Energetska kriza u EU: U jednom sektoru 101 pogon zatvoren, 75.000 radnih mesta izgubljeno

Nisu, međutim, pod pritiskom samo hemičari: sličan obrazac iznuđenih ga&scaron;enja, odgađanja ulaganja i preseljenja pogona zahvata i ostale energetski intenzivne grane, od industrije čelika do cementa, aluminijuma i keramike.Procene ECB&ldquo;Evropa gubi industrijske kapacitete brzinom kakvu nikada pre nismo videli. Ovo nije privremeni pad, to je strukturni pomak konkurentnosti koji utiče na sve proizvodne sektore&rdquo;, rekao je Markus Kamiet, izvr&scaron;ni direktor hemijskog diva BASF-a. Visoke cene energije u Evropi usporavaju energetski intenzivne industrije i Evropska unija mora da preduzme hitne mere kako bi smanjila tro&scaron;kove energije, zatražili su čelnici evropskih industrijskih preduzeća nakon samita koji se održao sredinom februara u Antverpenu.Procene Evropske centralne banke (ECB) pokazuju da bi trajno desetpostotno poskupljenje struje moglo da izbri&scaron;e do dva posto radnih mesta u energetski intenzivnoj proizvodnji. U sektoru usluga na svako izgubljeno industrijsko radno mesto gasi se do pet radnih mesta. Cene koje su pre energetske krize 2022. iznosile oko 75 evra po megavat-satu sada prelaze sto evra, a u nekim su zemljama čak prema&scaron;ile 190 evra po megavat-satu, &scaron;to je dvostruko vi&scaron;e od nivoa od pre četiri godine, upozorili su ekonomisti ECB-a.&quot;Cene električne energije u EU i dalje su vi&scaron;e unutar Evrope nego u konkurentskim zemljama. Tro&scaron;kovi ugljenika jedinstveni su za Evropu, a sistem je osmi&scaron;ljen tako da povećava tro&scaron;kove iz godine u godinu&rdquo;, stoji u deklaraciji koju je potpisalo vi&scaron;e od 100 čelnika preduzeća iz industrijskog sektora. Deklaracija je objavljena samo nekoliko nedelja pre najavljenih rasprava čelnika EU u martu. Prema najavama, EU je spremna da revidira sistem određivanja cena električne energije u kojem je veleprodajna cena struje i dalje snažno povezana s cenom gasa.Nakon izmena iz 2024, koje su već ublažile vezu između maloprodajnih cena i fosilnih goriva, sada se otvara pitanje novih korekcija samog &ldquo;merit order&rdquo; sistema u kojem najskuplja aktivirana elektrana određuje cenu za celo trži&scaron;te. Predsednica EK Ursula fon der Lajen najavila je da će &ldquo;doneti različite opcije i nalaze o tome je li vreme da krenemo napred u dizajnu trži&scaron;ta ili smo jo&scaron; uvek dobri&rdquo;, nagla&scaron;avajući da zaključak jo&scaron; ne postoji, ali da pritisak industrije zahteva odgovore, pi&scaron;e Poslovni dnevnik.Ursula fon der Lajen je u Antverpenu otvoreno priznala da se energetski intenzivni sektori suočavaju s &ldquo;visokim i nestabilnim&rdquo; cenama, ali podseća da &ldquo;znamo razlog za to: gas diže cene, obnovljivi izvori energije i nuklearna energija snižavaju cene&rdquo;.Kao &ldquo;dobru vest&rdquo; navodi činjenicu da EU ima potencijal da smanji tro&scaron;kove ubrzanjem ulaganja u obnovljive izvore i prenosnu mrežu. Sledeći korak vidi u usmeravanju &ldquo;vi&scaron;e prihoda ETS-a natrag u industriju&rdquo;, uz argument da &ldquo;ti resursi dolaze iz industrije i moraju se ponovno uložiti u industriju&rdquo;, s obzirom na to da su emisije od 2005. do danas smanjene za 39 posto, uz vi&scaron;e od 260 milijardi evra prikupljenih prihoda.Hrvatska industrija u ovu raspravu ulazi sa startnom nepovoljnijom pozicijom: prema procenama HUP-a, domaće firme plaćaju oko 18 posto vi&scaron;u cenu električne energije od proseka EU-a, odnosno 23 posto vi&scaron;e od zemalja centralne i istočne Evrope. Glavni ekonomist HUP- a Hrvoje Stojić podseća da električna energija čini gotovo 26 posto finalne potro&scaron;nje energenata i drugi je najvažniji energent nakon gasa, pa razlike u jediničnoj ceni direktnu &quot;utiču na tro&scaron;ak proizvodnje, profitabilnost i investicione odluke&rdquo;, odnosno na samu konkurentnost.Osim toga, Hrvatska, za razliku od nekih država članica, nema razrađene mehanizme stabilizacije cene električne energije pa HUP predlaže paralelni pristup: jačanje dugoročnog ugovaranja i fleksibilnosti, razvoj skladi&scaron;tenja, optimizaciju mrežarina i parafiskalnih nameta te uvođenje kompenzacija indirektnih CO2 tro&scaron;kova kroz ETS i CISAF okvire.Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta upozorava da je problem cena energije &ldquo;složeniji nego &scaron;to se čini&rdquo;, posebno u kontekstu sve če&scaron;ćih negativnih cena kada ponuda nadma&scaron;uje potražnju, a proizvođači praktično plaćaju da bi predali struju u mrežu. Podseća da su interkonekcije ključne za jedinstveno trži&scaron;te i zajedničku sigurnost, ali primećuje i paradoks: u nekim slučajevima izvoz jeftinije energije može da povisi cene na izvoznom trži&scaron;tu.Kosta najavljuje da će države članice u martu poku&scaron;ati da izađu iz &ldquo;ideolo&scaron;ke rasprave&rdquo; i pređu na &ldquo;tehničku i pragmatičniju raspravu&rdquo;, uključujući ideju litvanskog predsednika da se buduće koristi jeftine obnovljive energije &ldquo;monetizuju unapred&rdquo;, a vrate kasnije kada čiste energije bude u izobilju.Fleksibilnost i dugoročni ugovoriFenomen negativnih cena na veleprodajnim trži&scaron;tima postao je sve če&scaron;ći kako raste udeo vetra i sunca, a mreža i potražnja ostaju nefleksibilne. Predstavnici sektora čiste energije nagla&scaron;avaju da su negativne cene &ldquo;jasan signal&rdquo; da Evropa mora da ubrza razvoj skladi&scaron;tenja i fleksibilne potražnje.Glavna izvr&scaron;na direktorka udruge WindEuropea Tine van der Streten ističe da re&scaron;enje leži u &ldquo;vi&scaron;e sistema skladi&scaron;tenja, ali i upravljanju potražnjom&rdquo; kako bi energetski intenzivne firme bile spremnije da rade kad su cene niske. Katarina Augusto iz SolarPower Europe predlaže desetostruko povećanje baterijskih kapaciteta do 2030. te &ldquo;pristup koji fleksibilnost stavlja na prvo mesto u planiranju mreže&rdquo;.Za industriju to znači da će borba protiv visokih cena sve vi&scaron;e zavisiti od mogućnosti da prilagođava potro&scaron;nju, sklapa dugoročne ugovore i koristi skladi&scaron;tenje, a ne samo od jednokratnih intervencija sa cenama. U tom smeru idu i instrumenti poput ugovora za razliku (CfD) i dugoročnih ugovora o otkupu električne energije (PPA), koje EU sve snažnije promovi&scaron;e kao dopunu klasičnom sistemu, s ciljem da se delom odvoji cena za krajnje potro&scaron;ače od gasnih skokova.

Energetska kriza u EU: U jednom sektoru 101 pogon zatvoren, 75.000 radnih mesta izgubljeno

0 Komentari