Hrvatsku trese nestašica peleta, cene u januaru skočile 65 odsto

Nesta&scaron;ica se odražava i na dostupnost u prodavnicama.&ldquo;Dođe nam po jedna paleta koja se odmah razgrabi, zakasnili ste&rdquo;, pravda se prodavačica u Pevexu( Trgovinski lanac u Hrvatskoj).Drugi prema pisanju hrvatskih medija konastatuju kako peleta u Hrvatskoj &ldquo;ima kao u priči, ali na kamionima za Italiju&rdquo; oni optužuju kako je trenutna &ldquo;kriza stvorena za dizanje cena i pljačku domaćeg sveta&rdquo;. Iz Konzuma na upit Večernjeg lista odgovaraju kako je nesta&scaron;ica peleta zahvatila celo trži&scaron;te.Nered na rafovima&ldquo;Uprkos izazovnim uslovima, u kontinuitetu radimo na osiguranju dodatnih količina kako bismo u najvećoj mogućoj meri zadovoljili potrebe na&scaron;ih kupaca&rdquo;, odgovaraju iz Pevexa.Kupci zbog jače zime pojačano traže pelet. Roba u njihove centre stiže u kontinuitetu, uzimaju i narudžbine kupaca pa kako pelet stigne, odmah se prodaju, poručili su iz Pevexa.Zbog alarmantnog stanja na hrvatskom trži&scaron;tu, ovih je dana reagovala i nezavisna potro&scaron;ačka platforma Halo inspektore, zahtevajući od ključnih državnih institucija, regulatora i resornih ministarstava da se prihvate posla. Usred januarskog talasa hladnoće građani nisu bili samo suočeni sa nesta&scaron;icom peleta, nego su i na udaru cena.&ldquo;Standardan džak od 15 kg do Božića je ko&scaron;tao oko 4,8 evra, a danas se bez imalo grižnje savesti naplaćuje i &scaron;okantnih 7,95 evra, &scaron;to je povećanje od čak 65 posto!?&rdquo;, napominju hrvatski potro&scaron;ači.Procjenjuje se da u Hrvatskoj između 100 i 120 hiljada domaćinstava koriste pelet kao primarni ili sekundarni energent za grijanje, a tro&scaron;e od 200 do 250 tisuća tona godi&scaron;nje.&ldquo;Broj korisnika peleta u RH drastično je porastao od 2015. godine, kada je bilo svega desetak tisuća peći na drvni pelet i to zahvaljujući državnim subvencijama Fonda za za&scaron;titu okoline i energetsku efikasnost, često u iznosu od 40 do 80 odsto tro&scaron;ka ugradnje&rdquo;, kažu s platforme.Godi&scaron;nja proizvodnja iznosi između 500 i 600 hiljada tona, vi&scaron;e nego dvostruko od hrvatskih potreba, no većina, čak 80 odsto, zavr&scaron;ava u izvozu.&ldquo;Smatramo da je moralna i zakonska dužnost proizvođača i države da pokaže socijalnu osetljivost u kriznim trenucima, a ne da se skriva iza floskula o &lsquo;slobodnom trži&scaron;tu&rsquo; dok su rafovi prazni, cene podivljale, a hrvatsko drvo greje većinom stanove u inostranstvu&rdquo;, upozoravaju iz Halo, inspektore.Filip Galeković, predsednik Udruženja drvno-prerađivačke industrije HGK, kazao nam je kako je nedostatak peleta u Hrvatskoj u najvećoj meri privremen, prouzrokovan povećanom potražnjom zbog hladnog vremena, kasnim kupovinama i velikim izvozom u Italiju i Austriju.&ldquo;Proizvođači u Hrvatskoj imaju celogodi&scaron;nje ugovore s velikim kupcima u inostranstvu te tržnim centrima, uglavnom u stranom vlasni&scaron;tvu, koji pune skladi&scaron;ta i u drugim zemljama. Mi&scaron;ljenja sam da je privremeni nedostatak na domaćem trži&scaron;tu ponajpre prouzrokovan kalkulisanjem i u poređenju sa proteklim godinama, kada su bile blaže zime pa se tro&scaron;ilo manje peleta. Trgovački lanci takođe su se vodili prodajama u proteklim godinama i nisu stvarali zalihe u Hrvatskoj&rdquo;, obja&scaron;njava. Rast maloprodajnih cijena peleta Galeković vidi kao posledicu pritiska na trži&scaron;te, nedostatka peleta i smanjenih popusta.

Hrvatsku trese nestašica peleta, cene u januaru skočile 65 odsto

0 Komentari