Hitno potrebno čak 20.000 dostavljača: Haos u "najsrećnijoj zemlji na svetu"

Prema navodima medija, već postoje dostavljači koji su spremni da plate registrovanim &quot;kuririma&quot; između 450 i 900 evra mesečno, ili čak trećinu dnevne zarade, kako bi mogli da rade preko njihovog ugovora. Na taj način oni koji već imaju drugi posao formalno zadržavaju status dostavljača i &quot;iznajmljuju&ldquo; svoje mesto nezaposlenima. Platforma je potvrdila saznanja o takvoj praksi i najavila mere za njeno suzbijanje.Nedostatak radnika - ali ne u svim profesijamaBorba za poslove u dostavi samo je deo &scaron;ireg problema na finskom trži&scaron;tu rada. Procene govore da je oko 300.000 ljudi bez posla, dok istovremeno nedostaje stručnjaka u određenim oblastima - IT sektoru, zdravstvu, zelenoj tranziciji i drugim visokokvalifikovanim zanimanjima. Ta radna mesta često ne mogu da popune postojeći tražioci posla.Najveći broj nezaposlenih čine osobe sa srednjom stručnom spremom, ali i visokoobrazovani kadrovi, naročito sociolozi i ekonomisti.Rekordan broj nezaposlenih diplomacaPrimer Miike Alhopura iz Turkua pokazuje razmere problema. Nakon &scaron;to mu nije produžen ugovor na određeno u gradskoj upravi, poslao je desetine prijava i dobio samo dva poziva na razgovor.Statistika sindikata Akava pokazuje da je u decembru pro&scaron;le godine vi&scaron;e od 50.000 visokoobrazovanih ljudi bilo bez posla - najvi&scaron;e u ovom veku. Trend, upozoravaju stručnjaci, ne pokazuje znake usporavanja.Digitalizacija i ve&scaron;tačka inteligencija menjaju trži&scaron;teStručnjaci ocenjuju da trži&scaron;te rada prolazi kroz duboku strukturnu transformaciju, pod uticajem digitalizacije, automatizacije i razvoja ve&scaron;tačke inteligencije. Broj nezaposlenih visokoobrazovanih raste brže nego kod ljudi sa nižim nivoom obrazovanja.Dodatni problem je nedostatak radnog iskustva. Među nezaposlenima mlađim od 30 godina čak 27.000 nikada nije radilo nijedan dan, &scaron;to čini gotovo desetinu ukupno nezaposlenih.Privreda usporila, trži&scaron;te rada se naglo pogor&scaron;aloIako Finska ima jedan od najboljih obrazovnih sistema na svetu, a zemlja je već osam godina zaredom progla&scaron;ena za najsrećniju, ekonomija se sporije oporavlja od pandemije nego ostatak evrozone. Do 2023. pokazatelji su bili blizu evropskog proseka, ali je potom do&scaron;lo do naglog pogor&scaron;anja &mdash; trži&scaron;te rada se u kratkom roku uru&scaron;ilo, a nezaposlenost počela brzo da raste.Prekid trgovine s Rusijom dodatno pogodio ekonomijuNa pad aktivnosti uticalo je i naglo smanjenje trgovine sa Russia nakon invazije na Ukrajinu. Dok je 2013. čak 9,6 odsto finskog izvoza zavr&scaron;avalo u Rusiji, do 2024. taj udeo pao je na samo 0,4 odsto.Vi&scaron;e penzionera i imigranata na trži&scaron;tu radaNa berzu rada sve če&scaron;će se prijavljuju i penzioneri koji žele dodatni posao jer penzije ne pokrivaju tro&scaron;kove života, dok istovremeno raste udeo radno sposobnih imigranata. Njihov udeo u radnoj snazi porastao je sa &scaron;est odsto 2018. na oko 11 odsto 2024. godine.Poslovi dostave hrane gotovo su u potpunosti prepu&scaron;teni imigrantima. Kako navodi jedan od dostavljača, &bdquo;treba se zapitati za&scaron;to nijedan Finac ne radi ovaj posao &mdash; zato &scaron;to je zaista lo&scaron;&ldquo;.Dru&scaron;tvo visokih plata bez &quot;srednjeg re&scaron;enja&quot;Za razliku od nekih drugih evropskih zemalja, u Finskoj nema mnogo slabo plaćenih poslova niske dodate vrednosti, jer kolektivni ugovori postavljaju relativno visoke standarde plata. Zato, pojednostavljeno rečeno, ili imate stabilan i dobro plaćen posao - ili ste nezaposleni, dok prelaznih opcija ima vrlo malo.

Hitno potrebno čak 20.000 dostavljača: Haos u "najsrećnijoj zemlji na svetu"

0 Komentari