Zašto svi hoće zlato

&quot;Cena zlata je u proteklim mesecima eksplodirala&quot;, kaže Niki &Scaron;ilds, direktorka strategije ulaganja u plemenite metale u MKS PAMP Grupi u razgovoru za DW.&quot;To je pokazatelj pada poverenja u vlade i institucije&quot;, dodaje.Pitanje je, može li relativno malo trži&scaron;te fondova zlata apsorbovati trenutnu poplavu kapitala.MKS PAMP Grupa sa sedi&scaron;tem u Ženevi spada među najvažnije aktere globalne industrije plemenitih metala. Prerađuje zlato, srebro i platinu u poluge, kovanice i proizvode za juvelirske i industrijske kompanije, te nudi investicije institucionalnim i privatnim ulagačima.&quot;Papirno zlato&quot; &ndash; princeza među investicijamaPrema podacima Svetskog veća za pitanja zlata, imovina u zlatnim ETF-ovima, kojom se globalno upravlja, porasla je za &scaron;est odsto, sa 472 na 503 milijarde američkih dolara u oktobru.Samo u oktobru priliv je iznosio 8,2 milijarde dolara, znatno iznad pro&scaron;logodi&scaron;njeg proseka od 7,1 milijardu dolara.U trećem kvartalu 2025, od jula do septembra, zlatni ETF-ovi sa fizičkom podlogom odnosno zlatom u trezorima zabeležili su rekordan priliv kapitala u vrednosti od 26 milijardi dolara.Severnoamerički investitori predvodili su rast sa 16,1 milijarde dolara. I evropski fondovi beležili su snažne kupovine ostvariv&scaron;i priliv od 8,2 milijarde dolara.Zlatni ETF-ovi (Exchange Traded Funds) su fondovi na berzi koji prate cenu zlata, bez potrebe da investitori sami kupuju i skladi&scaron;te zlatne poluge. Kod mnogih zlatnih ETF-ova zlato se zaista nalazi u trezorima i pripada imovini fonda, zbog čega se ETF-ovi često nazivaju &bdquo;papirnim zlatom&ldquo;.Za razliku od akcionih fondova, zlatni ETF-ovi sadrže samo jednu komponentu &ndash; zlato. To znači da tu nema diverzifikacije odnosno podele investicionog rizika na vi&scaron;e polja. Zato zlatni ETF-ovi u Nemačkoj nisu dozvoljeni, ali jesu u mnogim drugim evropskim zemljama.Dozvoljeni su, međutim, takozvani zlatni ETC-ovi (Exchange Traded Commodities) &ndash; vrednosni papiri za sirovine, kojima se trguje na berzi.Rast cena zlata se nastavljaTrži&scaron;ni analitičar Martin Zigert iz Pokrajinske banke Baden-Virtemberga očekuje nastavak rasta cene zlata. &bdquo;Mnogo važnih argumenata u korist zlata ostaje konstantno&ldquo;, napisao je krajem novembra na onlajn-platformi banke.Prema njegovim rečima, kamatne stope u SAD će nastaviti da padaju, ostaće upitnik odnosno nepoznanica oko buduće nezavisnosti američke centralne banke FED i stabilnosti američkog dolara, a američka trgovinska politika verovatno će i 2026. donositi brojna iznenađenja.Zbog toga najavljuje: &bdquo;LBBW podiže svoju prognozu: do kraja 2026. zlato bi moglo porasti na 4.600 dolara po unci.&ldquo;&quot;Imovina koja je jača od kriza&quot;Dosada&scaron;nji rekord postignut je u oktobru ove godine &mdash; vi&scaron;e od 4.350 dolara po unci. U međuvremenu se cena stabilizovala na 4.115 dolara po unci (stanje 25. novembar).Američka investiciona banka Morgan Stenli preporučila je investitorima u septembru da promene strukturu portfolija i uključe zlato kao &bdquo;ključni element&ldquo;. Umesto dosada&scaron;njih 60 odsto ulaganja u akcije i 40 odsto u obveznice, 20 odsto bi trebalo da ide u zlato.Direktor investicionog ureda Majk Vilson izjavio je za Rojters da je zlato najvažnije sredstvo koje, posebno u nesigurnim vremenima, pruža stabilnost i za&scaron;titu. Novi model 60/20/20 predstavlja &bdquo;robusnu za&scaron;titu od inflacije&ldquo;.Fajnen&scaron;el tajms naziva povećan interes za zlatom izrazom goldplated fomo &ndash; kombinacija reči pozlaćeno i panične kupovine iz straha da će&scaron; propustiti dobit.&bdquo;Najveći rast cene zlata od sedamdesetih podstiče strah investitora da će propustiti prinose, ali i zabrinutost zbog rastuće inflacije&ldquo;, pi&scaron;e ovaj britanski dnevnik.Kriptovalute ulaze u posao sa zlatomMeđutim, rast cene zlata ne pokreću samo prilivi kapitala u zlatne ETF-ove. Prema izve&scaron;taju agencije Rojters, veliku ulogu ima i američka kompanija Tether.Najveća svetska kompanija za digitalnu imovinu, sa sedi&scaron;tem u Salvadoru i emitent stejbilkona Tether (USDT), na svojoj stranici promovi&scaron;e ulaganje u goldcoine.Ova kripto-kompanija je najveći pojedinačni vlasnik zlatnih poluga izvan velikih centralnih banaka i poseduje rezerve zlata slične onima centralnih banaka Južne Koreje, Mađarske ili Grčke.Do usijanja dovedeno trži&scaron;te zlata ukazuje na to da je upravo ulaganje u zlato, koje se smatra sigurnom lukom, i samo postalo predmet &scaron;pekulacija, smatra stručnjakinja MKS-a Niki &Scaron;ilds.&bdquo;Na finansijskim trži&scaron;tima u poslednja dva meseca stvarao se mehur ili balon, ne samo oko zlata i srebra, nego i oko američkih akcija i ve&scaron;tačke inteligencije&ldquo;, obja&scaron;njava ona u razgovoru za DW.Pregrejavanje ima vi&scaron;e razloga. &bdquo;Američka centralna banka FED snižava kamatne stope iako nismo u recesiji. Time se u sistem ubacuje vi&scaron;e likvidnosti &mdash; možda i vi&scaron;e nego &scaron;to je potrebno&ldquo;, kaže &Scaron;ilds.&bdquo;Zbog toga svedočimo precenjivanju odnosno previsokim cenama tzv. &lsquo;balon-imovine&rsquo; odnosno &scaron;pekulativnih investicija američkih akcija, AI sektora, te mehur sa zlatom i srebrom.&ldquo;

Zašto svi hoće zlato

0 Komentari