Srbija u prošloj godini proizvela 48 odsto struje iz OIE

Ona je ocenila da su domaće brojke po ovom pitanju bolje u odnosu na brojke koje beleže evropske zemlje.&quot;Hidroelektrane daju trećinu električne energije u na&scaron;oj zemlji. Moderna postrojenja, vetroparkovi i solarne elektrane su u drastično manjem broju i procentu. Vetar je bolji, pre svega zahvaljujući svetskim investitorima koji su prisutni u Srbiji. Tako da trenutno na mreži imamo 12 vetroelektrana priključenih na distribuciju&quot;, rekla je Isailović za Tanjug.Ona je istakla da će vetroelektrana &quot;Čibuk 2&quot;, koja je nedavno započela sa radom na op&scaron;tini Kovin, snabdevati 62.000 domaćinstava električnom energijom.Obnovljivi izvori energije, prema njenim rečima, predstavljaju jedan od ključnih faktora u procesu zelene tranzicije, a najveći potencijal leži u solarnoj energiji koja je trenutno veoma popularna u svetu.&quot;Naravno, obnovljivi izvori energije nisu jedni ni svemoćni. U pitanju su varijabilni izvori energije, ali za energetsku tranziciju i za ono &scaron;to nam je potrebno - dekarbonizaciju i zelenizaciju planete, trenutno nemamo ni&scaron;ta bolje&quot;, ocenila je Isailović.Isailović je navela da veliki potencijal, pored sunca, leži i u energiji vetra i vode.&quot;Vetar ima jedan stabilan i konstantan rast. Očekujemo da se do kraja godine na na&scaron;u mrežu priključe jo&scaron; dva vetroparka. Srbija bi do kraja godine mogla da dostigne taj famozni jedan gigavat iz elektrana na vetar&quot;, rekla je Isailović.Dodala je da je najbolje koristiti kombinaciju vetra i sunca, s obzirom da ti izvori energije nisu konstanti.&quot;Vetar ne duva stalno, ali postoje istraživanja i merenja vetra. Reč je o skupim procesima koji omogućavaju predikciju vetra. &Scaron;to se tiče solara, mi nemamo nijednu solarnu elektranu priključenu na prenosni sistem električne energije, znači nemamo nijedan veliki solar. Dakle, nemamo tu jo&scaron; ozbiljnih investitora&quot;, kazala je Isailović.Ona je pojasnila da sunce proizvodi energiju kada je sunčano, ali da postoje baterijska skladi&scaron;ta u kojima se ta energija čuva za period u kojem bude nedostajala energija.&quot;Evropska asocijacija za energiju sunca očekuje da se do 2030. godine kapacitet skladi&scaron;tenja uveća pet puta. Srbija jo&scaron; nema izgrađena velika postrojenja za baterijsko skladi&scaron;tenje električne energije, ali imamo projekte sa dozvolama, imamo zainteresovane investitore, imamo znanje na&scaron;ih inženjera, tako da mislim da ćemo mi vrlo brzo stići Evropu u tom segmentu&quot;, rekla je Isailović.Ona ističe da ne treba zanemariti ni potencijal geotermalne energije, biomase i biogasa, navodeći da je njihova kombinacija najbolje re&scaron;enje u procesu energetske tranzicije.&quot;Na&scaron;e udruženje podržava ideju razvoja nuklearne energije. Podržavamo ideju da se o tome govori i &scaron;to je taj moratorijum koji je dugo postojao u Srbiji, suspendovan. Videćemo &scaron;ta će biti u budućnosti. To su veoma skupa i kompleksna postrojenja za izgradnju i za dobijanje dozvola, tako da se sigurno neće izgraditi za godinu, dve ili pet, ali je javna diskusija dobra&quot;, rekla je Isaliović.Na pitanje koje su najveće prepreke u razvoju obnovljivih izvora energije u na&scaron;oj zemlji, Isailović je navela da su u pitanju administrativni problemi poput sporog dobijanja dozvola i usvajanja planskih dokumenata, kao i sporoj reakciji lokalnih samouprava.Isailović dodaje da je dekarbonizacija saobraćaja pođednako važna kao i dekarbonizacija energetskog sektora, navodeći da Srbija zaostaje za Evropa kada je u pitanju upotreba električnih vozila.&quot;U Evropi je trenutno 16 odsto električnih automobila, dok je u Srbiji to čini mi se 2-3 procenta. Međutim, kod nas su hibridi vrlo popularni i ako sagledamo taj deo, možemo reći da trećinu novih, prodatih automobila čini električni automobili i to je dobar procenat&quot;, rekla je Isailović.Ona ističe da je glavni problem nedovoljno razvijena infrastruktura mreže punjača.&quot;Poslednji podaci kažu da je devet punjača na autoputevima kojim upravljaju &#39;Putevi Srbije&#39;, 22 čekaju na priključenje i postoji određeni broj koji je u planu. Neregulisan je i način prodaje električne energije za automobile u hotelima, tržnim centrima i drugim mestima gde postoje punjača&quot;, rekla je Isailović.Dodale je da ljudi ne žele da izađu iz svoje zone komfora, da ne planiraju putovanje na način da će posle sat-dva napraviti pauzu negde i pronaći gde se nalazi električni punjač.

Srbija u prošloj godini proizvela 48 odsto struje iz OIE

1 Komentari