Troškovi se mere milijardama: Nemci postali krajnje neorganizovani

Novi berlinski aerodrom? Planiran za pet, zavr&scaron;en za četrnaest godina. Glavna železnička stanica u &Scaron;tutgartu? Gradi se i posle &scaron;esnaest godina.Hambur&scaron;ka Filharmonija na Labi? Devet godina umesto tri. A tro&scaron;kovi? Ponekad deset puta veći od obećanih.Uzmimo za primer i opersku kuću u Kelnu. Izgrađena pedesetih kao simbol moderne demokratije, bila je kulturni dragulj. Do 2012. već joj je bilo potrebno renoviranje. Plan je zvučao jednostavno: tri godine radova, pa ponovno otvaranje 2015.A sada, 2026. godine, i dalje je gradili&scaron;te zgrada &ndash; koja obuhvata samu operu, pozori&scaron;te sa dve scene i dečju operu sa sopstvenom scenom.Tro&scaron;kovi se mere milijardamaOperska pevačica Emili Hindrihs se seća svog optimizma kada se pridružila ansamblu 2015. &quot;Tada sam mislila: dobro, to će brzo re&scaron;iti. Bila sam optimistična.&ldquo;Deset godina kasnije, Emili jo&scaron; uvek nije kročila u tu zgradu. Predstave su rasute po privremenim prostorima, a frustracija je ogromna.Prvobitni budžet od 250 miliona evra narastao je na 850 miliona. Kada se dodaju kamate i tro&scaron;kovi privremenih prostora, račun dostiže cifru od 1,5 milijardi. &quot;Od toga mi je muka&quot;, kaže Hindrihs. &quot;Kao da stalno bacamo novac.&ldquo;Tokom decenije gradnje, glumac Andreas Grecinger je pro&scaron;ao kroz čitav spektar emocija. &quot;Nada, očaj, bes &ndash; i sve vi&scaron;e cinizma. Stalno su najavljivali nove datume, koji se nikada nisu obistinili.&ldquo;Najvi&scaron;e ga je uznemirilo to &scaron;to niko nikada nije objasnio za&scaron;to je projekat propao. &quot;Niko ne zna&quot;, kaže on. &quot;Niko ne može da kaže &scaron;ta je tačno po&scaron;lo naopako. Sve je to jedna velika, zbunjujuća, komplikovana mreža uzroka.&ldquo;&Scaron;ta izaziva ka&scaron;njenja u Nemačkoj?Jirgen Mark Volm preuzeo je vođenje projekta 2024, kada je već kasnio devet godina. Ukazuje na ogromnu složenost: 64.000 kvadratnih metara, 2.000 prostorija, 58 firmi sa 72 različita zanata, plus 22 projektantske agencije.&quot;Mnogo toga je moralo da se radi ponovo jer dozvole nisu bile pravilno izdate, a pojavili su se i propusti u projektovanju i izgradnji&quot;, obja&scaron;njava Volm za DW.Tu je i kruti sistem javnih nabavki, koji često favorizuje najjeftinijeg ponuđača. Kada izvođači bankrotiraju, radovi staju, raspisuju se novi tenderi i ka&scaron;njenja se gomilaju.&quot;Firme su odlazile u stečaj&ldquo;, priča Volm. &quot;Morali smo da dovodimo nove, a one su morale da se uključe u projekat koji je već bio u toku, pa se sve stalno menjalo.&quot;U su&scaron;tini, &quot;slom&ldquo; komunikacije bio je glavni problem u Kelnu. &quot;Veoma smo dobri u re&scaron;avanju tehničkih problema, ali ne i u komunikaci&quot;Nemačka ima problemOgromna ka&scaron;njenja de&scaron;avaju se &scaron;irom zemlje.&quot;Nemačka ima ogroman problem&quot;, kaže Rajner Holcnagel, predsednik Saveza poreskih obveznika. &bdquo;Veliki projekti se vi&scaron;e ne grade brzo, efikasno i u skladu sa potrebama. Vi&scaron;e ne važi ona stara pozitivna slika o Nemačkoj.&ldquo;Holcnagel ukazuje na slojeve propisa &ndash; od ekolo&scaron;kih do bezbednosnih &ndash; koji sve usporavaju.&quot;Gradnja u Nemačkoj je ekstremno skupa. Ne zbog materijala ili plata, već zato &scaron;to imamo toliko propisa. Oni nas ko&scaron;taju ogromnog vremena, novca i truda.&quot;Stvari se dodatno komplikuju kada odgovornost za te propise leži u različitim odeljenjima komplikovane administracije.Priča o dve katedraleOpera u Kelnu nije prvi epski projekat koji kasni. Poznata kelnska katedrala, najposećeniji nemački spomenik, građena je 600 godina. Radovi su počeli 1248. Kada je grad ostao bez novca, napu&scaron;tena dizalica na nedovr&scaron;enoj kuli postala je simbol vekovima.Tek mnogo kasnije, 1880, crkva je konačno zavr&scaron;ena. Zavr&scaron;etak je postao nacionalna misija u vreme kada se Nemačka prvi put ujedinjavala.&quot;Trebalo im je 600 godina&quot;, kaže glumac Grecinger uz osmeh. &quot;Nadam se da ćemo mi biti brži.&quot;Duh Notr DamaU centru Pariza, 500 kilometara jugozapadno od Kelna, stoji druga slavna katedrala: Notr Dam. Zavr&scaron;ena je mnogo brže, 1345. godine i možda može da posluži kao model kako da se prevaziđu nemački problemi sa rokovima i budžetima.Krov i toranj Notr Dama uni&scaron;teni su u požaru 2019. Ubrzo nakon toga, francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će crkva biti obnovljena za pet godina. I bila je &ndash; na vreme i u okviru budžeta.Žan-Lui Žorželen, penzionisani general, vodio je projekat vojničkom strogo&scaron;ću. &bdquo;Zvao ga je petogodi&scaron;nja bitka&ldquo;, priseća se Filip Žost, koji je preuzeo vođenje posle njegove smrti i doveo projekat do kraja.Žost kaže da je zajednički cilj stvorio &bdquo;duh Notr Dama&ldquo;. &bdquo;Radimo kao jedna velika porodica&ldquo;, rekao je &scaron;efovima svih uključenih firmi.Takođe im je rekao da je tu da im pomogne ako naiđu na problem. &bdquo;Novac utro&scaron;en u re&scaron;avanje problema je dobro potro&scaron;en novac. To je kao ga&scaron;enje požara pre nego &scaron;to se pro&scaron;iri&ldquo;, kaže Žost.Bio je spreman na najgore &ndash; gotovo četvrtina budžeta bila je rezervisana za poskupljenja, nepredviđene situacije i rizike u rasporedu.Umesto prebacivanja krivice, Francuzi su dali prioritet poverenju i komunikaciji, i zadržali su mali tim. Žost je vodio organizaciju koja nikada nije imala vi&scaron;e od 35 ljudi i bila je formirana samo za tu svrhu.Vi&scaron;e od godinu dana birali su prave izvođače. &quot;Morali smo da izaberemo najbolje&quot;, priča on. &quot;Najbolji nisu uvek najjeftiniji.&ldquo;Rezultat je obnova u vrednosti od 700 miliona evra, zavr&scaron;ena kako je i obećano &ndash; za pet godina.Lekcije za NemačkuKrajnje je vreme da Nemačka uči od najboljih primera, ističe Holcnagel. &bdquo;Kada pogledam stanje nekih mostova ili puteva &ndash; da i ne govorim o vozovima &ndash; Nemačka ima ogroman problem i razumljivo je za&scaron;to su ljudi toliko nezadovoljni.&ldquo;Operska pevačica Emili Hindrihs iznenađena je, kako kaže, nedostatkom fleksibilnosti u Nemačkoj. &quot;Uvek taj tvrdoglavi, kruti stav: &lsquo;Imamo plan, mora tako!&rsquo;. Plana B nema.&quot;Glumac Grecinger dodaje da decenijama opera i pozori&scaron;te u Kelnu nisu bili adekvatno održavani, &scaron;to je pogor&scaron;alo situaciju. &quot;Nemačka je toliko malo ulagala u infrastrukturu da, kada do toga konačno i dođe, problemi postanu ogromni.&quot;Dobra vest je da bi kelnska opera trebalo da se otvori na jesen ove godine. Za Emili, to će biti emotivan trenutak.&quot;Ako budem pevala tamo, to će biti povratak kući. Na to čekam godinama.&quot;

Troškovi se mere milijardama: Nemci postali krajnje neorganizovani

0 Komentari