Otvaraju se dva koridora: Srbija dobija 134 novih kilometara auto-puta

Ministarka je najavila da će ove godine biti zavr&scaron;eno jo&scaron; 134 km i zavr&scaron;ena dva putna koridora, da će biti nastavljen upis bespravnih objekata, za koje je do sada stiglo vi&scaron;e od pola miliona prijava, kao i da ćemo u 2026. po prvi put dobiti Prostorni plan Srbije.Ministarka Sofronijević je rekla u intervjuu za Tanjug da se očekuje da ove godine, u aprilu ili maju, krenu i prvi radovi na izgradnji brze saobraćajnice &quot;Vožd Karađorđe&quot;, koja treba da poveže Sopot, Mladenovac, Lazarevac, Aranđelovac, Topolu, Raču, Lapovo, Veliku Planu, Svilajnac, Despotovac i Bor.Sofronijevićeva kaže da bi najkasnije u maju trebalo da bude pu&scaron;ten u saobraćaj brzi voz od Beograda do Budimpe&scaron;te, a očekuje da ove godine krenu i radovi na gradnji brze pruge od Beograda do Ni&scaron;a, na prvoj deonici Stalać - Đunis.Takođe, u okviru priprema za održavanje specijalizovane izložbe Ekspo 2027 najkasnije do decembra 2026. biće zavr&scaron;ena izgradnja pruge Zemun polje - Aerodrom Nikola Tesla - Nacionalni stadion.Kada je reče o gradnji autoputeva i brzih saobraćajnica, ministarka kaže da je do 2013. godine, dakle za oko 65 godina u Srbiji izgrađeno ukupno 596 kilometara, a da je samo od 2013. do kraja 2025. taj broj porastao na 622,7 kilometara.Govoreći o radovima na Moravskom koridoru, ministarka je podsetila da je tokom decembra 2025. pu&scaron;tena u saobraćaj deonica Vrnjačka Banja - Vrba čija je dužine 14 kilometara.&quot;Ukupna dužina ovog koridora je 112,7 kilometara. Ostalo je jo&scaron; 40 kilometara da se uradi na dve deonice. Prvo će biti pu&scaron;tena deonica od Preljine do Adrana. To je nekih 28 km, a potom i deonica od Vrbe do Adrana, preostalih 12 km. Deonica Vrba - Adrani će biti pu&scaron;tena u saobraćaj do kraja septembra 2026. godine, a pu&scaron;tanje u saobraćaj ove prve deonice od Adrana do Preljine se očekuje u februaru ili martu 2026. godine&quot;, rekla je Sofronijević.Izgradnja Moravskog koridora (Pojate-Preljina) počela je 2019. godine kod Kru&scaron;evca. Saobraćajnica će povezati sve veće gradove centralne Srbije - Čačak, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Trstenik, Kru&scaron;evac, Stalać i Ćićevac, kao i Koridor 10 i auto-put &quot;Milo&scaron; Veliki&quot; (Koridor 11).Na pitanje kada je planiran zavr&scaron;etak Fru&scaron;kogorskog koridora, ministarka ističe da će određene deonice biti pu&scaron;tene u saobraćaj u 2026, ali da se kompletan zavr&scaron;etak radova očekuje u 2027. godini.&quot;Imamo jednu vrlo problematičnu urbanu deonicu - od Petrovaradina do Paragova i ona će praktično biti poslednja pu&scaron;tena u saobraćaj. Sve ostalo ide po ugovorenoj dinamici&quot;, kaže sagovornica Tanjuga.Radovi na izgradnji Fru&scaron;kogorskog koridora počeli su 2021. godine.U pitanju je deo putnog pravca Novi Sad - Ruma - &Scaron;abac - Loznica - granica sa Bosnom i Hercegovinom. Izgradnjom Fru&scaron;kogorskog koridora, Vojvodina će se povezati sa zapadnim i severozapadnim delom Srbije. Takođe, ovaj putni pravac predstavlja i posrednu vezu Srbije sa BiH, Hrvatskom i Rumunijom.Ministarka je dodala da se u ovoj godini očekuje i kompletan zavr&scaron;etak Dunavskog koridora, odnosno putnog pravca od skretanja sa autoputa Beograd - Ni&scaron; kod Požarevca do Velikog Gradi&scaron;ta i Golupca.&quot;On je ukupne dužine 68 kilometara. Mi smo u saobraćaj već pustili 32 kilometra. Preostalih 36 kilometara pu&scaron;taćemo sukcesivno. U ovoj godini očekujemo i zavr&scaron;etak jednog takođe značajnog putnog pravca, to je autoput od Sremske Rače do Kuzmina&quot;, rekla je Sofronijevićeva.Kada je u pitanju brza saobraćajnica &quot;Vožd Karađorđe&quot;, ministarka navodi da postoji pomak u izradi planske dokumentacije i da će početkom ove godine biti doneta odluka o izboru najbolje ponude.&quot;Trenutno su na stolu ponude tri kineske kompanije. U pitanju je koridor dužine 242 kilometra koji će se graditi po fazama. Prvu faza je duga oko 82,7 kilometara i ide od Čibutkovice do Ora&scaron;ca i od Petlje Mali Požarevac do Aranđelovca. Očekujemo da prvi pripremni radovi na ovoj deonici, kao prvoj fazi, počnu negde u aprilu ili maju ove godine&quot;, rekla je Sofronijevićeva.Brza saobraćajnica &quot;Vožd Karađorđe&quot; je planirani (delom već izgrađivan) put visokog kapaciteta u centralnoj Srbiji, čiji je cilj da poveže &Scaron;umadiju sa zapadnom i jugozapadnom Srbijom, ali i sa glavnim autoputevima u zemlji.Kada je u pitanju železnički saobraćaj, izgradnja brze pruge između Beograda i Budimpe&scaron;te predstavlja jedan od najvećih i najznačajnijih investicionih i infrastrukturnih projekata u ovom delu Evrope, a ministarka ističe da će građanima ova linija biti dostupna već na proleće.&quot;Mi smo svoj deo 8. oktobra pustali i za putnički i za teretni saobraćaj. Razgovaramo sa mađarskim kolegama i njihovo obećanje je da će pruga biti u potpunosti zavr&scaron;ena u aprilu, najkasnije u maju ove godine. Lepa vest za sve na&scaron;e građane jeste da će na proleće moći da sednu u voz u Beogradu i da za manje od tri sata budu u Budimpe&scaron;ti&quot;, rekla je Sofronijevićeva.Brza pruga Beograd - Subotica zvanično je pu&scaron;tena u rad 8. oktobra, dok je brza pruga od Novog Sada do Subotice otvorena pet dana ranije. Nakon otvaranja ove dve pruge, ostalo je da se Beograd poveže sa Budimpe&scaron;tom, odakle ćemo imati povezanost sa ostatkom Evrope.Rekonstrukcija pruge Ni&scaron; - Dimitrovgrad započela je 2023. godine, a Sofronijevićeva kaže da je u pitanju veoma zahtevna deonica koja iziskuje dosta vremena.&quot;Rok za zavr&scaron;etak te pruge je 2027. godina. Ono &scaron;to je jako važno reći za taj krak železničkog Koridora 10, jeste da će elektrifikacijom i zavr&scaron;etkom ove pruge u Srbiji, ceo taj koridor biti elektrifikovan. Znači, ispunjavamo sve standarde&quot;, rekla je Sofronijevićeva.Na pitanje da li se u skorije vreme može očekivati početak izgradnje brze pruge između Beograda i Ni&scaron;a, ministarka ističe da je reč o pruzi dugoj 230 kilometara koja je podeljena na tri deonice.&quot;Prva deonica na kojoj će početi radovi jeste Stalać - Đunis i ona je duga oko 23 kilometara. Tu se očekuje početak radova tokom 2026. Sa turskim izvođačem je već potpisan ugovor, ali se radi na izradi tehničke dokumentacije. Vrednost ovog projekta procenjuje se na oko 2,77 milijardi evra, a Evropska unija nam je dala grant za izgradnju ove pruge u iznosu od 600 miliona evra&quot;, istakla je Sofornijevićeva.U okviru priprema za održavanje Međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo 2027, počeli su radovi na izgradnji železničke pruge Zemun polje - Aerodrom Nikola Tesla - Nacionalni stadion. Ministarka kaže da će po trenutnoj dinamici ti radovi biti gotovi pre planiranog roka, odnosno pre decembra 2026.&quot;Mislim da ćete imati jednu ekskluzivnu vest, kada je ova pruga u pitanju, a to je da se od stanice Zemun polje trenutno postavljaju &scaron;ine i pragovi. Ta pruga će imati ogroman značaj jer stavlja Beograd u red prestonica koje od aerodroma imaju prugu do centra grada&quot;, naglasila je Sofronijevićeva.Kada je reč o novoj legalizaciji objekata, u vidu posebnih uslova za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda do sada je pristiglo 511.748 prijava, a Sofronijevićeva kaže da su do sada građani najvi&scaron;e prijavljivali kuće i pomoćne objekte.&quot;Gledajući strukturu prijava, do sada su se najvi&scaron;e javljali građani koji žele da upi&scaron;u svoje porodične kuće i pomoćne objekte. Nadamo se da će do 5. februara, do kada traje prvi upisni rok, plus 30 dana za izjavljivanje prigovora, taj broj dostići onaj koji smo mi planirali, imajući u vidu da na teritoriji Srbije imamo oko 4,8 miliona neupisanih objekata&quot;, rekla je Sofornijevićeva za Tanjug.Ministarka očekuje da bi ceo proces mogao da bude gotov u roku od dve do tri godine i napominje da se postupak zavr&scaron;ava upisom objekta u katastar. Ona je napomenula da među 4,8 miliona neupisanih objekata ima i onih sa privremenim građevinskim dozvolama.&quot;Zakon građanima donosi pravnu sigurnost, pravnu vidljivost i ono &scaron;to uvek volimo da kažemo - da konačno budu svoji na svome. Međutim, i država od toga ima koristi jer dobija jedan uređeni sistem, jednu preciznu evidenciju &scaron;ta je sve izgrađeno na teritoriji Republike i ko su vlasnici tih objekata. Privreda takođe ima koristi, jer zakon doprinosi jednoj boljoj poslovnoj klimi i uređenom trži&scaron;tu nekretnina&quot;, navela je ministarka.Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima (Svoj na svome) stupio je na snagu krajem oktobra, a njime se omogućava da vlasnici bespravnih objekata ozakone svoju imovinu uz naknadu od 100 do 1.000 evra.Tro&scaron;kovi naknade zavise od povr&scaron;ine objekta i mesta gde se nepokretnost nalazi, a plaćanja su oslobođeni primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i vi&scaron;e dece.Na pitanja &scaron;ta se do sada pokazalo kao najveća prepreka u postupku prijave za upis bespravnih objekata, Sofornijevićeva ističe da je ceo zakon vrlo jednostavno koncipiran.&quot;Kompletna procedura se sprovodi elektronskim putem, dakle, tu papira nema. Da bi ovaj zakon dobro profunkcionisao, mi smo sproveli određene obuke zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave i u Po&scaron;ti Srbije, jer oni su ti koji građanima pružaju tu neposrednu pomoć, ako građani nemaju potrebno IT znanje. Mada, kažem, prijava je do te mere jednostavna da svako ko ima Fejsbuk ili Instagram može samostalno od svoje kuće da je popuni&quot;, kazala je Sofronijevićeva.Obja&scaron;njava da upisom prava svojine na nepokretnostima po ovom zakonu ne postoji ni jedan drugi korak.&quot;Objekat je tako upisan kao svojina, a lice koje je upisano kao vlasnik ima sva prava kao da je od početka gradio po zakonu. Dakle, ne postoji drugi korak. Svi na&scaron;i građani koji upisane objekte po ovom zakonu žele da adaptiraju, rekonstrui&scaron;u, dograde, imaće tu mogućnost, ali će to morati da učine u skladu sa važećim planskim dokumentom i potrebnom tehničkom dokumentacijom za tu vrstu objekta&quot;, objasnila je Sofronijevićeva.Prijave nelegalnih objekata po osnovu zakona &quot;Svoj na svome&quot; počele su 8. decembra i trajaće do 5. februara. One se podnose onlajn putem, preko digitalne platforme koju je uspostavila Agencija za prostorno planiranje i urbanizam i to svojim JMBG-om i ličnom kartom, nalogom na portalu eUprava ili preko uslužnog centra lokalne samouprave.Kada je reč o Prostornom planu Srbije, ministarka je rekla da će taj dokument biti usvojen u ovoj godini navodeći da je on bitan za urbanizam koliko i &quot;ustav&quot; za državu.&quot;Mi smo pro&scaron;li jednu iteraciju javne rasprave o Prostornom planu, ali je po planu o radu vlade i ministarstva praktično propisano da taj plan bude usvojen&quot;, rekla je Sofronijevićeva. Govoreći o avio-saobraćaju, ministarka je istakla da nacionalna avio-kompanija Er Srbija beleži rekordne rezultate.&quot;Na Svetog Nikolu prema&scaron;en je rekord od 4,4 miliona prevezanih putnika. Mi očekujemo da bude oboren rekord biv&scaron;eg JAT-a od 4,5 miliona prevezanih putnika. Planira se &scaron;est novih avio-linija u ovoj godini, a 23. maja imaćemo prvi direktan let od Beograda do Toronta. Karte su već u prodaji i mogu se kupiti&quot;, rekla je ministarka za Tanjug.U mreži letova Er Srbije će se tokom 2026. po prvi put naći Baku, Santorini, Sevilja, Tenerife i Tromzo, dok se direktna avio-linija za Toronto uspostavlja nakon 30 godina, kada je realizovan poslednji let JAT-a između Beograda i ovog kanadskog grada.

Otvaraju se dva koridora: Srbija dobija 134 novih kilometara auto-puta

1 Komentari