Danas počinje 33. Kopaonik biznis forum: Više od 1.500 predstavnika poslovne zajednice

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović kaže za Tanjug da je cilj da se defini&scaron;e model rasta koji će jednokratne efekte velikih investicija, poput onih u okviru priprema za Ekspo 2027, pretvoriti u održive izvore razvoja. Tokom četiri dana foruma biće održano 35 panela, tri plenarne sesije i &scaron;est specijalnih događaja, a uz uče&scaron;će vi&scaron;e od 1.500 predstavnika poslovne zajednice, akademskog sektora, državnih institucija i međunarodnih organizacija, među kojima je oko 210 panelista. Među istaknutim gostima očekuje uče&scaron;će premijera Srbije Đura Macuta, ministra finansija Sini&scaron;e Malog, guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković i stranih stručnjaka među kojima su Sangit Pol Čaudari i Dejvid Rep&scaron;tajn. Vlahović navodi da će centralna tema poku&scaron;ati da odgovori na pitanje kakav model rasta je potreban na&scaron;oj zemlji u narednom periodu. &quot;I s tim u vezi se nameće tema industrijske politike, odnosno jasno definisane strategije koja bi trebalo da budući rast privrede Srbije bazira ne samo na količini kapitala i na količini dostupne radne snage, nego i na kvalitetu investicija, kako stranih direktnih investicija, tako i domaćih privatnih investicija koje godinama unazad stagniraju u ukupnom portfelju investicija&quot;, objasnio je Vlahović. Ističe da ćemo u ovoj godini imati veću stopu rasta u odnosu na 2025, između ostalog, i zbog velikih investicija koje se odnose na zavr&scaron;etak infrastrukture za Ekspo 2027. &quot;Ali se postavlja pitanje kako taj jednokratni efekat zapravo pretvoriti u dugoročne održive izvore rasta i stoga govorimo o potrebi da se defini&scaron;e jedna jasna industrijska politika koja će sa jedne strane povećati energetsku sigurnost i omogućiti brži transport i koja će obezbediti razvoj domaćih klastera u industrijama koje su sa vi&scaron;om dodatom vredno&scaron;ću i koje pripadaju grupi veće tehnolo&scaron;ke složenosti, dakle u elektroindustriji, ma&scaron;inskoj industriji, prehrambenoj industriji i informacionim tehnologijama&quot;, naveo je Vlahović. Dodaje da bi jasna industrijska politika trebalo da omogući dalji razvoj digitalne infrastrukture u Srbiji, ali i unapređenje javne uprave, kvaliteta i snage nezavisnih regulatornih institucija. &quot;Po&scaron;to je za bilo koje investiranje jako važna ne samo stabilnost nego i predvidivost privrednog ambijenta, a upravo su nezavisne institucije amortizeri koji čak i u situacijama kada postoji nestabilnost izazvana spolja ili iznutra, amortizuju takva negativna kretanja i obezbeđuju daleko bolju predvidivost za potencijalne investitore&quot;, kaže Vlahović. Kada je reč o ostalim temama koje će biti predmet razgovora tokom četiri dana foruma, Vlahović navodi da će se na dva makroekonomska panela analizirati ekonomska kretanja u regionu Zapadnog Balkana, a nekoliko panela biće posvećeno ve&scaron;tačkoj inteligenciji i njenoj ulozi u poslovnoj transformaciji. &quot;Govorićemo o tome kako fintek startapovi menjaju pravila poslovanja, dakle o brzini kao novoj valuti. Govorićemo o lojalnosti, o poverenju u finansijski sistem, ali i o srebrnoj ekonomiji, odnosno kako ljude koji se nalaze u trećem dobu, pretvoriti u izvore rasta, a ne samo u socijalni teret za državu&quot;, rekao je Vlahović. Razgovaraće se o obrazovanju, a po prvi put otvara se i tema kulture kao pokretača ekonomskog razvoja na&scaron;e zemlje. &quot;Imamo nekoliko industrijskih panela, poput panela koji je posvećen trži&scaron;tu nekretnina i o tome &scaron;ta nas očekuje u narednom periodu. Zatim panel koji je posvećen prehrambenoj poljoprivrednoj industriji. Govorićemo o ekonomiji destinacije i potencijalima razvoja kongresnog turizma u Srbiji. Veoma interesantan panel će biti panel koji je posvećen dekarbonizaciji i efektu karbonskih taksi na konkurentnost privrede Srbije&quot;, naveo je Vlahović. Preporučuje da se sa posebnom pažnjom saslu&scaron;a panel posvećen energetskoj bezbednosti i energetskoj transformaciji na kome učestvuju sve važne kompanije iz ove oblasti i navodi da će se program zavr&scaron;iti panelom koji je posvećen reformi zdravstvenog sistema u Srbiji. &quot;Imaćemo veliki broj gostiju, razgovora sa tim gostima ili njihovo plenarno obraćanje&quot;, rekao je Vlahović. Među istaknutim gostima Vlahović navodi premijera Srbije Đura Macuta, ministra finansija Sini&scaron;u Malog, guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković i strane stručnjake među kojima su i globalni autor i strateg za digitalne platforme i poslovne ekosisteme Sangit Pol Čudari (Paul Sangeet Choudary) i stručnjak za marketing Dejvid Rep&scaron;tajn (David Reibstein) sa Univerziteta Pensilvanija. &quot;Dakle 35 panela, &scaron;est specijalnih događaja uključujući goste foruma, tri plenarne sesije, jako veliki broj interesantnih diskusija i verujem da će svi učesnici foruma naći ono &scaron;to ih posebno interesuje i sa zadovoljstvom pratiti rad foruma&quot;, kazao je Vlahović Tanjugu. Na pitanje da li će neki od tih panela biti posvećen aktuelnim temama poput problema Naftne industrije Srbije i domaćih prevoznika na teritoriji Evropske unije, Vlahović kaže da će se i tome razgovarati. &quot;Pitanje NIS-a biće zastupljeno na panelu o energetskoj transformaciji. Takođe i panel o dekarbonizaciji je mesto na kome ćemo govoriti o tom delu energetskog sektora Srbije. Takođe, i na panelu o efektima geopolitičkih rizika na Zapadni Balkan. &Scaron;to se tiče problema transporta, o tome će se govoriti na panelu o konektivnosti i infrastrukturi koji je na programu u utorak u prepodnevnim satima&quot;, rekao je Vlahović. Govoreći o godini za nama, Vlahović kaže da su makroekonomski indikatori pokazali da je vreme da se razmi&scaron;lja o promeni modela rasta. I ne samo da se, kako kaže, razmi&scaron;lja nego i da se formuli&scaron;e novi model rasta koji neće biti isključivo baziran na količini kapitala, investiranog kapitala i radnoj snazi, budući da nismo u situaciji u kojoj smo bili pre 10 godina. &quot;Da je tako, svedoči činjenica da je na&scaron; rast u 2025. godini bio svega dva odsto, dvostruko manji nego u prethodnoj 2024. godini, dok je nivo stranih direktnih investicija bio za vi&scaron;e od 40 odsto manji nego u 2024. Sve je to zapravo efekat globalne polikrize u kojoj Evropa najgore prolazi, a podsetiću da je Evropa, odnosno Evropska unija na&scaron; glavni trgovinski partner. Tako da dobrih vesti spolja nema, makar kad su Srbija i Zapadni Balkan u pitanju&quot;, smatra Vlahović. On je istakao da je svetsku ekonomiju u protekloj godini obeležio trgovinski rat na relaciji Amerika - Kina i Kina - Evropa, zatim tenzije između Amerike i Evrope, kao i tenzije oko otvaranja potencijalno novih ratnih žari&scaron;ta, ali i te&scaron;ko prepoznatljiva spoljna politika koja dolazi iz SAD-a. &quot;Taj narativ ima neposredni uticaj na finansijska trži&scaron;ta, &scaron;to smo mogli da vidimo uvođenjem velikih taksi na uvoz u Ameriku, jer je trži&scaron;te kapitala odreagovalo istog trenutka i do&scaron;lo je do značajnog pada akcija. Kasnije se sve, manje-vi&scaron;e, stabilizovalo&quot;, istakao je sagovornik Tanjuga. Na pitanje da li odluka EU o zabrani uvoza ruskog gasa utiče na stabilnost njene ekonomije, Vlahović kaže da je nemačka privreda platila najveću cenu takve politike, ali da dugoročno efekti neće biti negativni po evropsku privredu. &quot;Privreda Nemačke, u kojoj je industrija ključna privredna grana, godinama je svoj razvoj bazirala na uvozu jeftinih energenata koji su dolazili iz Rusije. Međutim, mislim da je taj proces energetske tranzicije manje-vi&scaron;e zaokružen, tako da ta odluka u narednom periodu neće imati značajniji negativni efekat na evropsku privredu. Evropska unija je jo&scaron; od početka rata u Ukrajini, pre ravno četiri godine, vrlo jasno definisala plan energetske tranzicije, zelene tranzicije i na tome dosledno radi&quot;, rekao je Vlahović. Govoreći o mogućnostima za ubrzanje privrednog rasta Srbije u narednom periodu, Vlahović navodi da je problem u nedovoljno definisanoj industrijskoj politici. &quot;Ona se uglavnom svodila na neselektivne subvencije koje su dodeljivane bilo kom stranom investitoru ukoliko investira određeni iznos novca, ne vodeći računa pri tome da li te investicije odlaze u tehnolo&scaron;ki razvijenije sektore, sektore sa vi&scaron;om dodatom vredno&scaron;ću, a sa jednim osnovnim ciljem, zapravo da se zaposli stanovni&scaron;tvo. Danas mi nismo u situaciji u kojoj smo bili pre 10 godina, stopa nezaposlenosti nije 20 i vi&scaron;e procenata, nego je manja od devet procenata. Vi&scaron;e i nema jeftine radne snage na čemu mi možemo da gradimo neku komparativnu prednost i da težimo upravo ka tim industrijama koje su industrije sa nižom dodatom vredno&scaron;ću&quot;, ukazao je Vlahović. On je istakao da Srbija mora da nastavi sa reformama ukoliko želi investitore iz visoko tehnolo&scaron;ko složenih industrija. &quot;Srbija mora da radi na jačanju institucija, kvaliteta institucija i njihove nezavisnosti, na stvaranju jednakih uslova za sve učesnike na trži&scaron;tu, na doslednom po&scaron;tovanju ugovora i prava svojine da bi se na taj način eliminisao rizik koji u tom delu postoji. Srbija mora da radi i na značajnom smanjenju korupcije. Dakle, tu treba da se napravi jedan značajni pomak i ja sam siguran da ukoliko se to uradi sa jednom doslednom industrijskom politikom, sa doslednim javnim politikama, fiskalnom i monetarnom. Mi možemo preokrenuti taj tok budućih ekonomskih de&scaron;avanja i formulisati novi model rasta&quot;, zaključio je predsednik Saveza ekonomista Srbije. Kopaonik biznis forum, koji se naziva i Srpski Davos, najvažniji je poslovni događaj u zemlji i region, a ove godine se održava 33. put, od 1. do 4. marta u hotelu Grand na Kopaoniku. Organizator KBF-a je Savez ekonomista Srbije, partner je kompanija Masterkard, a NLB Komercijalna banka generalni sponzor.

Danas počinje 33. Kopaonik biznis forum: Više od 1.500 predstavnika poslovne zajednice

0 Komentari