Za koju vrstu garaže se plaća porez na imovinu?

Međutim, kada stigne poresko re&scaron;enje mnogi vlasnici nekretnina se iznenade, a naročito oni koji poseduju garažu, parking mesto ili deo dvori&scaron;ta koji nije &quot;klasičan&quot; stambeni prostor.Tema oporezivanja garaža sve je vi&scaron;e aktuelna, jer u urbanim sredinama garaže i parking mesta postaju značajan resurs. Prema mi&scaron;ljenju Ministarstva finansija, porez na imovinu se ne plaća samo na stanove i kuće &ndash; već i na sve druge nepokretnosti koje imaju pravni i fizički integritet. A to uključuje i garaže, pa i one koje se na prvi pogled čine kao tehnički dodaci.Ako se garažno mesto nalazi u nivou poda zgrade, jasno je obeleženo i namenjeno parkiranju, ono se smatra nepokretno&scaron;ću. Vlasnik koji ima pravo svojine, državine ili kori&scaron;ćenja, dužan je da za to mesto plaća porez. Dakle, iako se radi o prostoru koji nije stambeni, zakon ga tretira kao posebnu jedinicu u okviru imovine.Prema rečima pravnika advokatske kancelarije Stojković Advokati, problem nastaje kada u priču uđu savremeni &quot;pametni&quot; sistemi parkiranja &ndash; takozvane platforme, klackalice, pazl sistemi i vertikalni parking liftovi.&quot;Naizgled su to samo tehnički uređaji, ali ako su trajno ugrađeni u objekat i ne mogu se premestiti bez o&scaron;tećenja, i oni se smatraju nepokretno&scaron;ću. Drugim rečima, ako platforma ima svoje mesto u konstrukciji garaže postaje deo imovinske celine i podleže porezu&quot;, obja&scaron;njavaju advokati.U slučaju da svaka platforma ili nivo ima različitog vlasnika porez se računa zasebno, prema kvadraturi koju svaki vlasnik koristi. Prilazi, liftovi i manevarski prostori ne ulaze u osnovicu jer su zajednički i koriste se nedeljivo. Međutim, ako je cela garaža u vlasni&scaron;tvu jednog lica, tada se i pristupni putevi računaju kao deo korisne povr&scaron;ine.Zatvoreni garažni boksovi takođe podležu oporezivanju &ndash; ako postoji vlasničko pravo nad njima smatraju se nepokretno&scaron;ću.Zakon, ipak, pravi jasnu razliku između objekata koji se mogu oporezovati i onih koji su samo sastavni deo zemlji&scaron;ta. U drugu grupu spadaju sve povr&scaron;ine i strukture koje ne čine samostalne građevinske celine, već služe kao pomoćni elementi u okviru parcele.To su, recimo, staze, otvoreni kolni prilazi i parking mesta u nivou zemlji&scaron;ta &ndash; bez obzira da li su betonirani, asfaltirani ili popločani. Ni vrtne nadstre&scaron;nice do deset kvadrata, kamini, manji bazeni, ograde, stepeni&scaron;ta van gabarita zgrade, oglasne table do &scaron;est kvadratnih metara, pa čak ni dečja igrali&scaron;ta i spomenici ne podležu dodatnom porezu.Drugim rečima, sve &scaron;to ne može da funkcioni&scaron;e samostalno kao objekat, već ima pomoćnu ulogu u uređenju dvori&scaron;ta, ne ulazi u poresku osnovicu.Posebna pravila za instalacijeGranica između onoga &scaron;to se smatra objektom i onoga &scaron;to je deo zemlji&scaron;ta dodatno se komplikuje kod instalacija i infrastrukture. Ministarstvo finansija poja&scaron;njava da se sve instalacije koje su fizički deo objekta kao &scaron;to su elektro, vodovodne, kanalizacione, grejne i druge smatraju sastavnim delom te nepokretnosti.Čak i ako nije poznata tačna tačka priključenja na mrežu, te instalacije se uključuju u poresku osnovicu.S druge strane, linijski infrastrukturni objekti tretiraju se zasebno. Tu spadaju putevi, železnička i metro infrastruktura, aerodromi, vodni i hidrotehnički objekti, energetski i gasni vodovi, kablovska i komunalna mreža. Oni imaju poseban poreski status jer su deo planiranih javnih sistema, a često ih koristi vi&scaron;e subjekata.&quot;U praksi se upravo na primerima najbolje vidi gde se povlači granica između zemlji&scaron;ta i objekta. Zamislimo parcelu veću od 10 ari na kojoj postoji samo mala nadstre&scaron;nica i kamin. Iako fizički postoje određene strukture, one nisu dovoljne da bi se povr&scaron;ina smatrala izgrađenom i porez se plaća samo na zemlji&scaron;te&quot;, poja&scaron;njavaju advokati propise Zakona o porezu na imovinu.Oni dalje navode da ukoliko ispod te iste povr&scaron;ine postoji izgrađena infrastruktura, situacija se menja. Na primer, fudbalski teren koji na povr&scaron;ini izgleda kao obično travnato polje, a ispod njega se nalaze drenažni sistemi, pumpe ili kanalizacija &ndash; može biti tretiran kao poslovni objekat.&quot;Dakle, iako iznad zemlje nema bilo kakve građevine, sama instalacija ispod čini ga funkcionalnom celinom, pa je i poreski status drugačiji&quot;, zaključuju pravnici advokatske kancelarije Stojković Advokati.

Za koju vrstu garaže se plaća porez na imovinu?

3 Komentari