Najskuplja oranica prodata u Šidu: Evo i po kojoj ceni

Prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda, čak 17 % svih nepokretnosti prodatih u prvom kvartalu ove godine činilo je upravo poljoprivredno zemlji&scaron;te, odmah posle stanova, prenosi Biznis.rs.Slede građevinska zemlji&scaron;ta, sa udelom od 14,8 % u ukupnom prometu.Najskuplji hektar oranice, ako se posmatra cena po kvadratu, zabeležen je u beogradskoj op&scaron;tini Palilula, u Slancima &ndash; čak 29 evra po kvadratnom metru za parcelu od 1.749 kvadrata.Ipak, apsolutno najvredniji ugovor sklopljen je u &Scaron;idu, gde je 13 parcela ukupne povr&scaron;ine 47 hektara promenilo vlasnika za ukupno 383.878 evra.O tome za&scaron;to je zemlja postala toliko tražena, kako se formiraju cene i &scaron;ta se najvi&scaron;e kupuje, za Biznis.rs razgovarali su sa Nedeljkom Milinovićem, agentom za nekretnine koji se ovim poslom bavi vi&scaron;e od dve decenije.&quot;U poslednje vreme imamo izuzetno veliko interesovanje za poljoprivredno zemlji&scaron;te. Najvi&scaron;e se traži zemlja u blizini glavnih saobraćajnica. Ljudi hoće da budu blizu auto-puta, jer znaju da to uvek podiže cenu. Najvi&scaron;e se traži oko auto-puta Beograd&ndash;Zagreb, zatim u okolini Batajnice, Vi&scaron;njičke Banje, Sopota i Grocke - navodi Milinović.Prema podacima njegove agencije, cene se trenutno kreću od 2.000 do 15.000 evra po aru, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta zemlji&scaron;ta, a porasle su i do 15 % u odnosu na prethodne godine.Vi&scaron;e od milion hektara izgubljenoNajskuplje je, očekivano, u vojvođanskim okruzima, posebno oko Batajnice i Novih Banovaca.Kupci, prema rečima sagovornika, danas vi&scaron;e ne traže zemlju samo zbog poljoprivrede.&quot;Najče&scaron;će je kupuju za gradnju poslovnih prostora ili malih kuća za odmor. Retko ko kupuje isključivo radi obrađivanja. To je nova realnost trži&scaron;ta&quot;, obja&scaron;njava Milinović.Na rast cena, kako ističe, ne utiče samo lokacija, već i činjenica da je obradivog zemlji&scaron;ta sve manje.&quot;Popis je pokazao da je u poslednjih deset godina Srbija je izgubila vi&scaron;e od milion hektara poljoprivrednog zemlji&scaron;ta. Nekada smo imali 4,2 miliona hektara, a sad oko 3,3 miliona kori&scaron;ćenog obradivog zemlji&scaron;ta. Razlozi su mnogi &ndash; od poplava, klimatskih promena, erozija, degradacija tla, ali i urbanizacije i izgradnja infrastrukture&quot;, obja&scaron;njava sagovornik.Po podacima iz 2023. godine, u Srbiji ima preko 120.000 hektara nekori&scaron;ćenog poljoprivrednog zemlji&scaron;ta.U Bačkoj najbolje zemlji&scaron;teMilinović obja&scaron;njava i kako se razlikuje kvalitet zemlji&scaron;ta po regionima.&quot;U Bačkoj imate prvu klasu, to je najbolja zemlja. U Sremu ide druga, treća, četvrta, peta &ndash; zavisi od mesta. Na primer, između Bačke Palanke i Slankamena je najkvalitetnija zemlja, ali toga ima malo. U Pećincima, gde ja imam svoje parcele, to nije prva klasa, ali i dalje vrlo traženo&quot;, ocenjuje agent.Pitanje koje se često postavlja jeste &ndash; da li se isplati prenamena poljoprivrednog zemlji&scaron;ta u građevinsko?&quot;Naravno, da bi se dobilo na ceni, ali to dosta ko&scaron;ta. Samo da prebacite status zemlji&scaron;ta morate da platite oko 50 % trži&scaron;ne vrednosti. To je ozbiljan izdatak, ali dugoročno se isplati. Pre petnaestak godina, kad se kod nas radila industrijska zona, prebacio sam deo svojih parcela u građevinsko zemlji&scaron;te. Imao sam oko 20 hektara, a sa partnerom sam otkupio jo&scaron; 50. Deo smo prodali, deo zadržali &ndash; i to se pokazalo kao dobra odluka&quot;, smatra agent.On nagla&scaron;ava da kada se zemlji&scaron;te vodi kao građevinsko porez je mnogo veći.&quot;Recimo, ja imam jedan slučaj u Pećincima &ndash; zemlji&scaron;te se od 2012. vodi kao građevinsko, a zapravo se koristi kao poljoprivredno. Nema tu ni&scaron;ta izgrađeno. Kad dođu inspektori, sve provere, slikaju, traže dokaz da se obrađuje. Godinama sam dokazivao da je to u stvari njiva &ndash; i na kraju su mi priznali taj status. Ali, papirologija zna da bude naporna&quot;, kaže sagovornik.Milinović poručuje da je &quot;koliko god se trži&scaron;te menjalo, zemlja uvek dobra investicija&quot;.&quot;Neće vi&scaron;e biti novih hektara, a ljudi sve vi&scaron;e shvataju da vrednost zemlji&scaron;ta dugoročno samo raste. Ko ima strpljenja i sredstva &ndash; tu ne može da pogre&scaron;i&quot;, zaključuje Milinović.

Najskuplja oranica prodata u Šidu: Evo i po kojoj ceni

0 Komentari