Srbija bi 2040. mogla da dobije prvu nuklearnu elektranu na mreži: Cena 10 milijardi evra

&quot;Plan je da oko 2040. imamo već prve kapacitete proizvodnje električne energije iz nuklearnih postrojenja i to je na&scaron; čvrst cilj u smislu da moramo postepeno zamenjivati i stare termo blokove i zato nam je potreban stabilan razvoj bazne energije&quot;, rekla je Đedović Handanović za Tanjug na samitu.Na predstavljanju plana razvoja Srbije do 2035. godine najavljeno je da će u tom periodu biti potrebno za razvoj nuklearnog programa najmanje tri milijarde evra, a Đedović Handanović kaže da će do 2040. biti potrebno oko 10 milijardi evra.&quot;Da budemo veoma realni do 2040. procenjujemo da je potrebno oko 10 milijardi evra&quot;, rekla je ministarka na pitanje koliko će biti potrebno ukupno sredstava.Napomenula je da treba uračunati i inflaciju i sve druge tro&scaron;kove koji treba da se podnesu za projektovanje i razvoj programa, kao i za razvoj institucija.&quot;Naravno najveći deo će biti za izgradnju nuklearnog postrojenja i pu&scaron;tanje u rad, gde moramo i da se odlučimo za tehnologiju. Ta postrojenja su veoma investiciono zahtevna i sa visokim tro&scaron;kovima, ali i dug period eksploatacije, znači mogu da rade 50, 60, 70 godina i vi&scaron;e od toga, ukoliko se adekvatno održavaju. Pre svega, imaju visok kapacitet rada, &scaron;to znači negde 95 odsto mogu od instalisanih kapaciteta da daju energije, &scaron;to je izuzetno visok odnos. I naravno, u tom smislu mi moramo ta sredstva da planiramo i obezbedimo, jer moramo da osiguramo dovoljno energije za na&scaron;u zemlju, za na&scaron;e građane i privredu, kao i za buduće generacije&quot;, istakla je Đedović Handanović.Ona je istakla da je drugi Nuklearni samit u Parizu izuzetna prilika da u ime predsednika Aleksandra Vučića na tom skupu, gde ima vi&scaron;e od 30 zemalja i &scaron;efova država, ali i ministara iz celog sveta, predstavi planove i programe Republike Srbije kada je u pitanju razvoj civilnog nuklearnog programa.&quot;Predstavila sam na&scaron;e planove 2030-2035, gde planiramo ulazak u razvoj nuklearnog programa, ali i početak gradnje prve nuklearne elektrane pre 2035. Gde ćemo uložiti do tada oko tri milijardi evra za razvoj programa. Mi smo preliminarnu studiju o razvoju programa zavr&scaron;ili sa francuskim EDF-om uz njihovu podr&scaron;ku. Podsećam da je Francuska lider kada je u pitanju kori&scaron;ćenje nuklearne energije u Evropi i da ćemo rezultate te studije predstaviti javnosti veoma brzo&quot;, rekla je Đedović Handanović.Istakla je da na&scaron;a zemlja nastavlja saradnju Francuskom elektroprivredom (EDF) i da očekujem posetu generalnog direktora Bernara Fontane već krajem ove nedelje i da ćemo potpisati pismo o namerama o daljoj saradnji.&quot;Znači o razvoju dodatne četiri studije u okviru 19 koraka koji predviđa Međunarodna agencija za atomsku energiju. Fokusiraćemo se na razvoj ljudskih resursa, na zakonodavni okvir, na institucionalni okvir, znači &scaron;ta je sve ono &scaron;to moramo da uradimo po pitanju zakonodavstva, po pitanju jačanja institucija, ali i po pitanju, naravno, odnosa javnog mnjenja prema kori&scaron;ćenju nuklearne energije u Srbiji&quot;, navela je ministarka.Ukazala je, kako je rekla, da nastupa era nuklearne energije i poručila da Srbija želi da bude deo te renesanse.&quot;Nama treba stabilan izvor bazne energije. Mi se oslanjamo većinski na na&scaron;e termoelektrane ili i na hidroelektrane. Imamo u planu i razvoj obnovljivih izvora energije i vetroparkova i solarnih elektrana, ali bez bazne energije mi ne možemo da planiramo rast i razvoj ekonomski, ali i sigurnost snabdevanja za na&scaron;e građane&quot;, navela je Đedović Handanović.Srbija će naravno, kako je rekla, ulagati i u gasne elektrane čija će izgradnja biti veoma brzo započeta.&quot;Gasne elektrane će nam služiti u tom periodu tranzicije do 2045. i 2050. A sve sa ciljem da smanjimo emisije &scaron;tetnih gasova&quot;, dodala je ona.Đedović Handanović će večeras prisustvovati i večeri u Jelisejskoj palati za &scaron;efove delegacija koju priređuje predsednik Makron kao domaćin samita.&quot;Pre svega Srbija i Francuska imaju izuzetno dobro razvijenu i političku i ekonomsku saradnju i to je zahvaljujući i dobrim odnosima predsednika Vučića i predsednika Makrona. I u tom smislu, znači, Srbija je veoma dobro prepoznata na ovom samitu. Ja mislim da će ta večera u Jelisejskoj palati biti prilika da i u neformalnijem ambijentu razmenimo i mi&scaron;ljenje, ideje i planove, naravno sa Francuskom kao sa domaćinom, ali i sa ostalim zemljama učesnicama. Tu su i predsednica EK Ursula fon der Lajen, tu je direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, koja mora nas da prati u na&scaron;em razvoju programa i verifikuje sve ono &scaron;to mi radimo&quot;, rekla je ona.Dodala je da će tu biti i premijeri Robert Fico iz Slovačke, Kirijakos Micotakis iz Grčke i drugi.&quot;Za nas je bitno da smo ovde, da pokažemo ambiciju, da pokažemo želju. Plan koji Srbija ima 2035 koji smo pokazali i predstavili građanima u pro&scaron;lu subotu i da naravno razvijamo na&scaron;e partnerstva sa zemljama koje imaju jaku bazu i koje mogu da nam pomognu u razvoju na&scaron;eg nuklearnog programa&quot;, kazala je.Na samitu, u kongresnom centru &quot;La Seine Musicale&quot;, učestvuju predstavnici skoro 50 zemalja iz celog sveta, a Srbiju predstavlja ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.Drugi Nuklearni samit održava se u organizaciji Vlade Francuske i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Samit okuplja &scaron;efove država i vlada, predstavnike međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i industrije, sa ciljem da se nuklearna energija pozicionira kao ključni oslonac globalne tranzicije ka čistim izvorima energije.Ministarka Đedović Handanović učestvovaće danas na prvom panelu u okviru samita &quot;Regionalni razvoj i strategije: potencijal nuklearne energije za re&scaron;avanje rastuće globalne potražnje za čistom energijom&quot;, na kome će govoriti i izvr&scaron;ni direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol.

Srbija bi 2040. mogla da dobije prvu nuklearnu elektranu na mreži: Cena 10 milijardi evra

0 Komentari