Stambene zadruge nude stanove i do 40 odsto jeftinije od tržišta

Sagovornici &ldquo;Vijesti&rdquo; navode da je ovo dobar način za obezbeđivanje krova nad glavom za veliki broj porodica koje ne mogu da plate sada veoma visoke cene nekretnina, ali i da je potrebna značajnija podr&scaron;ka države.Prema Monstatovim podacima iz septembra pro&scaron;le godine, prosečna cena kvadrata stana u novogradnji na nivou Crne Gore je 2.228 evra, a na primorju 2.458 evra, odnosno za prosečan kvadrat su potrebne dve i po prosečne zarade.Najstarija aktivna zadruga prosvetnih radnika &ldquo;Solidarno&rdquo;, koja radi od 2002. godine, do sada je izgradila 790 stanova i članovima podelila jo&scaron; povoljniih kredita za adaptacije i pro&scaron;irenja vrednih 9,2 miliona evra. Zadruga zdravstvenih radnika je od 2012. izgradila 322 stana i podelila povoljnih kredita za 3,3 miliona.Zadruge se finansiraju od članarina, donacija, prodaja ili zakupa stambenih i poslovnih prostora članovima. Zakon o stambenim zadrugama predviđa i da država i lokalne samouprave podstiču njihov rad merama socijalne, zemlji&scaron;ne, kreditne i fiskalne politike, poreskim olak&scaron;icama, ustupanjem zemlji&scaron;ta i oslobađanjem od plaćanja komunalija.Direktorka Stambene zadruge zdravstvenih radnika Crne Gore &ldquo;Zdravstvo&rdquo; Dijana Pavličić kazala je da su do sada za svoje članove izgradili 322 stambene jedinice, od čega u Podgorici 204, Nik&scaron;iću 70 i 48 u Radovićima kod Tivta, kao i da su odobrili 3,3 miliona evra kredita za 268 članova.&ldquo;U 2025. godini nismo imali prodaju stanova, zbog zahtevnog postupka koji smo morali da sprovedemo prema Ministarstvu zdravlja i drugim državnim organima. Planirani projekti će se finansirati u okviru Sporazuma koji je potpisan sa ministrom zdravlja dr Vojislavom &Scaron;imunom, a u skladu sa njim, u periodu od 2024. do 2026. godine, država će obezbediti ukupno milion i po evra za finansiranje stambenih re&scaron;enja zdravstvenih radnika. Sredstva će biti raspoređena po 500.000 evra godi&scaron;nje, a Ministarstvo zdravlja je već pro&scaron;le i pretpro&scaron;le godine izvr&scaron;ilo uplatu od po 500.000 evra&rdquo;, kazala je Pavličić.Ona navodi da njihova stambena zadruga sada broji oko hiljadu članova, a članarina iznosi jedan odsto zarade.Ukazala je da imaju saradnju sa vi&scaron;e op&scaron;tina. U Kotoru zavr&scaron;avaju zgradu sa 54 stana, u Beranama rade idejno re&scaron;enje za zgradu do 25 stambenih jedinica. Na Cetinju je u toku priprema dokumentacije za gradnju stambene zgrade na mestu nekada&scaron;njeg vrtića, sa Op&scaron;tinom Budva su započeli razgovore oko dodele nove parcele, dok i u Nik&scaron;iću postoji interesovanje za sličan projekat.Pavličić je kazala da će sa Ministarstvom zdravlja, kako bi se njihov udeo povećao na minimum 800 hiljada godi&scaron;nje, s obzirom na broj projekata koji je u toku i koji planiraju u narednom periodu.&ldquo;Razgovaraćemo sa Vladom i oko regulisanja zakonske regulative, koja nije prepoznala specifičnost rada zadruga, &scaron;to nam uveliko otežava rad, budući na brojne pravne praznine i nedoumice u tumačenju zakona, koji se primenjuju na stambenu zadrugu&rdquo;, kazala je Pavličić.Planiraju i da raspi&scaron;u konkurse za dodelu zajmova, a u manjim op&scaron;tinama novac će biti usmeren na individualnu gradnju.Direktor zadruge radnika prosvete &ldquo;Solidarno&rsquo;&rsquo; Zoran Stani&scaron;ić navodi da su od osnivanja 2002. godine izgradili 790 stanova u 15 op&scaron;tina, podelili kredita za adaptaciju i pro&scaron;irenje od 9,2 miliona na period otplate do 30 godina sa godi&scaron;njom kamatom jedan odsto, kao i bespovratnu pomoć od 300 hiljada.On navodi da su cene stanova koje nude zadrugarima umanjene za vrednost parcele, komunalnog opremanja, tro&scaron;kova finansiranja, dok nude niže kamate, duži period otplate i razne druge povoljnosti.&ldquo;Konačno, može se zaključiti da je razlika od 30-40% vrednosti u odnosu na slobodno trži&scaron;te, a u korist na&scaron;ih zadrugara. Na&scaron;a zadruga se finansira od dobrovoljne članarine koja iznosi jedan odsto neto zarade mesečno. Drugi vid finansiranja je na osnovu sporazuma sa Ministarstvom prosvete koji sada iznosi 700.000 evra na godi&scaron;njem nivou. Ovih dana očekujemo potpisivanje novog Sporazuma za naredne tri godine. Nadamo se većem iznosu. Na&scaron;a zadruga trenutno broji oko 2.500 članova&rdquo;, kazao je Stani&scaron;ić.Godi&scaron;nji budžet zadruge je sada oko milion i po evra. Stani&scaron;ić smatra da to nije dovoljno za sve aktivnosti koje imaju i planiraju na unapređenje uslova života i stanovanja svojih zadrugara.&ldquo;Smatramo da bi sredstva koja odvaja država posredstvom Ministarstva prosvete nauke i inovacija, morala biti na većem nivou, a u trenutnim okolnostima ne bi smela biti manja od milion evra na godi&scaron;njem nivou. To bi efektiralo većim brojem dodele individualnih kredita, a samim tim uticalo i na veći broj učlanjenih zadrugara&rdquo;, kazao je Stani&scaron;ić.Oni planiraju da će u ovoj godini zavr&scaron;iti 40 stanova u Kotoru, kao i 12 u Plavu.&ldquo;Cenu nismo jo&scaron; odredili, ali smatramo da će biti znatno niža u odnosu na trži&scaron;ne. Takođe u toku su aktivnosti u vezi dodela novih parcela u op&scaron;tinama Nik&scaron;ić, Cetinje, Kola&scaron;in, Podgorica, Ulcinj i Tivat&rdquo;, naveo je Stani&scaron;ić.Poslednje podele bile su 108 stanova u Donjoj Gorici, kada su kvadrat članovima prodavali za 670 evra, takođe u 2022. su uz subvencije države podelili 159 stanova u Budvi, čija je gradnja trajala deset godina, a cena je bila 650 eura, prema dogovoru iz 2012.&ldquo;Smatramo da se rad stambenih zadruga može unaprediti kroz modernizaciju zakonskog okvira, jačanja transparentnosti, bolju edukaciju članova o njihovim pravima i obavezama, kao i kroz jačanje saradnje sa op&scaron;tinama i državnim institucijama, posebno u oblasti finansijske podr&scaron;ke i dodele građevinskih parcela pod povoljnim uslovima. Smatramo i da bismo kroz fleksibilniju poresku politiku &ndash; oslobađanje od PDV-a, mogli ostvariti povoljniju cenu kvadrata, jer bi se izgradnja stambenih jedinica pod pokroviteljstvom zadruga morala smatrati od posebnog značaja i interesa za Državu&rdquo;, naveo je Stani&scaron;ić.&ldquo;Vijesti&rdquo; su o ovoj temi poslale pitanja i Crnogorskom fondu za solidarnu stambenu izgradnju i Savezu sindikata, ali nisu dobili odgovore. Ovom Fondu je račun blokiran već duže od &scaron;est godina na iznos duga od 3,7 miliona. Fond je i na crnoj listi Poreske uprave sa dugom od 4,1 milion i ukinutim reprogramom.Vlada usporila osnivanje zadruge za upravu i pravosuđeSindikat uprave i pravosuđa, iako je najveća granska organizacija, jedna od retkih koja nema svoju stambenu zadrugu iako već tri godine poku&scaron;avaju da dogovore sa Vladom njen rad.Predsednik ovog sindikata Nenad Rakočević kazao je &ldquo;Vijestima&rdquo; da su 2023. godine potpisali ugovor sa Vladom o formiranju Stambene zadruge sa nazivom &ldquo;Odgovornost&rdquo;, kroz koju bi mogućnost povoljnog re&scaron;avanja stambene politike imalo 24 hiljade zaposlenih u javnoj upravi i pravosuđu. Tada je sa Vladom potpisan i sporazum o sufinansiranju koji je predviđao uče&scaron;će države od najmanje milion godi&scaron;nje.&ldquo;Ostatak finansiranja bi se odnosio na sredstva učlanjenih zadrugara, kao i uplate poslodavaca koji bi su&scaron;tinski bili nosioci ove priče. Dolaskom 44 Vlade iz nama nepoznatih razloga prekinuli su ispunjavanje svojih obaveza &ndash; delegiranja svojih predstavnika u organe upravljanja zadruge, zbog čega se nije mogla konstituisati. U toku su konsultacije koje nam bude optimizam da će doći do početka realizacije&rdquo;, kazao je Rakočević.On smatra da su zadruge trenutno jedini način da radnici dobiju pristupačne uslove za kupovinu stana.&ldquo;Kao &scaron;to je poznato, cene nekretnina su dostigle neviđene i nesrazmerne nivoe u odnosu na finansijsku mogućnost radnika, odnosno njihove zarade. Cene stanova utiču život, funkcionisanje i egzistenciju porodica. Mogućnost obezbeđenja krova nad glavom, u bitnom značajno utiču na demografiju, odnosno natalitet i samu mogućnost sklapanja brakova, gde je ova vrsta problematike početni osnov za dalji život. Država kao nosilac svih dugoročnih strategija mora posvetiti posebnu pažnju unapređenju i pobolj&scaron;anju uslova za stambeno obezbeđenje, jer nam je praksa poslednjih godina pokazala da su cene nekretnina i izdavanje vrtoglavo povećane usled priliva velikog broja stranih državljana i njihovog novca&rdquo;, kazao je Rakočević.On smatra da je potrebno izmeniti sada&scaron;nji zakonski okvir za funkcionisanje stambenih zadruga kako bi se onemogućile zloupotrebe i povećala kontrola države, čime bi se dobila na transparentnosti i većem uče&scaron;ću radnika i građana u zadrugama.

Stambene zadruge nude stanove i do 40 odsto jeftinije od tržišta

0 Komentari