Veprić, Đavo, Kukavica i Biber: Jedinstveno selo u Srbiji gde nadimci zbunjuju čak i poštare

Samo tu možete sresti Vepra, Đavola, Kurjaka, Kerine, Kukavice, Ovna, Zeca i Kozu. Kako? Tako &scaron;to se ovde svi mu&scaron;karci znaju isključivo po nadimcima, neretko ih dobijaju i cele familije, a kao kulturno nasleđe čak se i prenose sa koleno na koleno.&quot;Nema imena dok ti ga ne da selo. Na&scaron;i ljudi su bili poprilično vickasti pa su svima udelili nadimke. Samo jedan čovek nije imao nadimak i on je umro. Ako neko dođe sa strane i pita ko je Rajica Milo&scaron;ević, ne znam da li će vam iko znati odgovoriti, ali ako kažete da tražite &Scaron;loga, svi će vas uputiti na moju adresu&quot;, priča za RINU, ovaj domaćin koji je nadimak dobio po ocu.&quot;Bio je krupan, spretan i odmeren čovek, pa su pričali &ndash; bolje da te udari &scaron;log, nego on&quot;, dodaje Rajica.RINANeki nadimci su lični, neki porodični, a neki pogrdni. Međutim, niko se ovde ne ljuti kad ga nazovete Guskom, Svrakom ili Gavranom &ndash; navikli su.&quot;Mom dedi nadimak je bio Vepar, i mene tako danas zovu. Nikad mi to nije zasmetalo, jo&scaron; kad čujem da mi neko tepa &bdquo;Veprić&ldquo; meni bude nekako milo&quot;, kaže ovaj me&scaron;tanin Donje Vrbave.Svi ti nadimci stvaraju brojne komične situacije u telefonskim imenicima, na sudu, a najteže je novim po&scaron;tarima koji prvo moraju na kurs obuke, da bi shvatili ko je ko, pa tek onda mogu po selu da dele po&scaron;tu. Sve te priče sa osmehom na licu, uz domaću slaninicu i ča&scaron;icu rakije prepričavaju se u seoskoj kafani pod nazivom &bdquo;Mehana&ldquo;. U Donjoj Vrbavi stanovni&scaron;tvo je pravoslavno, ali ako gledate po nadimcima ima tu različitih nacija. Tako da u selu možete sresti i kafu popiti sa Rusom, &Scaron;vabom, Japancem i Turčinom.RINA&quot;Deda moj je imao mnogo dece i svi su porodično pekli prase za Božić. Malo su okretali ražanj, malo su pili i deda je zaspao. Deca kad su to videla, prase su malo po malo pojela i za Božić nije ostalo ni&scaron;ta. Tada su bile retke prilike da se može jesti pečenje, samo za velike praznike. Kako su prase pojeli na Badnji dan, svi su rekli &ndash; kakvi ste ko Turci, čak ni taj dan niste postili. I nadimak je os&quot; priča Rade Marinković zvani Turčin.Čiji otac je mami &quot;zabiberio&quot; taj je biber, crnoputi su Pomračine i Uglje&scaron;e, a posvađana braća dobili su nadimak Kučke. Žene u ovom selu nemaju druga imena, ali ih zovu po nadimcima muževa. O ovom kulturnom fenomenu Muzej rudničko-takovskog kraja izdao je i knjigu, a trogodi&scaron;njim istraživanjem bavile su se Vesna Ćurčić i Đurđina Antonić. U toj knjizi se navodi da u selu od oko 500 stanovnika ima preko 200 nadimaka, a neki su nastali čak pre vi&scaron;e od jednog veka.

Veprić, Đavo, Kukavica i Biber: Jedinstveno selo u Srbiji gde nadimci zbunjuju čak i poštare

0 Komentari