Američke firme i potrošači snose 90 odsto troškova Trampovih carina

Drugim rečima, država koja nameće carine, u ovom slučaju SAD, zapravo oporezuje sopstvene potro&scaron;ače i privredu.Prema podacima ove institucije, američke firme i potro&scaron;ači su tokom 2025. godine platili skoro 90 procenata ukupnih tro&scaron;kova uvoznih dažbina. Takav zaključak nije iznenađenje, jer su do sličnih rezultata ranije do&scaron;li i Nacionalni biro za ekonomska istraživanja, kao i Kongresna kancelarija za budžet, prenosi CNN.Iako izve&scaron;taj njujor&scaron;kog ogranka Feda ne precizira tačnu raspodelu između kompanija i potro&scaron;ača, analiza Kongresne kancelarije procenjuje da će preduzeća donekle smanjivati svoje profitne marže kako bi ublažila udar, ali da će najveći deo tro&scaron;ka, oko 70 odsto, ipak prebaciti na krajnje kupce kroz vi&scaron;e cene. Inostrani izvoznici, za koje je predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) tvrdio da će snositi najveći deo tro&scaron;ka, prema procenama učestvuju sa svega oko pet procenata.U konkretnim brojkama, carine su u 2025. godini značile prosečno povećanje poreskog opterećenja od oko 1.000 dolara po domaćinstvu, navodi nepartijska organizacija Tax Foundation. To znači da je prosečna američka porodica indirektno platila značajan dodatni tro&scaron;ak kroz skuplju robu.Iako su ovakvi izve&scaron;taji zasnovani na ekonomskim analizama, Tramp je i ranije pokazivao da mu mi&scaron;ljenja ekonomista nisu presudna kada je reč o carinama, koje je nazivao &quot;najlep&scaron;om rečju u rečniku&quot;. Ipak, novi podaci dolaze u trenutku kada u Va&scaron;ingtonu raste zamor i nezadovoljstvo zbog trgovinskih mera.U retkom političkom otporu, &scaron;estoro republikanskih kongresmena pridružilo se demokratama u poku&scaron;aju da se ukinu carine prema Kanadi. Iako je malo verovatno da će takva inicijativa uspeti, čak i ako bi pro&scaron;la Senat, predsednik bi mogao da uloži veto, sama činjenica da su se pojedini republikanci usprotivili pokazuje rastuće podele unutar stranke. Tramp je nakon toga zapretio &quot;posledicama&quot; svima koji glasaju protiv carina.Dodatnu neizvesnost unosi i očekivana odluka Vrhovnog suda o zakonitosti uvedenih carina, koja bi mogla značajno da utiče na čitavu trgovinsku politiku administracije. U međuvremenu, Bela kuća brani svoju ekonomsku strategiju, ističući da je inflacija oslabila, a korporativni profiti porasli, uprkos vi&scaron;estrukom povećanju prosečne carinske stope.Portparol Bele kuće tvrdi da kombinacija poreskih olak&scaron;ica, deregulacije, carina i veće energetske proizvodnje smanjuje tro&scaron;kove i podstiče privredni rast. Međutim, mnogi građani i dalje osećaju pritisak visokih tro&scaron;kova života i sve če&scaron;će krive predsednika i republikance za situaciju.Predizborno obećanje o brzom snižavanju cena nije se u potpunosti ostvarilo, osim u pojedinim slučajevima poput pada cena jaja, &scaron;to se uglavnom pripisuje uspe&scaron;nom suzbijanju ptičjeg gripa i stabilizaciji ponude. Iako ukupni makroekonomski pokazatelji deluju solidno, oni se zasnivaju na prosečnim vrednostima koje prikrivaju slabosti u pojedinim sektorima.Na primer, januarski izve&scaron;taj o zapo&scaron;ljavanju pokazao je rast od 130.000 novih radnih mesta, gotovo dvostruko vi&scaron;e od očekivanja. Međutim, gotovo sav rast do&scaron;ao je iz sektora zdravstva, dok su drugi sektori beležili minimalan napredak ili pad. Tokom cele 2025. godine, čak 97 odsto ukupnog rasta zaposlenosti poteklo je iz oblasti zdravstva i socijalne za&scaron;tite.Ekonomista Dajan Svonk (Diane Swonk) opisala je ovakvu situaciju kao ekonomiju koja stoji na &quot;jednonožnim stolicama&quot;, oslanjajući se na uske izvore rasta. Pored zdravstva, to su visoka potro&scaron;nja bogatih pojedinaca i ogromne investicije tehnolo&scaron;kih kompanija u ve&scaron;tačku inteligenciju. Takva struktura rasta može delovati stabilno na papiru, ali istovremeno otkriva krhkost &scaron;ire ekonomske osnove.

Američke firme i potrošači snose 90 odsto troškova Trampovih carina

0 Komentari