"Kompleksni pregovori o NIS-u"; "Naše je da dogovorimo najbolju opciju za državu"

Dodaje da u tim pregovorima MOL i Gasromnjeft brane svoje interese, &scaron;to je prirodno, ali da iako su oni partneri na&scaron;e zemlje, postoje crvene linije preko kojih nećemo preći. Na&scaron;e je da dogovorimo najbolju opciju za državu, poručila je Đedović Handanović i dodala da ne treba zaboraviti da evropska regulatorna tela moraju da daju odobrenja kada se pregovori o NIS-u zavr&scaron;e. &quot;Geopolitika diktira energetsku neizvesnost, situacija je promenljiva, a mi moramo da jačamo na&scaron;u energetsku sigurnost&quot;, navela je ministarka za Politiku. Ponovo je pozvala građane da ne brinu - ne prave zalihe i ne pune kantice i kanistere jer država, kako kaže, ima spremne i dodatne mere za očuvanje stabilnosti snabdevanja. Odgovarajući na pitanje koliko dugo NIS može da izdrži sankcije SAD i da obezbeđuje redovno snabdevanje gorivom, a koliko država da ne smanjuje dodatno akcize za 40 odsto, ministarka je rekla da je država pokazala da ima mehanizme i politiku da održi stabilno i puno snabdevanje naftnim derivatima po prihvatljivim cenama. &quot;Niko u poslednjih godinu dana nije imao problem da natoči gorivo ni u najvećim gradovima, ni u najmanjim selima. To je rezultat dugoročne politike, pažljivog planiranja, pravovremene pripreme, strate&scaron;kog pristupa. Zahvaljujući tome, na&scaron;e obavezne rezerve nafte i naftnih derivata povećane su sa 31 dan prosečne dnevne potro&scaron;nje na 55 dana prosečnog dnevnog uvoza&quot;, rekla je ministarka. Ministarka je podsetila da su od 2022. godine, obavezne rezerve povećane za vi&scaron;e od 79 odsto, rezerve dizela za 98 odsto, rezerve benzina 198 odsto. &quot;Nas je kriza zatekla pre početka rata na Bliskom istoku, kada su stupile na snagu sankcije prema NIS-u, a sa početkom rata i zatvaranjem jednog od glavnih pravaca za transport nafte u Persijskom zalivu, taj pritisak na nas je samo povećan&quot;, rekla je ona. Dodala je da imamo najveće rezerve nafte i naftnih derivata u regionu, dobro re&scaron;avamo krizu skoro godinu i po dana, a građani ni privreda nisu ni&scaron;ta osetili i da država radi danonoćno da tako i ostane. Ukoliko cena nafta nastavi da raste i dese se najcrnje prognoze od 150 i 200 dolara za barel, ministarka kaže da su sledeće mere i osnovni cilj ministarstva, puna snabdevenost i da cene goriva budu pod kontrolom. &quot;Reagovali smo tako &scaron;to smo privremeno zabranili izvoz goriva, smanjili akcize za 25 odsto i pustili 40.000 tona evrodizela iz rezervi. To znači da smo naftnim kompanijama ustupili na&scaron;e rezerve po mnogo nižoj ceni od berzanske da bi mogli da nastave da održavaju cene goriva, koje određujemo svakog petka, a koje su među nižima u regionu, kao i da nemamo nesta&scaron;ice&quot;, rekla je ona. Navela je da postoje i da su spremne druge mere, poput novog smanjenja akciza kojim bi država preuzela teret udara na svetskim berzama na sebe. &quot;Nijedna država ne može unapred da predvidi &scaron;ta će raditi ako bi cena nafte i&scaron;la preko 200 dolara za barel. Sve mere koje preduzimamo, naravno, imaju svoju cenu, ali nju će u ovom trenutku snositi država, odričući se svojih prihoda. Moramo i da zapunjavamo rezerve koje pu&scaron;tamo na trži&scaron;te, a za to su potrebna dodatna sredstva&quot;, dodala je ona. Govoreći o tome da li je NIS uspeo da obezbedi dovoljne količine pre ovih drastičnih skokova i da li dobijamo neki procenat domaće nafte za preradu, navela je da NIS trenutno radi u uslovima periodičnog obnavljanja licence za operativni rad od strane američke Kancelarije za kontrolu strane imovine i u skladu sa mogućnostima nabavlja sirovu naftu na spot trži&scaron;tu. &quot;Ovo je daleko nepovoljnije za poslovanje od postojanja dugoročnog ugovora o snabdevanju. Međutim, i u ovim uslovima NIS uspeva da u potpunosti obezbedi dovoljne količine za mesečnu preradu i snabde sve svoje kupce, kao i kupce koji mu se obrate zbog eventualnih nemogućnosti da se snabdeju iz drugih izvora&quot;, rekla je ona. Na pitanje za&scaron;to OFAK nije jo&scaron; 19. januara dao zeleno svetlo za kupovinu NIS-a od MOL-a, da li je realno očekivati da MOL od SAD ubuduće kupuje naftu, ministarka je rekla da promena vlasni&scaron;tva jedne od najvećih naftnih kompanija u na&scaron;em regionu ne može da se desi za nekoliko nedelja ili meseci ni u redovnim okolnostima, dok je to posebno otežano u uslovima sankcija i geopolitičkih tenzija koje su dovele do zahteva za promenom vlasni&scaron;tva nad NIS- om. &quot;U pitanju su pregovori između dve kompanije mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta tokom kojih oni sarađuju sa OFAK-om. Ja sam tokom posete Va&scaron;ingtonu razgovarala sa Nacionalnim telom za energetsku dominaciju pri Beloj kući i istakla da je Srbija uvek na raspolaganju da olak&scaron;a i doprinese ovom procesu, kako bi NIS &scaron;to pre bio skinut sa liste sankcija&quot;, dodala je ona. Govoreći o tome &scaron;ta će srpska strana da kaže na predlog sporazuma za preuzimanje NIS-a, i &scaron;ta je to sa čime se slaže ili ne slaže, Đedović Handanović je rekla da je interes Srbije da NIS nastavi da posluje redovno, da se očuvaju radna mesta, da rafinerija nastavi da radi u dovoljnom kapacitetu prerade i proizvodnje, kao i do sada. Takođe, kako je navela i da NIS nastavi da bude profitabilan, da može da sprovodi investicije i bude jedna od najstabilnijih kompanija u na&scaron;em regionu. &quot;Pregovori su kompleksni, a na&scaron; posao je da ispregovaramo najbolju moguću opciju za državu i pobolj&scaron;amo je u odnosu na onu koju smo dobili 2008. godine kada je NIS praktično poklonjen. Svaka strana brani svoj interes, &scaron;to je prirodno. Olak&scaron;avajuća okolnost je &scaron;to mi sa Mađarskom imamo najbolje odnose u poslednjih nekoliko decenija, strate&scaron;ko partnerstvo, zasnovano na dobrim odnosima predsednika Aleksandra Vučića i premijera Viktora Orbana, koje posebno produbljujemo u sektoru energetike kroz infrastrukturne projekte i zajednički rad u mnogim oblastima, poput berze električne energije koju imamo sa njima i Slovencima&quot;, obja&scaron;njava ministarka. Govoreći o tome da li u prodaju ulazi i &quot;Petrohemija&quot;, naftna i gasna polja i da li će Srbija sa 34 odsto biti u stvari najveći akcionar, ako MOL podeli svoj udeo s ADNOK-om, ministarka kaže da su &quot;Petrohemija&quot; i gasna i naftna polja deo pregovora, kao i da će MOL operativno upravljati NIS-om ako dođe do promene vlasni&scaron;tva. &quot;Radimo na međudržavnom sporazumu, a Srbija ima crvene linije koje neće preći, jer su one stvar energetske bezbednosti zemlje. Takođe, TE-TO &#39;Pančevo&#39; je jedna od bitnih tačaka pregovora. Podsećam i da evropska regulatorna tela moraju da daju svoja odobrenja kada se pregovori zavr&scaron;e. Su&scaron;tina je da je NIS ključan za na&scaron;u zemlju. Ova kriza je to jasno pokazala. Rafinerija takođe mora da ostane da radi u punom kapacitetu&quot;, rekla je ona. Kako kaže, u najkraćem, geopolitika diktira energetsku neizvesnost, situacija je promenljiva, a Srbija mora da jača energetsku sigurnost. Govoreći o tome &scaron;ta je za Srbiju, kao vlasnika u NIS-u važno da dobije novim sporazumom sa MOL-ADNOK, rekla je da je osnovni cilj da se ukinu sankcije. &quot;Takođe, važno je da očuvamo radna mesta, da se investicije nastave i ono &scaron;to je osnovno, da proizvodnja i prerada naftnih derivata u rafineriji u Pančevu nastave da budu u dovoljnom kapacitetu za redovno, nesmetano, pouzdano snabdevanje na&scaron;eg i regionalnog trži&scaron;ta, da NIS nastavi da bude jedna od najuspe&scaron;nijih kompanija u regionu i da doprinosi budžetu Srbije&quot;, rekla je ona. Dodala je da je drugi cilj da uvećamo na&scaron; udeo u vlasni&scaron;tvu za pet odsto, čime bismo dobili veću kontrolu upravljanja i mogućnost uticaja na ključne odluke u kompaniji i dodala da su ova dva cilja međusobno isprepletana i paralelno se radi na postizanju oba kroz pregovore koji se vode. Na pitanje da li je kompanija iz UAE uop&scaron;te jo&scaron; u igri, zbog svih de&scaron;avanja na Bliskom istoku i rafinerijom koju su morali da zatvore, Đedović kaže da su se u pregovore uključili na poziv predsednika Vučića. &quot;Oni imaju iskustvo, resurse, kapital i kao deo vlasničke strukture bi veoma doprineli boljem poslovanju kompanije&quot;, dodala je ona. Govoreći o cenama električne energije i gasa kod nas i u Evropi, Đedović kaže da je cena električne energije u Srbiji treća najjeftinija u Evropi, da su jeftiniji od nas Crna Gora i Mađarska, dok Mađarska ima jedino jeftiniji gas od nas. Ocenila je da je odlična vest &scaron;to je gasni aranžman sa Rusijom produžen za jo&scaron; tri meseca, nakon razgovora predsednika Vučića sa predsednikom Vladimirom Putinom, i da nam to daje sigurnost i pouzdane isporuke gasa po izuzetno povoljnim cenama, daleko jeftinijim od trenutnih berzanskih, odnosno trži&scaron;nih. &quot;&Scaron;to se tiče cena goriva, one se zbog skoka cena sirove nafte izazvane ratom u Iranu menjaju na dnevnom nivou &scaron;irom Evrope. U ovom trenutku je najvažnije da imamo gorivo i dizel i kerozin i benzin i mazut, jer je ipak najskuplji onaj energent kojeg nema&quot;, rekla je ona. Navela je da bi prema trži&scaron;nim cenama dizel na pumpama trebalo da ko&scaron;ta vi&scaron;e od 270 dinara i dodala da mu je cena 214 dinara, dok je za poljoprivrednike ograničena cena agrodizela na 184 dinara. Govoreći o projektu izgradnje podzemnog transportnog gasovoda od Kovina do Smedereva i &scaron;ta se njime dobija, ministarka je rekla da bi se ponovo osigurala energetska bezbednost u snabdevanju, koja je zbog havarije na gasovodu bila ugrožena, odlučeno je da se postojeći gasovodni most ukloni, a sam gasovod izvede ispod reke Dunav, čime železara u Smederevu ponovo dobija energetsku bezbednost u snabdevanju, s obzirom na to da su se od trenutka zatvaranja snabdevali iz pravca Pančeva. O tome da li ćemo do sledeće grejne sezone imati zavr&scaron;eno pro&scaron;ireno skladi&scaron;te &quot;Banatski Dvor&quot;, rekla je da pro&scaron;irenje napreduje i očekuje da će radovi na novim bu&scaron;otinama biti zavr&scaron;eni do kraja godine. &quot;Kada se zavr&scaron;e radovi, kapacitet će sa sada&scaron;njih 450 miliona kubika biti povećan na 750 miliona kubika, uz povećanje dnevnog kapaciteta proizvodnje, sa 12 novih bu&scaron;otina i četiri nove kompresorske stanice. Veće podzemno skladi&scaron;te gasa u Banatskom Dvoru znači i veću energetsku sigurnost i bezbednost, jer ćemo imati vi&scaron;e prostora u na&scaron;oj zemlji da skladi&scaron;timo gas i reagujemo u slučaju poremećaja ili nesta&scaron;ica&quot;, obja&scaron;njava ministarka.

"Kompleksni pregovori o NIS-u"; "Naše je da dogovorimo najbolju opciju za državu"

0 Komentari