evra, učestvuje sa manje od jedan odsto, značaj ovog sektora za ruralna područja i izvoz je nemerljiv, kaže za Biznis.rs sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Budimović.&quot;Živinarski sektor čini približno 10 do 15 odsto bruto dodate vrednosti u poljoprivredi, &scaron;to je oko 350 do 500 miliona evra. Ukupna vrednost godi&scaron;nje proizvodnje mesa i jaja varira i kreće se između 500 i 600 miliona evra&quot;, navodi Budimović.Kako ističe, domaća proizvodnja u potpunosti zadovoljava potrebe stanovni&scaron;tva. Prosečna potro&scaron;nja pilećeg mesa iznosi oko 18 kilograma po stanovniku godi&scaron;nje, dok potro&scaron;nja jaja dostiže oko 180 komada po osobi. Na godi&scaron;njem nivou u Srbiji se proizvede oko 141.000 tona pilećeg mesa i približno 1,57 milijardi konzumnih jaja.Ipak, i pored stabilne proizvodnje, sektor jo&scaron; uvek ne koristi sve raspoložive kapacitete. Iskori&scaron;ćenost farmi brojlera i koka nosilja procenjuje se na 65 do 75 odsto, dok se broj koka nosilja kreće oko &scaron;est miliona.Prema Budimovićevim rečima, živinarski sektor ima važnu ulogu i na trži&scaron;tu rada &ndash; direktno zapo&scaron;ljava između 10.000 i 12.000 radnika, a indirektno sa logistikom, preradom, distribucijom i proizvodnjom hrane za živinu vi&scaron;e od 20.000 ljudi.Snažan suficit u izvozu jajaU 2025. godini uvoz pilećeg mesa u Srbiju iznosio je 9.275 tona, u vrednosti od 20,7 miliona evra. Glavne zemlje iz kojih je stiglo meso su Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Italija, Mađarska, Nemačka, Poljska i Rusija, pokazuju podaci PKS-a.Sa druge strane, zbog neusagla&scaron;enih procedura sa EU izvoz je trenutno ograničen pre svega na zemlje regiona, gde Srbija ima dominantnu poziciju. Tako je izvoz pilećeg mesa dostigao 9.380 tona, takođe u vrednosti od 20,7 miliona evra, pre svega u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.Kada je reč o jajima, uvoz je u 2025. bio zanemarljiv &ndash; 560.000 komada u vrednosti od 43.300 evra. Nasuprot tome, izvoz je ostvario značajne količine &ndash; 193 miliona komada jaja, vrednosti 16,7 miliona evra, pri čemu su glavna trži&scaron;ta bile zemlje regiona &ndash; BiH, Severna Makedonija i Crna Gora.Ovi podaci potvrđuju da Srbija ima razvijen sektor živinarstva, sa izvozom koji značajno nadma&scaron;uje uvoz, posebno kada su u pitanju konzumna jaja.&quot;Konzumna jaja i pileće meso proizvedeni u Srbiji karakteri&scaron;u se visokim kvalitetom, pre svega zbog upotrebe Non-GMO hrane za životinje koja se koristi u ishrani živine. Pripreme za izvoz konzumnih jaja i pilećeg mesa u EU su u finalnoj fazi i uskoro se očekuje pozitivan zavr&scaron;etak, odnosno da Srbija stekne stastus države za izvoz ovih proizvoda u EU&quot;, nagla&scaron;ava Budimović.Kada je reč o cenama i snabdevenosti, na&scaron; sagovornik kaže da će u narednom periodu biti dovoljno konzumnih jaja i pilećeg mesa na trži&scaron;tu, bez značajnijeg rasta cena, čak i u periodu povećane potražnje tokom Uskr&scaron;njih praznika.Rast prihoda i pad profitabilnostiU sektoru živinarstva u Srbiji posluje ukupno 249 privrednih subjekata, a tokom 2024. godine zabeležen je blagi rast prihoda, uz istovremeni primetni pad profitabilnosti.Prema poslednjim dostupnim finansijskim izve&scaron;tajima, koje je obradila bonitetna kuća CompanyWall, ukupni prihodi kompanija koje se bave uzgojem živine i proizvodnjom jaja u 2024. godini iznosili su 34,5 milijardi dinara, &scaron;to je blago povećanje u odnosu na 34,02 milijarde dinara iz 2023. godine. Ipak, uprkos rastu prihoda od oko 1,5 odsto, ukupna dobit sektora značajno je smanjena &ndash; sa 2,58 milijardi u 2023. na 1,7 milijardi dinara u 2024. godini.Ovakav raskorak između rasta prihoda i pada dobiti najče&scaron;će se tumači povećanjem ulaznih tro&scaron;kova &ndash; pre svega stočne hrane, energenata i radne snage &ndash; ali i pritiskom konkurencije i ograničenim prostorom za plasman i povećanje cena na domaćem trži&scaron;tu. Ukoliko dođe do otvaranja trži&scaron;ta Evropske unije to bi moglo predstavljati prekretnicu za domaći živinarski sektor, kroz povećanje izvoza, bolje iskori&scaron;ćenje kapaciteta i rast investicija.Struktura najuspe&scaron;nijih kompanija u ovom sektoru pokazuje kombinaciju velikih integrisanih sistema, stabilnih srednjih farmi i sve prisutnijih manjih proizvođača koji poku&scaron;avaju da pronađu svoje mesto na trži&scaron;tu.Na vrhu liste firmi koje su u 2024. godini ostvarile najveći prihod nalazi se Perutnina Ptuj &ndash; Topiko iz Bačke Topole, koja je prihodovala 11,83 milijarde dinara i zabeležila dobit od 781,48 miliona dinara. Ova kompanija ujedno zapo&scaron;ljava i najveći broj radnika u sektoru &ndash; 1.126. Perutnina Ptuj svoje poslovanje bazira na sveobuhvatnom upravljanju proizvodnim lancem &quot;od polja do stola&quot;, a celokupan proizvodni proces pilećeg mesa počinje, odvija se i zavr&scaron;ava u Srbiji.Na drugom mestu nalazi se firma Agro Đole iz Jagodine, sa prihodom od 4,03 milijarde dinara u 2024. godini, &scaron;to predstavlja blagi rast u odnosu na prethodnu godinu, kada je zabeležen prihod od 3,96 milijardi.Kompanija je u 2024. ostvarila dobit od 225,75 miliona dinara, a njen razvojni put &ndash; od malog poljoprivrednog gazdinstva do ozbiljnog proizvođača &ndash; ilustruje potencijal domaće proizvodnje. Danas na svojim farmama proizvode oko 1,2 miliona koko&scaron;ijih i vi&scaron;e od 15.000 prepeličijih jaja. Ova firma zapo&scaron;ljava 180 ljudi.Treća po redu kompanija sa najvećim ostvarenim prihodima u 2024. godini je Mikros Union iz Beograda, sa prihodom od 2,64 milijarde dinara. Za razliku od ostalih firmi u ovom sektoru ona već ima dostupne finansijske rezultate za 2025. godinu, u kojoj beleži snažan rast prihoda od 3,05 milijardi dinara. Ipak, dobit od 42,55 miliona dinara sugeri&scaron;e da se rast jo&scaron; uvek ne preliva proporcionalno na profit, &scaron;to može biti posledica investicija ili povećanih tro&scaron;kova.Među vodećih pet kompanija nalazi se i Vin Farm, koja beleži pad prihoda &ndash; sa 2,49 milijardi dinara u 2023. na 2,19 milijardi u 2024. godini. Uprkos tome, kompanija je ostvarila relativno visoku neto dobit u 2024. od 399,69 miliona dinara, &scaron;to ukazuje na efikasno poslovanje i u uslovima smanjenog obima prihoda. Vin Farm se bavi proizvodnjom konzumnih koko&scaron;ijih jaja, odgojem koka nosilja i proizvodnjom stočne hrane.Robinson d.o.o. iz Smederevske Palanke peta je na listi kompanija sa najvećim prihodima. Ova firma, koja se bavi uzgojem živine i proizvodnjom jednodnevnih tovnih pilića, u 2024. godini prihodovala je 1,28 milijardi dinara. Najnoviji podaci za 2025. pokazuju značajan rast prihoda od približno 1,72 milijarde dinara, &scaron;to predstavlja povećanje od gotovo 34 odsto.Ukupno posmatrano, sektor živinarstva u Srbiji ostaje stabilan i rastući u pogledu prihoda, ali se suočava sa izazovima u očuvanju profitabilnosti. U narednom periodu ključni faktori biće tehnolo&scaron;ko unapređenje proizvodnje i jačanje izvoznog potencijala, koji bi mogao da amortizuje pritiske sa domaćeg trži&scaron;ta.

U Srbiji se godišnje proizvede 1,57 milijardi jaja – kako posluje živinarski sektor?

2 Komentari