Dobar majstor nekad zaradi više od IT stručnjaka: Zanatlije u Srbiji sve plaćenije

Kako i ne bi, kada početna plata majstora dostiže i 2.000 evra, a ni IT sektor vi&scaron;e nije ono &scaron;to je bio pre nekoliko godina.Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže za RTS da na trži&scaron;tu rada najvi&scaron;e nedostaju zanatska zanimanja.&ldquo;Uglavnom u sektoru građevine, mada ne možemo se samo na taj sektor fokusirati po&scaron;to imamo i električare i vodoinstalatere. Onda imamo sektor saobraćaja, dosta vozača nedostaje&rdquo;, poručuje Jevtovićeva.Kada je reč o IT sektoru, kaže da nedostatak radnika nije vi&scaron;e toliko izražen, odnosno da nedostaje određenih kadrova, kao i da se sada traže složenija znanja, ne osnovni IT kursevi.&ldquo;U svakom slučaju, zanati, sve &scaron;to spada u zanate, su ne&scaron;to &scaron;to ba&scaron; jako dugo nedostaje i nedostajaće&rdquo;, poručuje Jevtovićeva.Navodi da je situacija na trži&scaron;tu takva da ko ima znanje i ve&scaron;tine u takvoj je situaciji da može da bira posao.Turinski: Zanati se iz godinu u godinu sve vi&scaron;e tražeZhuo Qunjie / Shutterstock.comMilo&scaron; Turinski iz Infostuda napominje da imamo dva polariteta &ndash; sa jedne strane imamo zanatlije, a sa druge imamo IT sektor.&ldquo;U poslednjih deset godina prevagnuo je taj uslužni sektor gde spadaju i zanatlije i gde su kvalifikovana zanimanja. I to je ono &scaron;to nam nedostaje u velikoj i značajnoj meri. To je najveći deficit&rdquo;, dodaje Turinski.Ukazuje da se zanati iz godine u godinu sve vi&scaron;e traže.&ldquo;Poslova se sve vi&scaron;e i vi&scaron;e otvara, a sa druge strane mi ne imamo dovoljno kadrova. I onda ide cela ona priča koju pričamo već godinama o tom velikom uvozu stranih radnika, da nam donekle bar popunjavaju te sve slobodne i otvorene pozicije&rdquo;, navodi Turinski.&quot;Nema krize, IT sektor je sazreo&quot;Govoreći o IT sektoru, kaže da je krajem 2022. godine do&scaron;lo do optimizacije rada.&ldquo;Negde je taj balon koji je do te godine bio prenaduvan, gde su kompanije uzimale kadrove i sa fakulteta i sa kurseva i gde se jako lako zapo&scaron;ljavalo, ali tada je do&scaron;lo do ekonomske krize, opao je broj projekata, novac je bio u padu i zapravo je moralo da dođe do optimizacije kadrova&rdquo;, dodao je Tursinski.Shutterstock/HalfpointIpak, smatra da nije reč o krizi u IT sektoru, nego da je sazreo.&ldquo;Vi&scaron;e nema tog brzog zapo&scaron;ljavanja posle kratkog kursa od mesec, dva, tri. Trži&scaron;te sada traži ono &scaron;to je činjenica &ndash; traži dublje znanje, traži iskustvo i traži specijalizaciju. Jeste da je ulazak znatno teži, ali i dalje za dobre stručnjake ima mnogo prostora&rdquo;, dodaje Turinski.Navodi da je 15 odsto manje oglasa za IT poslove nego &scaron;to je tu bilo 2024. godine, kao i da je najveći pad na juniorskim pozicijama.Kaže da se do 2022. godine nudilo sve i &scaron;akom i kapom i da su svi koji maltene upi&scaron;u kurs odmah dobijali posao u IT sektoru.&ldquo;Upisivao je svako i ko voli IT i ko je samo video dobru priliku za dobru zaradu. Trži&scaron;te je i naviklo sve te ljude da će mnogo lako doći do posla i da će imati sigurnu i stabilnu zaradu. Međutim, sada se to sve promenilo i mnogo je teže i treba mnogo vi&scaron;e ulaganja i znanja i iskustva da imate i da se zaista trudite, a pritom i da volite taj posao kojim želite da se bavite&rdquo;, dodaje Turinski.Na pitanje koliko je onda u ovom trenutku IT sektor dobra opcija za mlade koji tek treba da izaberu svoje zanimanje, Jevtovićeva kaže da svakako jeste.&ldquo;Generalno gledano, dolazimo do toga da zavisi &scaron;ta ko želi. Pazite, ja ne mogu da budem balerina, iako bih želela. Gleda&scaron; svoje afinitete lične, a sa druge strane gleda&scaron; na neke realne okolnosti da li si za to ili nisi. Ali, svakako, mislim da treba da oslu&scaron;kuju trži&scaron;te. Da posmatraju, odnosno da čitaju analize ozbiljnih istraživanja, gde mogu ustvari da nađu negde svoje mesto pod suncem u zavisnosti od toga &scaron;ta žele&rdquo;, napominje Jevtovićeva.Dodaje i da IT ne može biti lo&scaron; izbor, ali da su sada neka druga zanimanja možda bolja opcija u smislu zarade i ostalih stvari.&Scaron;ta izabrati ako želimo da menjamo posaoGovoreći o tome &scaron;ta bi savetovao nekome ko danas ima 30 ili 40 godina i razmi&scaron;lja o promeni karijere, Turinski kaže da trži&scaron;te sada iziskuje traže kombinaciju.&ldquo;To je kombinacija da imate i tehničko znanje i iskustvo i dobra opcija su svakako tehnička zanimanja, logistika, servisi, naravno digitalne ve&scaron;tine, to ne možemo da osporimo nikako, ali digitalne ve&scaron;tine povezane sa postojećim iskustvom. Ukoliko žele da promene karijeru, postoje opcije, ali zahtevaju zaista plan, strpljenje, ali i dodatno učenje&rdquo;, dodaje Turinski.Shutterstock/fizkesGenracije su odrastale sa stavom da je fakultet jedini put ka nekoj sigurnosti i uspehu, a da su zanati znak neuspeha.&ldquo;Mi smo tako generalno učeni generacijama unazad i to dosta dugo da treba da upisujemo visoke &scaron;kole da ne bi ostali bez posla, a onda nas trži&scaron;te demantuje u poslednjih deset godina sigurno, gde mnogo bolje prolaze ljudi koji imaju određene kvalifikacije i srednju stručnu &scaron;kolu&rdquo;, poručuje Turinski.Navodi i da je problem &scaron;to mladi nisu bili dovoljno zainteresovani za upisivanje stručne &scaron;kole. To se polako menja i postoji veća potražnja za zanatskim zanimanjima, dodaje Turinski.Srbija nema zakon o zanatstvuJevtovićeva napominje i da smo mi jedina zemlja u regionu koja nema zakon o zanatstvu.&ldquo;Ne postoji dovoljna promocija tih zanimanja. Mislim da bi trebalo da se preciznije toj deci objasni koje su prednosti i da to nije dve godine će&scaron; imati dobru platu, nego će&scaron; imati i imati. Mislim, to su zanimanja budućnosti. Druga strana, &scaron;to se zakona tiče, kada bi bio usvojen, kao &scaron;to nije, definisao bi status zanatlije, jer oni se sada u APR-u registruju kao preduzetnici, ali imaju totalno drugačiji sistem rada&rdquo;, poručuje Jevtovićeva.Pored toga, kaže da su to retka zanimanja koja neće moći da zameni ve&scaron;tačka inteligencija.&ldquo;Ne možemo napraviti ve&scaron;tačku inteligenciju da okreči kuću ili tome slično. Kada ti ne&scaron;to zna&scaron; rukama, kad ima&scaron; neki zanat, nekako sigurnije se čovek oseća&rdquo;, zaključuje Jevtovićeva.

Dobar majstor nekad zaradi više od IT stručnjaka: Zanatlije u Srbiji sve plaćenije

7 Komentari