Zabrinjavajući podaci: Evo šta će se desiti ukoliko se nastavi energetska kriza

Usled sukoba na Bliskom istoku, gotovo je obustavljen sabraćaj kroz Ormuski moreuz kroz koji se, inače, odvijao transport 20 odsto globalne trgovine naftom i gasom, a prekidi u snabdevanju su doveli do snažne volatinosti cena ovih energenata na svetskim berzama.Kretanje cena nafte i gasa predstavlja jedan od najvažnijih eksternih determinanti inflacije čiji se efekti odražavaju direktno i indirektno na op&scaron;ti nivo cena.Direktni efekat se sagledava preko neposrednog uticaja na porast tro&scaron;kova goriva i transporta, dok rast cene gasa direktno utiče na cenu električne energije i grejanja, naročito u zemljama u kojima gas ima značajno uče&scaron;će kao input u proizvodnji energije, navodi se u analizi &quot;Spirala makroekonomskih efekata energetske krize&quot; autorke Sanje Filipović.Visoke cene energenata direktno su dovele do neposrednog rasta tro&scaron;kova za domaćinstva i preduzeća, &scaron;to je generisalo ukupni rast indeksa potro&scaron;ačkih cena, posebno u zemljama sa velikom energetskom zavisno&scaron;ću.Povećanje cena energenata dovelo je do smanjenja realnog raspoloživog dohotka domaćinstava, jer je veći deo budžeta morao biti izdvojen za gorivo, grejanje i struju, &scaron;to je ograničilo potro&scaron;nju drugih dobara i usluga.Cena fjučersa na Brent naftu je nakon izbijanja sukoba dostigla najvi&scaron;u vrednost 31. marta kada je bila 118 dolara po barelu, &scaron;to je ujedno najvi&scaron;a cena od 6. juna 2022. godine, da bi u sredu 8. aprila pala na 94,4 dolara nakon &scaron;to je objavljena dvonedeljna obustava sukoba.Neposredno pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku, cena fjučersa na Brent naftu je bila oko 70 dolara, tako da ovaj rast odražava povećanu geopolitičku neizvesnost i kratkoročne poremećaje.Brent nafta je poreklom iz naftnih polja u Severnom moru, čija je eksplatacija naglo rasla nakon naftne krize iz 1970-tih godina. Fizički i logistički posmatrano, transport ove nafte je značajno povoljniji za Evropu, nego za naftu iz drugih područja, tako da se njena cena uzima kao referentna za Evropu.Sa teorijskog aspekta, cena fjučersa se formira na osnovu odnosa između trenutne (spot) cene, tro&scaron;kova skladi&scaron;tenja i finansiranja, kao i očekivanja trži&scaron;nih učesnika o budućim kretanjima cena. U praksi, međutim, značajnu ulogu ima i premija za rizik, koja raste u uslovima neizvesnosti.U poređenju sa 2022. godinom, sada&scaron;nje cene fjučersa nafte vi&scaron;e reflektuju povećani rizik nego fundamentalnu nesta&scaron;icu na globalnom trži&scaron;tu nafte. Trenutno izražena volatinost cena nafte je pod snažnim uticajem većeg broja faktora koji iz dana u dan pozitivno ili negativno utiču na očekivanja.Na primer, na rast cena deluje eskalacija sukoba, kao i vesti o uni&scaron;tavanju energetske infrastrukture. Prema poslednjim informacijama, na Bliskom istoku su o&scaron;tećena 72 energetska infrastrukturna objekta, dok su ukrajinski napadi na rusku energetsku infrastrukturu o&scaron;tetili najmanje 40 odsto ruskih kapaciteta za izvoz nafte.S druge strane, na pad cene nafte deluju inicijative o pregovorima za prekid sukoba, odluka o privremenom ukidanju sankcija za rusku naftu, odluka Međunarodne agencije za energetiku o pu&scaron;tanju zaliha.Empirijska literatura ukazuje na to da percepcije i očekivanja imaju statistički značajan, ali ipak kvantitativno ograničen uticaj na kretanje cena nafte. Ovaj uticaj se, pre svega, manifestuje kroz trži&scaron;te fjučersa, gde se očekivanja o budućim kretanjima integri&scaron;u u tekuće cene, kao i kroz spekulativnu tražnju i upravljanje zalihama. Ipak, većina empirijskih istraživanja pokazuje da su fundamentalni faktori, poput globalne ponude i tražnje, dominantni u određivanju dugoročnog nivoa cena, dok očekivanja deluju kao mehanizam koji pojačava kratkoročne fluktuacije i volatilnost.U odnosu na prethodni mesec, cena gasa u aprilu je redukovana, uprkos tome &scaron;to je mart zabeležio rekordan rast od 60 odsto. Toplije vremenske prilike i veća proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije, trenutno ublažavaju potražnju i sprečavaju dalji nekontrolisani rast cena.Ipak, popunjenost evropskih skladi&scaron;ta gasa je nivou od 28 odsto, &scaron;to ukazuje na ranjivost dok se konkurencija sa Azijom za tečni prirodni gas intenzivira.

Zabrinjavajući podaci: Evo šta će se desiti ukoliko se nastavi energetska kriza

0 Komentari