Zašto žene imaju, ali i očekuju manje zarade?

Platni jaz se na isti način vidi i u zemljama Evropske unije, a podaci Eurostata pokazuju da je on u proseku oko 11 odsto, pi&scaron;e Infostud.&Scaron;to se Srbije tiče, taj jaz vidljiviji je u Beogradu nego u manje razvijenim delovima zemlje. Prema istraživanju Instituta za razvoj i inovacije &quot;Razlike među polovima u prosečnim neto zaradama&quot; pokazuje da &scaron;to region ima vi&scaron;i nivo zarada, to je platni jaz između polova izraženiji. Najveći je zato u Beogradu, čak 19 odsto, dok je najmanji u regionu Zapadne Srbije i &Scaron;umadije devet odsto. Razlozi su prosti. U Beogradu je koncentrisan veliki broj upravljačkih i visoko plaćenih pozicija, na kojima i dalje dominiraju mu&scaron;karci.Dodatno, istraživanje Infostuda rađeno svojevremeno tokom trajanja jednog od Regionalnih sajmova zapo&scaron;ljavanja pokazalo je i jedan dodatni problem. Žene, naime, ne samo da zarađuju manje, iako su obrazovanije od mu&scaron;karaca, one i prilikom konkurisanja za posao očekuju manju zaradu. Taj jaz, pokazalo je pomenuto istraživanje je oko 200 evra.Ovo istraživanje sprovedeno na vi&scaron;e od 4.000 ispitanika pokazalo je da žene zapravo &quot;pretpostavljaju&quot; da treba da imaju za ovaj iznos manju platu u odnosu na mu&scaron;karce koji konkuri&scaron;u na istu poziciju i sa istim ili sličnim kvalifikacijama.Infostud je istraživao povodom Dana žena, zbog čega je to tako? &Scaron;ta to podstiče žene da imaju manja očekivanja u pogledu zarade, suprotno njihovim kvalifikacijama i iskustvu?Problematična struktura trži&scaron;ta rada&quot;Najproblematičnije je to &scaron;to platni jaz u Srbiji nije rezultat samo razlike u plati za isti posao, već je pre svega posledica &scaron;ire strukture trži&scaron;ta rada. Drugim rečima, razlika u prihodima nastaje mnogo ranije, u raspodeli pozicija, mogućnosti napredovanja i kontinuitetu karijere&quot;, kaže za Infostud Milica Dola&scaron;ević, menadžerka projekata u Institutu za razvoj i inovacije.Ona dodaje da žene ređe dolaze do upravljačkih i rukovodećih funkcija, koje nose najveće zarade i najveći uticaj.&quot;Istovremeno, če&scaron;će su zaposlene u sektorima koji su u proseku slabije plaćeni, i imaju prekide u karijeri povezane sa roditeljstvom i brigom o porodici. Sve to znači da se platni jaz formira kroz čitav karijerni put, a ne samo kroz pojedinačne odluke poslodavaca o visini plate. Zbog toga je važno da se pitanje platnog jaza posmatra &scaron;ire &ndash; kao pitanje jednakog pristupa prilikama, napredovanju i pozicijama odlučivanja, a ne samo kao pitanje razlike u zaradi na istom radnom mestu&quot;, upozorava sagovornica.Duboko ukorenjeni patrijarhatNekada&scaron;nja poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković kaže za Infostud da je očekivanje žena da imaju manju zaradu zapravo posledica dubokog i vi&scaron;edecenijskog ukorenjenog patrijarhalnog obrasca. Žene sebe, kako ona kaže, doživljavaju kao manje vredne i zbog toga njihova očekivanja u pogledu plate budu manja.&quot;Povezan sa tim je i nivo odgovornosti koji imaju prema deci ili nekom drugom članu svoje porodice. Zato se teže odlučuju na promenu posla ili rizik da traže veću zaradu. To je zapravo začarani krug iz kojeg same žene moraju za početak da izađu, pogotovo &scaron;to zvanična statistika govori da su neretko obrazovanije i kvalifikovanije od mu&scaron;karaca&quot;, kaže biv&scaron;a poverenica.Milica Dolo&scaron;ević podseća na činjenicu da se već na početku profesionalnog puta žene če&scaron;će suočavaju sa sporijim napredovanjem i većom neizvesnođću u pogledu kontinuiteta karijere.&quot;Posebno važan faktor jeste period materinstva, koji u praksi često znači prekid ili usporavanje profesionalnog razvoja. Kada se takva iskustva ponavljaju na nivou čitavog dru&scaron;tva, postepeno se formira percepcija da su najvi&scaron;e plate i najuticajnije pozicije rezervisane, pre svega, za mu&scaron;karce&quot;, kaže Janković. Neplaćeni rad i manjak samopouzdanjaDodatni aspekt predstavlja i raspodela neplaćenog rada u domaćinstvu. U Srbiji žene i dalje provode značajno vi&scaron;e vremena u kućnim obavezama i brizi o porodici, &scaron;to direktno utiče na raspoloživo vreme za dodatne edukacije, profesionalno usavr&scaron;avanje, umrežavanje ili razvoj poslovnih ideja.&quot;Sve to ima dugoročne posledice, od sporijeg karijernog napredovanja do manjeg samopouzdanja u pregovorima o plati ili prilikom pokretanja sopstvenog biznisa. Zbog toga razlike u očekivanjima nisu samo pitanje individualnih ambicija, već odraz &scaron;ireg ekonomskog i dru&scaron;tvenog okvira&quot;, kaže Dolo&scaron;ević.Sagovornica upozorava da su u Srbiji nedovoljno razvijeni i nedosledno se primenjuju zakonodavni i institucionalni okvir koji bi podržao ravnopravno uče&scaron;će žena na trži&scaron;tu rada. &quot;Posebnu pažnju potrebno je posvetiti položaju žena nakon porodiljskog odsustva. Nedovoljan sistemski odgovor na izazove sa kojima se žene tada suočavaju može imati dugoročne negativne posledice. Počev od otežanog povratka na trži&scaron;te rada i sporijeg napredovanja, do &scaron;ireg dru&scaron;tvenog efekta poput odlaganja ili izbegavanja majčinstva&quot;, rekla je.Zato je potrebno unapređenje zakonodavnog okvira, razvoj politika koje olak&scaron;avaju usklađivanje rada i roditeljstva, ali i kontinuirano podizanje svesti javnosti o važnosti ravnopravnog uče&scaron;ća žena u ekonomiji.&quot;Samo takav pristup može dugoročno doprineti smanjenju platnog jaza i stvaranju pravednijeg trži&scaron;ta rada&quot;, kaže Dolo&scaron;ević.Ograničeni slučajevi, ne op&scaron;te praviloZorica Mr&scaron;ević, profesorka Fakulteta za evropske pravno političke studije kaže da je do manjih primanja žena od mu&scaron;karaca istorijski do&scaron;lo u vreme posle Pravog i Drugog Svetskog rata.Ipak, ona kaže da nije sigurna da postoje utemeljena istraživanja koja pokazuju da žene očekuju i prihvataju nižu zaradu, ali da to svakako nije op&scaron;ta pojava.&quot;Možda u neki pojedinačnim slučajevima ali kao op&scaron;te pravilo ne bih rekla da postoji. Žene koje na to pristaju, mahom to rade jer im je očajnički potreban posao i spemne su da u početku prihvate niža primanja. Inače to pitanje je isto kao i ono, za&scaron;to žene dugo ostaju u nasilnim brakovima, za&scaron;to se odmah ne razvedu, ne pobegnu od nasilnika i sl. Odgovor na to nije da žene prihvataju nasilje, već im je te&scaron;ko institucionalno da sprovedu razvod. Kada institucije ne &scaron;tite žene i ne sankcioni&scaron;u diskriminaciju žena, nisu žene te koje vole da budu diskriminisane i manje plaćene, nego jednostavno ne vide efikasnost institucija kojima bi se obratile za pomoć&quot;, ukazuje Mr&scaron;ević.&quot;Dakle ipak samatram da očekivanja manje zarade ili prihvatanje manje zarade, nisu posledica vaspitanja, socijalizacije ili partijarhalnog vaspitanja&quot;, dodaje ona.&quot;Verujem da niko nije toliko neodgovoran rodtelj da ćerke uči da prihvataju manja primanja od mu&scaron;karaca na istim radnim mestima. I najpatrijarhalniji roditelji podstiču i podržavaju žensku decu da se &scaron;koluju i budu &scaron;to obrazovanije da bi imale bolje mogućnosti na trži&scaron;tu rada&quot;, zaključuje Mr&scaron;ević.

Zašto žene imaju, ali i očekuju manje zarade?

1 Komentari