Senić: "Istraživanje detektovalo 56 različitih rizika"; Odbranio doktorsku disertaciju

Ovaj model, kako kaže Senić, može doprineti preciznijem planiranju rokova za realizaciju i smanjenju tro&scaron;kova tokom realizacije projekata.&quot;Istraživanje je detektovalo 56 različitih rizika, zbog kojih dolazi do pojave &scaron;tetnih događaja na projektima. Ipak, pokazalo se da su u osnovi većine problema nepredviđeni terenski uslovi, nedostaci u projektnoj dokumentaciji i nerealno kratki rokovi za zavr&scaron;etak radova. Cilj je bio da razvijemo sistem koji takve rizike prepoznaje unapred, pre nego &scaron;to dođe do ugovaranja&quot;, naveo je Senić u saop&scaron;tenju.Kaže da su tokom prethodnih 15 godina u Srbiji uložene milijarde evra u izgradnju i modernizaciju saobraćajne infrastrukture - autoputeva, brzih saobraćajnica i železničkih pruga. &quot;Ipak, veliki broj projekata bio je praćen produženjem ugovorenih rokova i povećanjem ugovornih cena, &scaron;to je neretko dovodilo do vi&scaron;emesečnih ka&scaron;njenja i probijanja planiranih budžeta. Javnost je godinama bila svedok pomeranja rokova i najavljivanih otvaranja deonica, dok su tro&scaron;kovi realizacije stalno rasli. Uzroci su bili brojni, od nepredviđenih terenskih i geolo&scaron;kih uslova, nedostataka u projektima, do nezavr&scaron;ene eksproprijacije&#39;&#39;, navedeno je u saop&scaron;tenju.Model koristi ma&scaron;insko učenje i fazi logičke algoritme, a zasnovan je na analizi 28 realizovanih projekata na Koridoru 10 i vi&scaron;e od 1.250 zabeleženih &scaron;tetnih događaja.U njegovom razvoju učestvovali su stručnjaci iz oblasti građevinarstva, saobraćaja, ekonomije i prava.&#39;&#39;Kada se rizici kvantifikuju, odluke vi&scaron;e ne zavise samo od iskustva inženjera, već i od egzaktnih podataka&#39;&#39;, objasnio je Senić i dodao da to omogućava da se problemi spreče pre nego &scaron;to dođe do ka&scaron;njenja.U okviru doktorske disertacije &quot;Hibridni sistem za kvantifikaciju i upravljanje rizicima na projektima putne infrastrukture&quot;, kao i kroz objavu radova u renomiranim svetskim časopisima, verifikovana je lista rizika, kao i lista mera prevencije za smanjenje verovatnoće pojave &scaron;tetnih događaja. Poseban naučni doprinos predstavlja usvojena lista od 25 parametara, kojim se na adekvatan tehnički način opisuje svaki projekat ponaosob. Tih 25 parametara je zatim kori&scaron;ćenjem određenih naučnih metoda pretvoreno u tri koeficijenta kompleksnosti, na osnovu kojih se može predvideti koji su rizici dominantni na bilo kom budućem projektu.Model je već uspe&scaron;no primenjen na &scaron;est infrastrukturnih projekata, koje su realizovali Koridori Srbije: petlja Sopot kod Pirota, rehabilitacija autoputa Horgo&scaron; - Novi Sad, izgradnja poluprofila autoputa Ni&scaron; - Mero&scaron;ina, petlja Malča kod Ni&scaron;a, Regionalni centar Ni&scaron; i petlja Batajnica. Svi su zavr&scaron;eni u ugovorenom roku i bez povećanja ugovorene cene, čime je dokazano da naučno utemeljen pristup može u potpunosti eliminisati pojavu probijanja rokova i uvećanja tro&scaron;kova.Senić je istakao da je cilj njegovog istraživanja bio da se napravi sistem koji povezuje teorijska znanja i praktičnu primenu na gradili&scaron;tima u Srbiji i regionu.&#39;&#39;Upotrebna vrednost kreiranog hibridnog modela je jasna - da Srbija vi&scaron;e nikada ne bude suočena sa probijanjem ugovorenih rokova i povećanjem ugovornih cena na infrastrukturnim projektima. On omogućava da rizike prepoznamo u ranim fazama realizacije projekta i njima upravljamo na vreme, primenom adekvatnih mera prevencije, pre nego &scaron;to postanu problem. Takođe, sistem je transferabilan i na druge oblasti u građevinarstvu, kao &scaron;to je stanogradnja&#39;&#39;, zaključio je Senić.

Senić: "Istraživanje detektovalo 56 različitih rizika"; Odbranio doktorsku disertaciju

0 Komentari