Poseban karavan stigao u Lučane: Obavljeni jako važni preventivni pregledi

Upravo su takvi pacijenti najugroženiji, upozorava prof. dr Neboj&scaron;a Tasić, pomoćnik ministra zdravlja, ističući da se posledice lo&scaron;ih životnih navika često pokažu tek posle deset ili petnaest godina &ndash; i tada može biti kasno.Kako navodi, u ambulantama se svakodnevno susreće sa osobama koje nemaju nikakve tegobe, ali im osnovni pregledi pokazuju povi&scaron;en krvni pritisak, masnoće i &scaron;ećer u krvi. Reč je najče&scaron;će o ljudima između 35 i 50 godina, koji pu&scaron;e, slabo se kreću, hrane se nezdravo i žive pod stalnim stresom.&quot;Takva osoba ne izgleda bolesno i često se sve zavr&scaron;i savetom da promeni navike. Međutim, ako se ni&scaron;ta ne promeni, za deset ili petnaest godina može se sru&scaron;iti na ulici. Tada porodica kaže da je umro iz punog zdravlja, ali to nije tačno&quot;, obja&scaron;njava Tasić za RINU i dodaje da se danas kardiovaskularni rizik može precizno izračunati, a rezultati često pokazuju da je reč o ozbiljno ugroženim osobama.RINAKao primer navodi i slučaj mladića od svega 22 godine, kod koga je slučajnim merenjem otkriven izrazito visok krvni pritisak. Da se to nije desilo, o&scaron;tećenja krvnih sudova bi se razvijala godinama, bez ikakvih simptoma, sve dok se bolest ne bi manifestovala u te&scaron;kom obliku.&quot;Mladost nije garancija zdravlja. Faktori rizika tiho i uporno o&scaron;tećuju krvne sudove&quot;, nagla&scaron;ava Tasić.Govoreći u Lučanima, gde je održana jedna od aktivnosti u okviru Karavana zdravlja, Tasić je podsetio da je Ministarstvo zdravlja ovom preventivnom akcijom obi&scaron;lo vi&scaron;e od 60 op&scaron;tina i gradova u Srbiji. Cilj je da se svakom odraslom stanovniku izračuna kardiovaskularni rizik i, kod onih koji su u povećanom riziku, uvede dugoročan i personalizovan program prevencije.Statistika, kako ističe, pokazuje razmere problema: skoro dve trećine stanovnika Srbije ima povi&scaron;en krvni pritisak, gotovo polovina povi&scaron;ene masnoće, a oko 13 odsto dijabetes. Sve to zajedno čini osnovu za razvoj infarkta, &scaron;loga i drugih kardiovaskularnih bolesti, od kojih umire svaki drugi stanovnik Srbije.&quot;Oko 80 odsto kardiovaskularnih bolesti može se sprečiti. Medicina u 21. veku zna kako da te bolesti spreči i leči, ali ključ je u prevenciji&quot;, poručuje Tasić.On posebno apeluje na radno sposobno stanovni&scaron;tvo, ljude u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama, da se jave na preventivne preglede čak i kada se osećaju zdravo. Nekada se smatralo da se sa preventivom počinje tek posle četrdesete godine, ali to je, kako kaže, pogre&scaron;an pristup.&quot;Cilj je da ljudi &scaron;to kasnije prvi put dođu kod lekara kao pacijenti, a da do tada ostanu zdravi&quot;, zaključuje Tasić, ističući da u tome ključnu ulogu imaju mediji, lokalne samouprave i zdravstveni sistem.

Poseban karavan stigao u Lučane: Obavljeni jako važni preventivni pregledi

0 Komentari