Kina gradi "vodeni auto-put": Kanal dug 134 kilometra

Cilj je jednostavno objasniti, ali te&scaron;ko ostvariti: omogućiti velikim teretnim brodovima da se iz unutra&scaron;njosti prebace do obale bez dugog obilaska.Zvaničnici navode da bi novi plovni put mogao da skrati postojeće rute za stotine milja i smanji tro&scaron;kove transporta, &scaron;to može imati lančani efekat &ndash; od fabrika do luka, pa na kraju i na cene koje potro&scaron;ači vide u prodavnicama.Planirano je da projekat bude zavr&scaron;en krajem 2026. godine, a kanal istovremeno postaje i test kako Kina kombinuje mega-infrastrukturu sa za&scaron;titom životne sredine.Prečica od 134 kilometra od Naninga do moraKanal Pinglu polazi iz oblasti Naning u pokrajini Guangsi, prateći reku Ćinđiang ka jugu, prema zalivu Beibu, poznatom i kao Tonkin&scaron;ki zaliv.Kada bude otvoren, zami&scaron;ljen je da direktno poveže rečni saobraćaj iz unutra&scaron;njosti sa obalnim lukama i pomorskim transportom. Lokalne vlasti ga vide kao ključni deo &quot;Novog međunarodnog kopneno-pomorskog trgovinskog koridora&quot;, mreže koja treba efikasnije da poveže zapadnu Kinu sa inostranim trži&scaron;tima.Državni mediji ga opisuju i kao prvi veliki projekat kanala koji povezuje reke i more pokrenut od osnivanja Narodne Republike Kine. Za&scaron;to je kanal važan za tro&scaron;kove transporta Trenutno veliki deo rečnog tereta iz ovog regiona ide dužim rutama kroz Guangdong, tradicionalnu kapiju ka globalnim trži&scaron;tima.Očekuje se da će kanal Pinglu skratiti put za oko 348 milja i u&scaron;tedeti vi&scaron;e od 5,2 milijarde juana godi&scaron;nje u logističkim tro&scaron;kovima (oko 750 miliona dolara, po kursu od približno 6,9 juana za dolar).Ove u&scaron;tede ne dolaze samo od brzine.&quot;Rečno-morski intermodalni transport&quot; znači da isti brod, ili kompatibilni brodovi, mogu prevoziti robu između reka i okeana uz manje pretovara, kraće čekanje i manje kori&scaron;ćenja kamionskog prevoza. Inženjerski detalji: prevodnice, mostovi i podizanje od 65 metara Kanal je projektovan za brodove nosivosti do 5.000 tona (oko 11 miliona funti tereta) i oslanja se na tri velika kompleksa brodskih prevodnica. Prevodnica funkcioni&scaron;e kao vodeni lift &ndash; podiže ili spu&scaron;ta brod punjenjem ili pražnjenjem komore &ndash; &scaron;to je ključno jer ruta mora da savlada visinsku razliku od oko 65 metara (213 stopa). Duž trase planirano je 27 novih ili rekonstruisanih mostova, kao i dodatna infrastruktura kako bi drumski i železnički saobraćaj mogao nesmetano da prelazi kanal. Jedan od ključnih čvorova, Madao, ističe se kao &quot;&scaron;tedljiva&quot; prevodnica, jer podizanje i spu&scaron;tanje brodova može tro&scaron;iti ogromne količine vode ako se pažljivo ne upravlja. Trgovina sa jugoistočnom Azijom kao &scaron;iri kontekst Tajming projekta nije slučajan. Tokom 2025. kineski izvoz ka zemljama ASEAN-a porastao je za 13,4%, dok je izvoz u Sjedinjene Države pao za oko 20%, prema podacima zasnovanim na carinskim statistikama, kako se trgovina sve vi&scaron;e preusmerava ka bližim azijskim trži&scaron;tima.Ova promena obja&scaron;njava i za&scaron;to obala zaliva Beibu dobija na značaju. Lučki sistem tog zaliva obradio je vi&scaron;e od 10 miliona standardnih kontejnera u 2025. godini, potvrđujući svoju rastuću ulogu logističkog centra za jugozapad Kine. &quot;Zeleni kanal&quot; i za&scaron;tita životinjaIzgradnja kanala kroz postojeći rečni ekosistem otvara pitanje &ndash; &scaron;ta se de&scaron;ava sa ribama, pticama i drugim životinjama kada se promeni tok vode? Ekolo&scaron;ke vlasti Guangsija navode da projekat uključuje 36 zona očuvanja prirode, koje čuvaju stare tokove reka i stani&scaron;ta poput mrtvaja, kao i posebne prolaze koji omogućavaju životinjama kretanje između dve strane kanala.Jedan od najvidljivijih elemenata je riblja staza kod čvora Ćingnian, duga oko 480 metara, uz sistem za praćenje koji koristi senzore i kamere. Riblja staza je zapravo ve&scaron;tački kanal koji omogućava ribama da zaobiđu prepreke poput brana i nastave migraciju.Van zvaničnih planova, istraživači takođe proučavaju ekolo&scaron;ki uticaj kanala. Studija iz 2025. u časopisu Land upozorava da veliki projekti mogu fragmentirati stani&scaron;ta ako se koridori i zone obnove ne projektuju pažljivo, zbog čega je dugoročni monitoring ključan i nakon zavr&scaron;etka gradnje. Projekat pri krajuDo 28. februara 2026. potro&scaron;eno je oko 92% planiranog budžeta, a vi&scaron;e od 90% trase kanala je već izgrađeno, prema izve&scaron;taju agencije Sinhua. Ukupan budžet procenjen je na oko 72,7 milijardi juana (približno 10,5 milijardi dolara).Sledeći koraci nisu samo beton i iskopavanje.Kineske transportne vlasti pokrenule su i pilot-program za &quot;pametnu&quot; navigaciju i sisteme podr&scaron;ke unutra&scaron;njem brodskom saobraćaju, sa ciljem da delovi rute postanu automatizovaniji i lak&scaron;i za upravljanje. Za gradove poput Naninga i proizvođače &scaron;irom jugozapadne Kine, kanal se predstavlja kao nova veza sa morem koja bi mogla privući industriju duž njegove trase. Na kraju, pravi test biće da li će obećana smanjenja tro&scaron;kova zaista biti vidljiva u svakodnevnoj logistici i da li će mere za&scaron;tite životne sredine izdržati kada brodovi počnu da prolaze kroz kanal.

Kina gradi "vodeni auto-put": Kanal dug 134 kilometra

3 Komentari