Godišnje penzije u EU: Od 4.479 evra u Bugarskoj do 34.413 evra u Luksemburgu

Unutar zemalja članica godi&scaron;nje penzije su varirale između 4.479 evra u Bugarskoj i 34.413 evra u Luksemburgu.Gledajući &scaron;ire, među 34 evropske zemlje, prosečne godi&scaron;nje penzije kreću se od 3.377 evra u Turskoj do čak 38.031 evra na Islandu, &scaron;to znači da je najveća prosečna penzija u Evropi veća vi&scaron;e od 10 puta od najniže.Neznatno iznad evropskog proseka su i četiri najveće ekonomije EU, među njima Italija ima najveće penzije, slede &Scaron;panija, Francuska i Nemačka a zajedničko za ove tri zemlje jeste da sve imaju velike državno finansirane penzijske sisteme i mnogo skromnije profesionalne sisteme koji pokrivaju samo određene sektore ili poslodavce. Zbog toga su tro&scaron;kovi za penzijske prinadležnosti veoma visoki, navodi se u analizi.Penzije iznad evropskog proseka imaju i četiri nordijske zemlje, od kojih Island nije u EU. Prosečna godi&scaron;nja penzija najveća je u Danskoj-30.543 evra a najniža u &Scaron;vedskoj - 22.674 evra.Zemlje biv&scaron;eg Istočnog bloka imaju generalno niže iznose prosečnih penzija, ali veće privilegije koje se daju penzionerima kao &scaron;to su besplatna zdravstvena za&scaron;tita, prevoz i subvencionisano stanovanje, &scaron;to uvećava nivo socijalne za&scaron;tite. Zahvaljujući takvim socijalnim davanjima kvalitet života penzionera je vi&scaron;i nego &scaron;to bi bio da zavise samo od penzije.Međutim, ako se u računicu uvedu i standardi kupovne moći odnosno poređenje koliko iste količine roba i usluga može da se kupi u različitim zemljama, redosled na evropskoj listi se značajno menja. Ovi standardi odražavaju stvarne tro&scaron;kove života pa se, recimo, rangiranje &Scaron;panije i Turske značajno pobolj&scaron;ava nakon korekcije tim paritetima i &Scaron;panija se pomera sa 13. na 4. mesto, dok se Turska penje sa poslednjeg 34. na 25. mesto.Nasuprot tome, &Scaron;vajcarska sa 5. pada na 15. mesto, a Slovačka sa 27. na 33. Kao pozitivno se ističe to &scaron;to životni standard u starosti ne zavisi isključivo od penzijskih davanja, ali to ne bri&scaron;e razlike u pogledu prihoda.U Evropskoj uniji penzije u proseku predstavljaju oko tri petine zarade koju je neko primao neposredno pre penzionisanja. U većini evropskih zemalja, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prosečan prihod ljudi starijih od 65 godina je niži od prosečnog prihoda ukupnog stanovni&scaron;tva.Granica siroma&scaron;tva je, prema OECD-u, definisana kao 50 odsto srednjeg prihoda domaćinstava ukupnog stanovni&scaron;tva, &scaron;to znači da je skoro svaki &scaron;esti penzioner u EU u riziku od siroma&scaron;tva, a ta stopa je sa 12 odsto u 2013. porasla na 15,5 procenata u 2023. godini.Kako se navodi, iako se penzijski sistemi u zemljama Evropske unije (EU) razlikuju, zajedničko im je to da su penzije glavni izvor prihoda za starije, pa u EU približno dve trećine njihovih primanja dolazi od javnih transfera, uglavnom državnih penzija i drugih davanja, navodi se u analizi objavljenoj u poslednjem izdanju &quot;Glasa osiguranika&quot;, glasila Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).

Godišnje penzije u EU: Od 4.479 evra u Bugarskoj do 34.413 evra u Luksemburgu

0 Komentari