Nakon više od 400 godina prestaju sa dostavom pisama

Razlog tome je &scaron;to je tokom poslednjih 25 godina slanje pisama drastično opalo - za vi&scaron;e od 90 odsto.PostNord, kompanija koja je nastala spajanjem &scaron;vedske i danske po&scaron;te 2009. godine, ranije je saop&scaron;tila da će otkazati 1.500 radnih mesta u Danskoj i ukloniti 1.500 po&scaron;tanskih kutija, s obzirom na to da je potražnja za pismima drastično opala, dok onlajn kupovina nastavlja da raste.Ova kompanija, koja će i dalje dostavljati pisma u &Scaron;vedskoj, naglasila je da će u Danskoj umesto nje dostavu preuzeti kompanija Dao, koja već vr&scaron;i dostavu pisama i koja planira da pro&scaron;iri svoje usluge od 1. januara.Međutim, istraživanja pokazuju da među mladima dolazi do ponovnog porasta pisanja pisama.Istraživanje Daoa pokazalo je da osobe starosti između 18 i 34 godine &scaron;alju dva do tri puta vi&scaron;e pisama nego druge starosne grupe, a istraživač trendova Mads Arlien-Soborg veruje da se mladi okreću pisanju pisama kao &quot;protivteži digitalnoj preopterećenosti&quot;.Prema danskom zakonu, mora da postoji mogućnost slanja pisama, &scaron;to znači da bi, ako Dao odluči da obustavi dostavu, vlada bila obavezna da imenuje drugu kompaniju za taj zadatak.Zakon o digitalnom identitetu, MitID, koristi se za sve - od onlajn bankarstva do zakazivanja pregleda kod doktora, a većina zvaničnih komunikacija se &scaron;alje putem digitalne po&scaron;te umesto običnom po&scaron;tom.Danas je 97 odsto Danske populacije starije od 15 godina registrovano u MitID, dok je samo pet odsto odlučilo da se odrekne digitalne po&scaron;te.&quot;Bili smo danska po&scaron;ta 400 godina, i zato je ovo te&scaron;ka odluka, ali Danska je postala sve digitalnija, &scaron;to znači da danas gotovo da i nema pisama. S obzirom na pad potražnje, trži&scaron;te pisama vi&scaron;e nije profitabilno&quot;, kaže zamenik izvr&scaron;nog direktora PostNord Danska Kim Petersen.

Nakon više od 400 godina prestaju sa dostavom pisama

0 Komentari