Odlazak nemačkih kompanija: BMW, Henkel i ZF se sele u Mađarsku i Srbiju

Dok se svetla gase u fabrikama u Cvikauu, u Saksoniji i &Scaron;vebi&scaron; Gmindu, u Baden-Virtembergu, najsavremenija postrojenja se grade u Debrecenu, Kečkemetu i Novom Sadu.Nemačke korporacije i globalni brendovi masovno seleproizvodnju u Mađarsku i Srbiju &ndash; od auto-delova do lepka &ndash; privučeni platama koje su i do 70 odsto niže nego u Nemačkoj i političkom klimom koja investitore dočekuje crvenim tepihom, pi&scaron;u Vesti online.Kako navode, početkom 2023. godine Saksoniju je kao bomba pogodila vest da britansko-nemački dobavljač automobilske opreme GKN Driveline zatvara svoju fabriku u Cvikau-Mozelu. Vi&scaron;e od 800 zaposlenih gubi posao, iako je fabrika bila profitabilna do samog kraja i proizvodila je kardanska vratila za BMW, Mercedes i Lambordžini. Kompanija je kao razloge za zatvaranje navela strukturne promene u automobilskoj industriji, pad cena i rast tro&scaron;kova.Ono &scaron;to je GKN u početku prećutao jeste da se u Mi&scaron;kolcu, u Mađarskoj, gradi nova fabrika kardanskih vratila, koju subvencioni&scaron;e mađarska vlada poreskim olak&scaron;icama i grantovima. Evropska komisija trenutno preispituje ove subvencije.Tada&scaron;nji ministar ekonomije pokrajine Saksonije Martin Dulig reagovao je bez razumevanja. Ovaj političar iz redova Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) je rekao da ne shvata za&scaron;to kompanija ne može da zadrži postrojenje u Nemačkoj dok istovremeno investira u Mađarskoj.Sindikat IG Metal optužio je GKN da postepeno preme&scaron;ta proizvodnju u istočnu Evropu i najavio proteste.Henkel potpuno napu&scaron;ta istočnu NemačkuAli GKN nije izolovan slučaj. Krajem 2024. godine, kompanija Henkel, proizvođač robe &scaron;iroke potro&scaron;nje sa sedi&scaron;tem u Dizeldorfu, zatvorila je svoju fabriku lepka u Hajdenauu, u Saksoniji, blizu Drezdena. Oko 40 zaposlenih je izgubilo radno mesto. Proizvodnja specijalnih lepkova za industriju name&scaron;taja, automobilsku i prehrambenu industriju sada se seli u Kernje, u Mađarskoj. To znači da Henkel vi&scaron;e nema nijedan proizvodni pogon u istočnoj Nemačkoj.I to iako je krajem avgusta 2024. izvr&scaron;ni direktor Henkela Karsten Knobel izjavio da kompanija neće zatvoriti nijednu fabriku u Nemačkoj.I dobavljač automobilske opreme sa sedi&scaron;tem u &Scaron;tutgartu, Mahle, takođe je zatvorio fabriku u Frajbergu, u Saksoniji, jo&scaron; 2022. godine. Oko 85 radnih mesta je uga&scaron;eno. Kompanija je saop&scaron;tila da taj pogon vi&scaron;e nema ekonomsku perspektivu. Mahle je do 2025. &scaron;irom sveta ugasio približno 7.600 radnih mesta, prvenstveno na lokacijama fokusiranim na motore sa unutra&scaron;njim sagorevanjem.Milijarde se slivaju u MađarskuDok se fabrike u istočnoj Nemačkoj i &scaron;ire zatvaraju, nemačka automobilska industrija ulaže milijarde u Mađarskoj. BMV je pro&scaron;le godine otvorio svoju prvu fabriku u Evropi posle dve decenije i to u Debrecenu. Vi&scaron;e od dve milijarde evra je uloženo u najsavremeniju fabriku, koja isključivo proizvodi električna vozila nove klase. Očekuje se da će tamo dugoročno biti otvoreno vi&scaron;e od 2.000 radnih mesta.U februaru pro&scaron;le godine, Mercedes-Benc je objavio planove za pro&scaron;irenje fabrike u Kečkemetu, u Mađarskoj, za milijardu evra. Proizvodni kapacitet će se udvostručiti na 200.000 vozila godi&scaron;nje. Istovremeno, kompanija smanjuje proizvodnju u svojim nemačkim fabrikama za 100.000 jedinica godi&scaron;nje.Finansijski direktor Harald Vilhelm je objasnio strategiju &ndash; udeo proizvodnje u zemljama sa nižim tro&scaron;kovima proizvodnje trebalo bi da se poveća sa 15 procenata u 2023. na 30 procenata do 2030. Tro&scaron;kovi proizvodnje u Mađarskoj su približno 70 procenata niži nego u Nemačkoj.Tehnolo&scaron;ka grupacija ZF Fridrihshafen gradi dve nove fabrike u Mađarskoj. Fabrike za amortizere i module osovina grade se u Kečkemetu i Debrecenu i snabdevaće nove električne modeleBMW-a i Mercedesa. Obim investicije iznosi približno 62 miliona evra i otvoriće 313 novih radnih mesta. Mađarska vlada doprinosi oko 10 procenata kao subvenciju.Bo&scaron; je takođe otvorio novi logistički i skladi&scaron;ni centar u Mi&scaron;kolcu početkom 2025, uloživ&scaron;i 147,6 miliona evra.Srbija kao odskočna daska: Slobodna trgovina sa EU, Evroazijom i KinomNije samo Mađarska zemlja koja ima koristi od odlaska kompanija iz Nemačke. Srbija, koja nije članica EU, takođe privlači nemačke industrijske &scaron;ampione, primećuje Berliner cajtung.Kontinental je otvorio fabriku elektronike u Kaću kod Novog Sada u februaru 2023. Objekat na 30.000 kvadratnih metara proizvodi displeje i info-zabavne sisteme. Kompanija je investirala oko 150 miliona evra, otvarajući približno 1.500 radnih mesta.ZF ima fabriku u Pančevu od 2019. godine, gde proizvodi elektromotore i komponente za menjače. Četiri godine kasnije usledilo je pro&scaron;irenje na proizvodnju elektronike za hibridna vozila. Specijalista za izduvne sisteme, Bojsen, otvorio je svoju najveću fabriku u inostranstvu u Subotici 2021. godine. U fabriku, koja je donela 500 radnih mesta, uloženo je 65 miliona evra, a u njoj se proizvode kompletni izduvni sistemi za Mercedes i Audi.Srbija nudi jedinstvenu prednost. Zemlja ima sporazume o slobodnoj trgovini kako sa EU, tako i sa Evroazijskom unijom, Turskom, Velikom Britanijom i, od oktobra 2023. i sa Kinom, pi&scaron;e Vesti online.Roba proizvedena u Srbiji tako može biti izvezena bez carine na trži&scaron;ta sa ukupno oko 2,7 milijardi potro&scaron;ača. Pored toga u 15 posebnih bescarinskih zona, kompanije imaju i prednostbescarinskog uvoza materijala i ma&scaron;ina, kao i od oslobođenja od poreza.Visoki tro&scaron;kovi energije, birokratija i mentalitetRazlozi za preseljenja su vi&scaron;estruki. Najočigledniji je razlika u platama &ndash; industrijski radnik u Mađarskoj zarađuje u proseku oko 1.500 evra bruto mesečno, dok je u Nemačkoj ta cifra veća od 4.600 evra. Mađarska takođe ima najnižu stopu poreza na dobit preduzeća u EU od devet procenata. U Nemačkoj, efektivno poresko opterećenje za kompanije je oko 30 procenata.I kada je reč o tro&scaron;kovima za energiju Nemačka zaostaje, navodi pomenuti medij. Domaćinstva su 2025. godine plaćala u proseku 38 do 39 centi po kilovat-satu, a kompanije, u zavisnosti od veličine, plaćale su 13 do 18 centi, dok je Mađarska imala najnižu cenu od oko deset centi. Za mnoge kompanije, proizvodnja u Nemačkoj jednostavno vi&scaron;e nije profitabilna.Mađarska vlada pod Viktorom Orbanom agresivno privlači strane investitore. Za velike projekte dodeljuju se subvencije, poreske olak&scaron;ice, pristupačno građevinsko zemlji&scaron;te i ubrzane dozvole.Barbara Colman iz Nemačko-mađarske industrijske i trgovinske komore govori o investicionom bumu zahvaljujući politici pod motom &bdquo;ekonomija na prvom mestu&rdquo;. Kvalifikovana radna snaga sa konkurentnim platama, dobri univerziteti, niski porezi i ekonomska politika usmerena na promociju investicija čine Mađarsku privlačnom.Izvr&scaron;ni direktor Industrijske i trgovinske komore OsnabrikaMarko Graf kritikuje situaciju u Nemačkoj.U Nemačkoj se investitori, nažalost, preretko dočekuju crvenim tepihom. Najkasnije tokom faze implementacije, ometa ih birokratija. S druge strane, u Mađarskoj i Srbiji, investitori se dočekuju ra&scaron;irenih ruku, procedure se ubrzavaju, a problemi se re&scaron;avaju pragmatično.Pored istočne Nemačke, pogođena je i moćna pokrajina Baden-VirtembergOdlazak kompanija nije ograničen samo na istočnu Nemačku. Bo&scaron; planira da do 2030. godine potpuno preseli proizvodnju komponenti za kamione sa svoje tradicionalne lokacije u &Scaron;vebi&scaron; Gmindu u Maklar u Mađarskoj. Hiljade radnih mesta jeugroženo.Poslanica Hri&scaron;ćansko-demokratske Unije (CDU) Inge Gresle upozorava da visoki tro&scaron;kovi energije u Nemačkoj dodatno pogor&scaron;avaju konkurentnost u poređenju sa zemljama poput Mađarske.ZF je najavio da će do 2028. smanjiti do 14.000 radnih mesta u Nemačkoj. Prema podacima Radničkog saveta, vi&scaron;e od 30 odsto nemačkih fabrika je ugroženo. Interni video snimak otkrio je planove koji predviđaju da se veliki deo proizvodnje menjača iz fabrike u Sarbrikenu premesti u Eger, u Mađarskoj.Sindikat IG Metal i lokalni političari upozoravaju na opasnostdeindustrijalizacije. Ako sve vi&scaron;e kompanija napusti svoje lokacije u istočnoj Nemačkoj, regionu preti da izgubi industrijsku osnovu.Predstavnik Radničkog saveta u Cvikauu Jerg Kirsten istakao je da, kada Mozel bude nestao, uslediće jo&scaron; zatvaranja.Opadanje industrijskog prisustva moglo bi dovesti do iseljavanjamladih kvalifikovanih radnika i smanjenja investicija. Zatvaranja fabrika kod mnogih bude sećanja na 1990-te, kada su, nakon ujedinjenja, u istočnoj Nemačkoj nestala radna mesta u industriji.Počev od ove godine, ograničena cena industrijske električne energije trebalo bi da pruži olak&scaron;anje &ndash; sa ciljnom vredno&scaron;ću od pet centi po kilovat-satu. Smernice za finansiranje se trenutno finalizuju, ali industrija očekuje samo minimalne efekte. Međutim, ono &scaron;to zvuči kao veliki pomak, prilikom detaljnije analize pokazuje da gotovo ne deluje.Prema Nemačkom udruženju livničke industrije (BDG), stvarno olak&scaron;anje u praksi će doneti samo nekoliko desetina centi. Ograničenje se primenjuje samo na nabavku električne energije, ali ne i za naknadu kori&scaron;ćenja mreže, takse ili poreze. &Scaron;tavi&scaron;e, propisi EU o državnoj pomoći ograničavaju subvencije na 50 procenata potro&scaron;nje &ndash; i zahtevaju da se najmanje polovina ostvarenih sredstava uloži u dekarbonizaciju. Za mnoga srednja preduzeća,instrument je jednostavno previ&scaron;e birokratski. Udruženje govori o &bdquo;homeopatskom efektu&rdquo;.Region između Budimpe&scaron;te i Beograda privlači ne samo nemačke investitoreKineski proizvođač električnih automobila BYD gradi svoju prvu fabriku u Evropi u Segedinu, blizu granice sa Srbijom. Mađarska vlada podstiče ovaj projekat kao jednu od najvećih investicija u istoriji zemlje. Železnička pruga između Beograda i Budimpe&scaron;te, koju finansira Kina, treba da pobolj&scaron;a logistiku. Već 2022. godine, petina celokupnog srpskog izvoza do&scaron;la je iz automobilske industrije. Zemlja se transformisala iz poljoprivredne u sastavni deo evropskih lanaca snabdevanja.Ključni nalaz ovog razvoja &ndash; Nemačka gubi svoje nekada&scaron;nje jedinstvene prodajne prednosti kao poslovna lokacija. Decenijama se nemačka industrija smatrala liderom u kvalitetu i produktivnosti. Slogan &bdquo;Proizvedeno u Nemačkoj&rdquo; je bio vredna oznaka kvaliteta.Mađarska i Srbija su ih sustigle. Nemačke kompanije eksplicitno hvale kvalifikacije, produktivnost i posvećenost lokalne radne snage. Bo&scaron;, na primer, osigurava kroz projekte dualnog obrazovanja na licu mesta da su ve&scaron;tine zaposlenih gotovo na nivou zapadnih standarda.Pogoni poput fabrike ZF u Pančevu su visoko automatizovani i &bdquo;utegnuti&rdquo;, slobodni od istorijski razvijenih struktura starih nemačkih pogona. Ako se sada i korporativno istraživanje i razvoj premeste, gotovo da nema razloga da se proizvodnja zadrži u skupljim regionima.ZF je 2023. otvorio sopstveni razvojni centar u Novom Sadu sa 150 inženjera koji rade na električnim pogonima najnovijegeneracije. Oblasti sa intenzivnim znanjem se uspostavljaju direktno u Srbiji, a ne vi&scaron;e nužno u Nemačkoj.Kompromis između u&scaron;tede tro&scaron;kova, podsticaja za finansiranje i budućeg planiranja trenutno vodi nemačke poslovne lidere da favorizuju istočnu Evropu u odnosu na Nemačku.

Odlazak nemačkih kompanija: BMW, Henkel i ZF se sele u Mađarsku i Srbiju

0 Komentari