Bakšiš u Srbiji kao prihod bez kontrole – kako se oporezuje?

I dok gotovo svi priznaju da su nekada ostavili bak&scaron;i&scaron;, malo ko zna da je takav neprijavljeni prihod, formalno gledano, u zoni kr&scaron;enja zakona, prenosi Biznis.rs.Praksa u regionu i svetu je različita. U većini evropskih zemalja napojnice su uobičajene, ali uglavnom formalno re&scaron;ene. Hrvatska je od pro&scaron;le godine definisala poreski tretman napojnica, pa je tako iznos do 3.360 evra godi&scaron;nje po radniku neoporezovan, dok se preko toga iznosa plaća porez na dohodak od 20 odsto. Bak&scaron;i&scaron; je na taj način fiskalizovan i nezavisno da li je reč o gotovini ili plaćanju karticom on ulazi u sistem.U Srbiji napojnica danas čini važan deo prihoda zaposlenih u ugostiteljstvu, dok se u praksi gotovo ne oporezuje. O ovom problemu bilo je reči i na kongresu Hotelijera i restoratera u okviru panela &quot;Radna snaga, porezi i ugostitelji&quot;.Dunja Đenić iz Ministarstva turizma i omladine istakla je da u praksi ugostiteljski objekti funkcioni&scaron;u između svakodnevne tradicije i zakonskih obaveza i da pitanje bak&scaron;i&scaron;a često donosi nedoumice.&quot;Ministarstvo finansija je ove godine dalo čak dva mi&scaron;ljenja na temu napojnice i oporezivanja, ali kao obavezu samog zaposlenog, a ne i kao obavezu poslodavca, prelivajući odgovornost upravo na zaposlenog. Tačnije, zaposleni ima obavezu da novac koji dobije sam i prijavi i podnese obrazac za samooporezivanje&quot;, navela je Đenić.Ipak, ona dodaje da u digitalnom dobu bak&scaron;i&scaron; vi&scaron;e nije isključivo &quot;u ke&scaron;u&quot; i da se moraju razmotriti načini za njegovo regulisanje putem elektronskih, POS aparata i određenih platformi.Govoreći o pitanju napojnica, Milosav Dulić, direktor kompanije NS Hotels Hospitality Management Group, istakao je da je HORES kao udruženje uputilo inicijativu da se ova oblast uredi, ali tako da napojnica ne bude obavezujuća za goste i da bude skladu sa njihovom voljom i zadovoljstvom pruženom uslugom.Prema njegovim rečima, danas je praksa podeljena &ndash; ima onih koji izbegavaju takav vid nagrade u strahu od prekr&scaron;aja, a sa druge strane ima i onih u kojima je napojnica dozvoljena kroz kartično plaćanje.&quot;To nije sinhronizovano. Mi nemamo sinhronizaciju terminala sa fiskalnim računom. I ako je sinhronizovano onda je pitanje za Ministarstvo finansija kako i po kojoj stopi&quot;, naveo je on.U udruženju smatraju da bak&scaron;i&scaron; treba da bude izuzet od oporezivanja, a ako za to ne postoji mogućnost da to bude urađeno do određenog godi&scaron;njeg limita, po uzoru na Hrvatsku.Zakon, mi&scaron;ljenje i kontrolni organ &ndash; bez rezultataPoreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić u razgovoru za Biznis.rs ističe da napojnice podležu oporezivanju, ali da se u praksi ne oporezuju.&quot;Ministarstvo finansija je u januaru ove godine dalo mi&scaron;ljenje o poreskom tretmanu napojnica u kom je potvrdilo da je reč o prihodu fizičkog lica koji podleže oporezivanju porezom na dohodak, i to kao takozvani drugi prihod&quot;, navodi Vasić.Iako je reč o tradiciji, on podseća da je poznato da ovaj prihod u praksi uglavnom nije oporezovan jer se po pravilu bak&scaron;i&scaron; daje u gotovini.&quot;Obavezu da obračuna i plati porez, kao i da podnese poresku prijavu, ima konobar, to jest lice koje napojnicu prima. Ovo nije novost i to je već godinama slovo zakona. Međutim, pitanje koje ostaje bez odgovora je zbog čega se &ndash; ako imamo zakon, mi&scaron;ljenje i kontrolni organ &ndash; propisi ne sprovode. Odgovor je jednostavan &ndash; ili je propis lo&scaron; i nesprovodiv, ili kontrola ne postoji&quot;, ukazuje poreski savetnik.Sagovornik navodi da nikada nije bilo sporno da svako fizičko lice koje ostvari neki prihod na taj prihod mora da plati porez.&quot;Zakon o porezu na dohodak defini&scaron;e vrste poreza koji podležu oporezivanju, poput poreza od samostalne delatnosti, porez na kapital, kapitalni dobitak, autorska dela&hellip; I u samom zakonu postoje i &lsquo;drugi prihodi&rsquo;. Sve &scaron;to nije navedeno u ovim vrstama poreza oporezuje se kao drugi prihod po poreskoj stopi od 20 odsto&quot;, nagla&scaron;ava Aleksandar Vasić.Ističe da pri tom postoji i drugo pravilo prema kome &ndash; ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik, isplatilac plaća porez i doprinose, dok je situacija drugačija ukoliko je isplatilac prihoda fizičko lice.

Bakšiš u Srbiji kao prihod bez kontrole – kako se oporezuje?

14 Komentari