Trend koji se širi Evropom: Pomerili granicu za penziju na 70 godina

Tako će danski građanin rođen prvog dana 1971. ili kasnije moći u penziju tek 2041. godine. Danska će time prestići Grčku i zvanično postati zemlja sa najdužim radnim vekom u Evropskoj uniji.Danska je jo&scaron; 2006. vezala starosnu granicu za odlazak u punu starosnu penziju za očekivani životni vek i ovaj prag revidira svakih pet godina. Trenutno je starosna granica za penziju 67 godina, a očekuje se da će posle 2070. godine danski mu&scaron;karci i žene moći u penziju tek sa 74 godine. Najduže u Evropskoj uniji uskoro će se raditi u Grčkoj, gde će se starosna granica 2030. godine dostići tek sa 68,5 godina, odnosno pola godine duže nego u Danskoj.Reforma podržana u parlamentuSporazumom o socijalnoj za&scaron;titi iz 2006. godine Danska želi da obezbedi ekonomski održiv sistem socijalne za&scaron;tite prilagođavanjem starosne granice za penziju očekivanom životnom veku. Prema zagovornicima ovog modela, podizanje starosne granice za odlazak u penziju nužno je kako bi se očuvao penzioni sistem bez opterećenja budućih generacija.Pomenutu reformu podržale su sve vodeće danske parlamentarne stranke, smatrajući da kontinuirano pomeranje starosne granice za odlazak u penziju predstavlja dru&scaron;tveno odgovornu prilagodbu demografskim realnostima i preduslov za očuvanje danskog modela socijalne za&scaron;tite, odnosno izbegavanje dodatnog pritiska na javne finansije.Starosna granica za odlazak u penziju u 21. veku raste &scaron;irom Evrope kao odgovor na povećanje očekivanog životnog veka i dužine vremena provedenog u penziji. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) predviđa da će se do 2060. godine starosna granica u Evropskoj uniji približiti 67 godina, a vi&scaron;e zemalja će preći granicu od 70 godina.Evropljani, naime, žive sve duže: prosečan očekivani životni vek u Evropskoj uniji za osobe rođene 2024. godine dostigao je 81,5 godinu. To znači da kontinuirano raste broj stanovnika koji nakon ostvarivanja starosne penzije živi i vi&scaron;e od 30 godina. Takav trend je, naravno, generalno pozitivan i poželjan, ali istovremeno predstavlja problem za postojeće penzione sisteme.&quot;Fizički zahtevne poslove te&scaron;ko je raditi do 70. godine&quot;Međutim, mnogi Danci upozoravaju da neprestano produžavanje radnog veka nije održivo i da treba pokrenuti raspravu o diferenciranijim penzionim modelima koji uzimaju u obzir radno okruženje i profesionalnu pozadinu. To &scaron;to Evropljani žive duže, ističu kritičari, ne znači nužno da su duže zdravi i sposobni za rad.&bdquo;Mislim da je ovo nerealno i nerazumno. Ne možemo raditi doveka. Upravo sam napunio 47 godina i vidim da me čeka jo&scaron; mnogo godina na trži&scaron;tu rada. Možda ću morati da pronađem novo zanimanje&ldquo;, rekao je za danski javni radio krovopokrivač Tommas Jensen i dodao: &bdquo;Fizički zahtevne poslove te&scaron;ko je raditi do 70. godine, pa shodno tome starosna granica za penziju ne bi trebalo da bude ista za sve. Već sam imao operacije kolena, ramena i leđa. Ceo život sam plaćao porez. Trebalo bi da ima vremena i za decu i unuke.&ldquo;Osim toga, Danci ne žive ni približno najduže u Evropi, a radni vek im je ipak najduži. Prema poslednjim podacima Eurostata, očekivani životni vek u Danskoj iznosi 82 godine, odnosno dve godine manje nego u &Scaron;paniji i &Scaron;vedskoj, ali i tri godine vi&scaron;e nego u Hrvatskoj, koja se kao i većina novijih članica Evropske unije drži starosne granice od 65 godina.Svetska banka upozorava na slabosti hrvatskog sistemaSvetska banka već godinama upozorava na niz strukturnih slabosti hrvatskog penzionog sistema, uključujući nizak odnos osiguranika i penzionera, nizak prosečan izlazni starosni prag i &scaron;iroke mogućnosti ranijeg penzionisanja.Mere poput snažnije indeksacije penzija, povećanja starosne granice za odlazak u penziju i smanjenja perioda prevremenog penzionisanja podržale bi fiskalnu održivost penzionog sistema i obezbedile međugeneracijsku održivost.&bdquo;Povećanjem zakonske starosne granice za penzionisanje pobolj&scaron;ava se odnos podr&scaron;ke za penzije za deset odsto. Kasnije penzionisanje dovodi do sporijeg priliva novih penzionera i dužeg ostanka u radnoj snazi. Nijedna druga mera penzione politike nema moć da postigne takvo pobolj&scaron;anje odnosa podr&scaron;ke&ldquo;, navodi Svetska banka u Analizi dugoročne adekvatnosti i održivosti penzija u hrvatskom penzionom sistemu iz jula 2024.Trenutno se oko 60 odsto isplaćenih penzija u Hrvatskoj finansira doprinosima, dok se približno 40 odsto pokriva iz državnog budžeta. Radi se o budžetskoj dotaciji od oko četiri milijarde evra. Međutim, uprkos tome, nema inicijative za podizanje starosne granice za punu starosnu penziju iznad sada&scaron;nje granice od 65 godina.Hrvatske reforme idu u drugom smeruPoslednje izmene zapravo su i&scaron;le u drugom smeru: ka povećanju penzija, pro&scaron;irenju bonifikacija za duži rad, ukidanju penalizacije za prevremenu penziju sa 70 godina i omogućavanju rada uz penziju, a ne ka podizanju op&scaron;te starosne granice za penziju.Prema važećim pravilima, mu&scaron;karci ostvaruju starosnu penziju sa 65 godina i 15 godina staža, dok je za žene na snazi prelazni period: od 2026. godine 64 godine života i 15 godina staža, a od 1. januara 2030. žene i mu&scaron;karci se izjednačavaju na 65 godina.

Trend koji se širi Evropom: Pomerili granicu za penziju na 70 godina

8 Komentari